Napomena: Biolog Valter Sandoval istakao je da ova publikacija jača naučno liderstvo zemlje.
„Naše bakterije govore. Tek počinjemo razumevati šta govore.“ Ovim naslovom počinje obimna reportaža koju je objavio The New York Times (NYT), a koja ističe međunarodno istraživanje o ljudskom mikrobiomu i rad paragvajskog mikrobiologa dr Valtera Sandovala Espinole i njegovog tima sa Nacionalnog univerziteta u Asunsionu (UNA), u okviru jednog od najvažnijih naučnih projekata za razumevanje bakterijske raznovrsnosti na planeti.
Rad, koji potpisuje novinarka Dženin Interlandi (Jeneen Interlandi), prati ekspediciju sprovedenu u Paragvaju zajedno s istraživačima Matildom Poje (Mathilde Poyet) i Matjeom Grusenom (Mathieu Groussin) iz organizacije Global Microbiome Conservancy — organizacije posvećene očuvanju ljudskih mikroorganizama iz nedovoljno proučenih zajednica. Reportaža prikazuje kako je Paragvaj postao strateško mesto za proširenje znanja o mikrobiomima, istorijski slabo zastupljenih u istraživanjima.
Za Sandovala, ova publikacija predstavlja priznanje bez presedana za paragvajsku nauku.
„Desetlećima smo gledali šta naši susedi rade u oblasti istraživanja i razvoja. Sada mi možemo predvoditi nauku, a ne biti samo puki posmatrači“ — izjavio je on.
Naglasio je da pojavljivanje u listu The New York Times sa projektom koji se vodi iz Paragvaja predstavlja jedno od najvećih međunarodnih priznanja koje je domaće istraživanje mikrobioma ostvarilo. To može otvoriti vrata novim naučnim partnerstvima i nadahnuti više mladih da se bave naukom svetske razine bez napuštanja zemlje.
Doprinos Paragvaja bio je mnogo veći od samog prikupljanja uzoraka. Istraživač, koji je prethodno radio kao naučnik na Univerzitetu Harvard, objasnio je da je tim 2024. godine objavio prvu studiju karakterizacije mikrobioma u Paragvaju i da je od tada analizirao više od 700 uzoraka. Pored toga, koordinisao je etička usklađivanja, kampanje uzorkovanja, medicinske procene, kao i bioinformatičke i biostatističke analize.
„Nismo samo doprineli biološkim uzorcima. Proizveli smo visokokvalitetne kliničke, epidemiološke i molekularne podatke koji danas omogućavaju uključivanje Paragvaja u jedan od najvećih međunarodnih poduhvata za razumevanje ljudskog mikrobioma“ — istakao je.
Među glavnim otkrićima, Sandoval je istakao da ne postoji univerzalno zdrav mikrobiom i da paragvajski poseduje sopstvene osobenosti. Takođe su pokazali mikroorganizme povezane sa gojaznošću, crevnim poremećajima i oboljenjima štitne žlezde, te potvrdili da domorodačka zajednica Ita Guazua poseduje veću raznovrsnost crevnih mikroba i slabo proučene bakterije.
„Mnoge bakterije koje smo pronašli i dalje su veoma slabo istražene, što pokazuje koliko toga tek treba da otkrijemo“ — ukazao je on.
Istraživač smatra da ove studije mogu usmeriti nove kliničke i nutritivne strategije, kao i državnu politiku za predohranu od hroničnih bolesti poput dijabetesa i kardiovaskularnih problema.
Naredni koraci uključuju dublju analizu crevnog i vaginalnog mikrobioma, kao i metabolomike, kako bi se razumelo kako društveni i ekološki činioci utiču na zdravlje.
„Naš cilj nije samo razumeti mikrobiom Paragvajaca. Želimo da znanje polučeno u Paragvaju doprinese odgovorima na naučna pitanja koja će koristiti ljudima širom sveta.“
Izvor: Última Hora
