Finansijski dobici koji proističu iz veće operativne efikasnosti mogu takođe poslužiti za finansiranje energentske tranzicije i „postizanje pariteta troškova između zelene i tradicionalne dizel-logistike“.
Šta bi se desilo kad bi isti kamionski park, koji danas krstari autoputevima, mogao obaviti i do 50% više vožnji, trošeći manje goriva i emitujući manje ugljenika?
Takve promene, koje obećavaju revoluciju u drumskom transportu, već su stvarnost za transportne kompanije u Brazilu koje se odlučuju da ulaganjem u tehnološka rešenja poboljšaju svoju produktivnost i usput smanje emisije štetnih materija.
Izazov nije mali za zemlju poput Brazila, gde drumski transport čini 65% svih prevoza tereta u zemlji, što ne samo povećava troškove unutrašnjeg transporta, već umanjuje i konkurentnost u izvozu.
Slanje soje iz Brazila u Kinu može koštati do 138 dolara po toni, što je 86% skuplje nego iz Sjedinjenih Država i 46% skuplje nego iz Argentine, prema podacima Nacionalne konfederacije za poljoprivredu (CNA).
Objašnjenje ovakvog zaostajanja je visoka koncentracija drumskog transporta u Brazilu, nedostatak ulaganja u infrastrukturu, zastareo vozni park, ali i problem poslovne vizije.
„Logistička neefikasnost u Latinskoj Americi, ne samo u Brazilu, veoma je povezana sa nasleđem načina na koji se u preduzećima shvataju lanac snabdevanja i logistika. U poslednjim dekadama, logistika i lanac snabdevanja su posmatrani kao ružno pače i nešto čisto transakciono“ — objašnjava Edson Gimarais, izvršni direktor za Latinsku Ameriku kompanije LOTS Group, koja nudi tehnološka rešenja za transportni sektor.
I mada se, prema Gimaraisu, poslednjih godina, posle pandemije, ova tendencija menja, „još uvek nismo imali dovoljno vremena da logistiku i lanac snabdevanja pretvorimo u nešto strateško za preduzeća, da na širem planu promenimo ovu temu operativne logističke efikasnosti“.
Šta mogu da urade preduzeća?
Glavno sredstvo za revoluciju u efikasnosti dolazi iz oblasti tehnologije. Alati za geolokaciju, optimizaciju ruta i planiranje vremena punjenja goriva i održavanja, ključne tehnike za pobedu u trci Formule 1, sada omogućavaju i uštedu troškova na svakoj deonici teškog teretnog kamiona.
S takvim operativnim poboljšanjima, može se povećati efikasnost između 25% i 50% koristeći „isti kamion, na istoj deonici i u istom vremenu“, objašnjava direktor LOTS Group, kompanije iz grupe Scania.
„A to, očigledno, donosi finansijske koristi na račun smanjenja troškova, ali takođe i prednosti sa tačke gledišta dekarbonizacije, jer se praktično ista operacija obavlja s maksimalnom optimizacijom logističke operacije“ — komentariše Gimarais.
Strategija se ne ograničava samo tehnologijama. LOTS obučava vozače održivijoj i efikasnijoj vožnji. Prema Gimaraisu, dobrom obukom se može uštedeti do 20% goriva — jednostavnim usvajanjem pravilnog načina kočenja ili prolaženja krivina.
Doprinos održivosti
Sve ove uštede, u spoju s prelaskom na nove vrste goriva, mogu značajno doprineti smanjenju štetnih emisija u transportu.
Sa tim ciljem, brazilska vlada ulaže 260 milijardi reala (49 milijardi dolara) u program „Gorivo budućnosti“, koji ima za cilj da do 2037. razvije zeleni dizel, kako bi se odstranile emisije u transportu.
No, nije potrebno čekati deceniju da se uvedu poboljšanja: smanjenja emisija se već mogu postići adaptacijom voznog parka na biogas ili upotrebom električnih vozila.
Jedna od glavnih inicijativa u tom smeru, nedavno pokrenuta u Brazilu uz podršku 17 privatnih kompanija, jeste projekat elektrifikacije kamionskog parka na autoputu Via Dutra, koji spaja Rio de Žaneiro i Sao Paulo, kojim prolazi 41% BDP-a Brazila.
Plan je ambiciozan: Via Dutra bi do 2030. godine trebalo dnevno da prelazi oko 1000 elektrokamiona.
„Osnovna stvar je da je efikasnost u rukama svakog preduzeća. Ako uspemo da proširimo produktivnije operacije, sama efikasnost će platiti energetski prelaz. A sa većim obimom, infrastruktura postaje održiva“ — zaključuje Gimarais.
Izvor: Banca y Negocios
