Међународна летња школа латиноамеричких студија Друштва хиспаниста остала је јединствена по темама и областима које покрива и као допуна формалном образовању и студијским програмима, каже Јелена Спасојевић
Навршено је десет година Међународне летње школе латиноамеричких студија Друштва хиспаниста. Овај пројекат има огроман потенцијал и могућност да се прошири на читав регион, па ће стога ове године бити направљена рекапитулација и план за даље, како за наш лист каже Јелена Спасојевић, председница Друштва хиспаниста и координаторка пројекта летње школе. По њеним речима, Међународна летња школа латиноамеричких студија покренута је лета 2017. године, са идејом да кроз формат споја формалног и неформалног образовања понуди простор за суштински дијалог, потенцијал за научну и културну дипломатију и тако приближи магичан и невероватан регион – далеку Латинску Америку.
– Жеља за приближавањем Србије и Латинске Америке и Кариба произлази из схватања да нам наука дозвољава да разумемо и изучавамо и оне најудаљеније делове света. Међутим, ова потреба за довођењем Латинске Америке у Србију навире и из чињенице да имати знања и сарадњу само о својим блиским суседима или највећим економским гигантима више није довољно, а ни најбоље решење за опстанак у посткапиталистичком друштву. У том тренутку, на овим просторима, наш пројекат је представљао један велики и иновативни подухват да се сагради један нови мост између Србије и Латинске Америке и Кариба из различитих перспектива: економске, политичке, историјске, антрополошке, друштвене, књижевне и филозофске. Данас многи факултети имају своје летње школе које су се као формат показале као веома успешне. Ипак, наша је остала јединствена по темама и областима које покрива и без икакве сумње неопходна је допуна формалном образовању и студијским програмима који се и даље недопустиво мало баве овим делом света, изузимајући, наравно, департмане у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, који се директно баве шпанским и португалским језиком и културама на тим језицима – наглашава Јелена Спасојевић, уз напомену да је ова летња школа увек својом независношћу бранила потребу и тежњу за суштинским дијалогом и аргументованом разменом мишљења, а омогућила је да се деси и она обратно – да Латинска Америка упозна Србију.
До сада је у Међународној летњој школи латиноамеричких студија Друштва хиспаниста гостовало више од 380 учесника из више од 30 земаља и 48 предавача из Србије, региона, Европе, Латинске Америке и Кариба и САД, како запажа наша саговорница.
– Предавачи су били заиста важна међународна имена из домена филозофије, политике, историје, антропологије, социологије, књижевности и економије. Трудили смо се да избором предавача учесницима омогућимо да сагледају савремене глобалне изазове из различитих перспектива и да развијају критичко и, посебно важно, интердисциплинарно мишљење. Посебно издвајамо укључивање тема и знања који су често маргинализовани у доминантним академским оквирима, као што су, на пример, перспективе аутохтоних народа Амазона, кроз које се сагледава значај њихових знања за разумевање одрживог развоја и односа човека према природи, или о политикама аутономије у Чијапасу и Рожави, односно о друштвима против државе; латиноамеричком феминизму или, на пример, значају политике у образовању појединца, кроз промишљања Клаудија Наранха и његово виђење образовања као средства за лични и друштвени развој и многе друге – каже Јелена Спасојевић.
Она наглашава да овог јула неће бити издања летње школе у свом изворном облику.
– Тачно 10 година касније одлучили смо да застанемо, рекапитулирамо и да се осврнемо на то одакле смо почели, где смо стигли и где желимо да идемо. У нашој другој кући, у УК „Пароброд” организовали смо 8. јула округли сто, током којег смо са Дејаном Михаиловићем са Технолошког института у Монтереју у Мексику, Немањом Џуверовићем са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, Бојаном Ковачевић Петровић из Ибероамеричког центра Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Мишом Ђурковићем са београдског Института за европске студије поделили сећања, размишљања, различите перспективе о нашем пројекту и његове домете у првих десет година – каже наша саговорница и објашњава:
– За ових десет година формирана је бројна и разноврсна мрежа домаћих и међународних контаката, људи и институција, који су постали наши пријатељи, али и веома важно – пријатељи наше земље, сведочећи и о дипломатској димензији нашег пројекта. Затим, огромним трудом појединаца у нашој земљи и уз подршку поменуте мреже контаката основан је 2020. Ибероамерички центар на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, који временом ниже програме, успехе и даље сарадње и иницира формирање новог одсека за италијанске и ибероамеричке студије. Што је још важније, тамо се формира један другачији студијски програм, прожет управо интердисциплинарношћу, што је био један од главних циљева нашег пројекта.
Како још сазнајемо, Друштво хиспаниста из Београда постоји 18 година, остварило је девет летњих школа и више десетина мањих или већих пројеката и активности, а било је један од пет суорганизатора 58. Међународног конгреса американиста, који је одржан у Новом Саду од 30. јуна до 4. јула 2025. године, заједно са Филозофским факултетом и његовим Центром за ибероамеричке студије као носиоцима, а затим и Факултетом техничких наука, Природно-математичким факултетом, Технолошким факултетом, сви под окриљем Универзитета у Новом Саду.
У овој години, током лета, велики број предавача, полазника, али и чланова организационог тима објављиваће своје посвете Међународној летњој школи у Београду, а у сусрет будућој сарадњи и великом потенцијалу овог пројекта, који тежи новим успесима и регионалној сарадњи.
Извор: Политика
