Односи Мексика и Сједињених Америчких Држава обележени су појачаном напетошћу због миграција, безбедности границе, трговинске политике и регионалне интеграције у оквиру Т-МЕК споразума. Истовремено, растуће присуство Кине у мексичкој економији и глобални трговински сукоби додатно усложњавају геополитички положај земље. О овим темама, као и о војној сарадњи, економским међузависностима и миграционим кризама на јужној и северној граници Мексика, разговарамо са др Клаудијом Едит Серано Соларес, доктором латиноамеричких студија и професорком на Факултету виших студија Арагон Националног аутономног универзитета Мексика (UNAM).
Како бисте објаснили кључне аспекте и проблеме односа између Мексика и Сједињених Америчких Држава?
— Међусобни односи Мексика и Сједињених Америчких Држава последњих месеци у великој мери усредсређени су на управљање безбедношћу границе. Посебан нагласак стављен је на борбу против трговине наркотицима, нарочито фентанилом, као и на миграције, услед масовних депортација које су спроведене у више делова Сједињених Држава и захтева за пооштравање задржавања нерегуларних миграната.
Истовремено, царинска политика Доналда Трампа користи се као оруђе притиска у процесу преиспитивања и обнављања Споразума Т-МЕК (USMCA), који ће бити спроведен наредне године. Коначно, питање примене Уговора о водама из 1944. године представља још једну од врућих тема, изазвавших озбиљне противречности међу двема владама.
На чему се заснивају економски односи између Мексика и Сједињених Америчких Држава и који су ту главни изазови?
— Мексико и Сједињене Америчке Државе већ дуго имају однос снажне економске међузависности. Тај однос је додатно продубљен након ступања на снагу Северноамеричког споразума о слободној трговини (НАФТА), и његове касније прераде и обнове у оквиру Т-МЕК. Захваљујући том процесу, продубљена је сарадња у бројним секторима, попут аутомобилске индустрије, електронике, машиноградње, енергетике и прехрамбене производње, што је Мексико позиционирало као стратешког партнера због конкурентности регионалних ланаца производње.
Међутим, упркос изузетно великом свакодневном робном промету, економски односи су оптерећени трвењима због стално понављаних покушаја Доналда Трампа да повећа царине на робу обухваћену Т-МЕК-ом, занемарујући поштовање договорених услова тог споразума, или, пак, вршећи притисак да се убрза његово преиспитивање. Посебан нагласак притом се ставља на поштовање регионалног порекла производње и на потребу смањења трговинског дефицита између две земље. Ситуацију додатно усложњава то што Вашингтон све чешће користи теме попут миграција и безбедности као средство за подизање напетости.
У чему се огледа суштина војне сарадње између Мексика и Сједињених Америчких Држава?
— Војна сарадња заснива се пре свега на делотворној координацији кроз размену обавештајних података и спровођење прекограничних истрага у борби против наднационалног организованог криминала и незаконите трговине ватреним оружјем. Све те активности морају се одвијати уз пуно поштовање националног суверенитета обе државе, без једностраних радњи, посебно у погледу војних оперативних подухвата Сједињених Америчких Држава на мексичкој територији.
Сарадња је превасходно усмерена на јачање заједничких могућности, а Двестогодишњи споразум (Acuerdo Bicentenario) представља један од кључних инструмената који регулише овај процес, уз нагласак на значај мултидимензионалног управљања безбедношћу.
Какви су данас односи између Мексика и Кине и како Сједињене Америчке Државе утичу на њих?
— Мексико и Кина имају Споразум о стратешком партнерству, који је омогућио Кини значајно повећање присуства у мексичкој економији, како кроз увоз различитих производа, тако и кроз непосредна страна улагања. Ипак, обим трговинске размене између две земље ствара значајни дефицит у трговинском билансу Мексика и битну добит за Кину.
Трговински рат између Кине и Сједињених Америчких Држава ставља Мексико у важан геостратешки положај, имајући у виду глобалне, изузетно конкурентне производне ланце који повезују Мексико и САД. Мада постоји обострани интерес за њихово јачање, Мексико је истовремено изложен притисцима да, кроз царинске мере, ојача регионалну продуктивност у оквиру Т-МЕК-а, са циљем смањења трговинског мањка.
То је подстакло мексичку владу да примени различите стратегије, попут Плана Мексико или повећања царина за земље с којима нема споразума о слободној трговини, како би се исправиле трговинске неуравнотежености и очувала динамика северноамеричке интеграције. То ипак није довело до политичко-дипломатског удаљавања Мексика од Кине.
Како објашњавате такозване миграционе кризе на јужној и северној граници Мексика?
— Недавне миграционе кризе на јужној граници Мексика тесно су повезане с економском кризом изазваном пандемијом ковида-19, структурним потешкоћама у постизању економског раста у земљама Централне Америке, Кариба и Латинске Америке у целини, као и са непосредним и посредним последицама трговинског рата између Сједињених Америчких Држава и Кине. Сви ти чиниоци значајно су нарушили квалитет живота многих људи, који теже да се докопају САД или, у појединим случајевима, одлуче да се настане у Мексику како би превазишли економску неједнакост. Томe се придружују и последице климатских промена и насиља у неким местима, чинећи миграцију њиховим јединим начином опстанка.
На северној граници Мексика миграционе кризе произилазе из промена у миграционој политици Сједињених Америчких Држава, укључујући поновно активирање програма „Остани у Мексику“. Тај програм подразумева да тражиоци азила других националности морају чекати у Мексику док америчке власти не донесу одлуку о њиховом статусу. То ствара озбиљне изазове за управљање миграцијама, зато што се Мексико истовремено мора суочавати с масовним депортацијама из Сједињених Држава и са сталним приливом транзитних миграната у бројним пограничним градовима.
