Pošto je reprezentacija Argentine proigrala finale Svetskog prvenstva u fudbalu 2026. godine od Španaca, holivudski glumac Semjuel L. Džekson okačio je na Instagramu objavu u kojoj je Argentinu nazvao „jednom od najrasističkijih zemalja na svetu, ako ne i najrasističkijom“. Na slici je korišćen lik Džeksona iz filma „Đangova osveta“ — rob-ulizica, koji simbolizuje tzv. „čiča Tomu“ — u dresu reprezentacije Argentine, što je faktički izjednačavalo navijače te ekipe sa ljudima koji izdaju svoju rasu.
Kao odgovor na to, argentinska glumica Barbara Lombardo napisala je Džeksonu u komentarima da žali ako ju je neko od njenih sunarodnika naterao da se oseća diskriminisano, ali je napomenula da je nepravedno suditi celoj zemlji po postupcima manjine. Pozvala je glumca da lično poseti Argentinu kako bi video njeno gostoprimstvo i tople ljude. Njen komentar sakupio je više od hiljadu sviđanja i postao jedan od najpopularnijih u diskusiji. Drugi Argentinci su takođe ostavljali gnevne odgovore, zahtevajući izvinjenje. Sâm Džekson poznat je po svojoj dugogodišnjoj borbi protiv rasizma i ranije je već poredio Donalda Trampa sa rasistima iz vremena njegovog detinjstva u doba segregacije.
Da li je rasizam zaista prisutan u savremenoj Argentini? Na ovo pitanje odgovara stari i veoma poštovani prijatelj izdanja „Dva Juga“ — sociolog, novinar i istraživač Horhe Elbaum.
Predstava Semjuela Džeksona o Argentini u potpunosti je obojena slikom koju Havijer Milej ostavlja u ostatku sveta. Naš predsednik, nažalost, zaista odaje utisak zagovornika rasne prevlasti koji opravdava ubijanje Palestinaca od strane Izraela, koji se povezuje sa intervencionističkom politikom Sjedinjenih Američkih Država, pa neko ko očigledno nema dovoljno informacija, poput Semjuela Džeksona, uopštava Milejev stav i pripisuje ga svim Argentincima.
Argentina, kao i sve druge zemlje, ima različite društvene grupe; neki deo stanovništva može biti rasistički nastrojen, ali ogromna većina nije. Štaviše, Semjuel Džekson to možda ne zna, ili zna vrlo malo o tome, ali gotovo 70 odsto pravih Argentinaca vodi poreklo od starosedelačkih naroda, što se vidi i po fenotipskim osobinama većine stanovništva — od Huhuja, Salte, Čaka i Korijentesa pa sve do Patagonije.
Ovo je zemlja koja nije imala sukobe te vrste niti joj je bilo potrebno da vodi masovne pokrete za ostvarivanje građanskih prava, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, koje jesu zemlja u kojoj je rasizam široko rasprostranjen, naročito među takozvanim WASP stanovništvom (belim anglosaksonskim protestantima). Na primer, pravo glasa crnačkoj zajednici u SAD priznato je tek u XIX veku.
U Argentini su građanska prava priznata još 1813. godine, to jest od Skupštine iz 1813. godine. Dakle, to što u zemlji, kao i u mnogim drugim državama, postoje pojedini rasistički nastrojeni ljudi, ni u kom slučaju ne daje za pravo Džeksonu da takav stav uopštava. Jer, kada bismo to činili, onda bismo, na primer, mogli uporediti njegovu zemlju sa našom, a procenat rasizma u Sjedinjenim Državama neuporedivo je veći nego u Argentini i mnogim drugim zemljama.
Nažalost, vrlo je verovatno da je stav Semjuela Džeksona u velikoj meri uslovljen slikom koju o Argentini stvara jedna ličnost — taj pristalica belačke nadmoći, rasista i nasilnik, Havijer Milej.
