Хуанхо Перејра истакао недостатак аудиовизуелне архиве у Парагвају

Немачка престоница била је средиште предавања о историји филма у Парагвају, који је водио редитељ документарца о стронизму „Под заставама, сунце“.
Пише: Андрес Аларкон
Берлин, Немачка


Хуанхо Перејра излаже слике из доба стронизма. Фото: Андрес Аларкон, Немачка

Парагвајски филмски стваралац Хуанхо Перејра, добитник награде међународне филмске критике (FIPRESCI) на 75. Берлиналеу 2025. године за свој документарни филм „Под заставама, сунце“, осврнуо се на недостатак аудиовизуелне архиве у Парагвају током предавања „Парагвајски филм, архиви и власт“, одржаног прошлог четвртка у Берлину.

Сусрет је организовао DAAD (Немачка служба за академску размену), институција која је редитељу доделила стипендију за реализацију његовог филма. Током излагања, Перејра је истакао да су први аудиовизуелни записи у земљи, све до периода стронизма, били повезани са политичком пропагандом, а самим тим и с изградњом власти.

Редитељ је представио најраније фотографске материјале из Парагваја, пропагандне садржаје из Рата Тројног савеза (1864-1870), а затим и из Рата за Чако (1932-1935), у којима се већ појављују и филмски записи, нагласивши да су у оба случаја доступне снимке произвели Аргентинци или Бразилци.

Говорећи о диктатури Алфреда Стреснера, објаснио је да је већ постојала домаћа продукција, али такође искључиво у пропагандне сврхе, због чега се као редитељ ослањао на стране архиве, па чак и на јапанске, како би у свом документарцу приказао тај период.

Хуанхо Перејра критиковао је одсуство државне установе посвећене очувању аудиовизуелног наслеђа у Парагвају. Напоменуо је да се не чува чак ни радијски материјал из периода диктатуре, упркос његовој великој продукцији. „Постоји филмска институција, али она служи за обезбеђивање средстава за филмове, не за архивирање“ — рекао је, додавши да део материјала за његов филм потиче са трака пронађених на сметлиштима.

Документарни филм „Под заставама, сунце“. Gentileza

Суочен с овим недостатком архиве, редитељ је нагласио значај личних сведочанстава: „Знање појединаца не може се поредити са знањем установа, но људи су пролазни“ — упозорио је.

Сусрет је закључен разговором коју је модерирао аргентински писац Алан Полс, пред публиком састављеном од уметника и филмских стваралаца, од којих су многи такође повезани са DAAD-ом.

Вреди напоменути да је награда FIPRESCI коју је Перејра добио 2025. године иста она коју је ове, 2026. године на 76. Берлиналеу добио редитељ Марсело Мартинеси за свој филм „Нарцис“, надахнут причом о Бернарду Аранди из времена Стреснерове диктатуре, који се тренутно приказује у биоскопима у Асунсиону.

Извор: Última Hora

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *