Напомена: Биолог Валтер Сандовал истакао је да ова публикација јача научно лидерство земље.
„Наше бактерије говоре. Тек почињемо разумевати шта говоре.“ Овим насловом почиње обимна репортажа коју је објавио The New York Times (NYT), а која истиче међународно истраживање о људском микробиому и рад парагвајског микробиолога др Валтера Сандовала Еспиноле и његовог тима са Националног универзитета у Асунсиону (UNA), у оквиру једног од најважнијих научних пројеката за разумевање бактеријске разноврсности на планети.
Рад, који потписује новинарка Џенин Интерланди (Jeneen Interlandi), прати експедицију спроведену у Парагвају заједно с истраживачима Матилдом Поје (Mathilde Poyet) и Матјеом Грусеном (Mathieu Groussin) из организације Global Microbiome Conservancy — организације посвећене очувању људских микроорганизама из недовољно проучених заједница. Репортажа приказује како је Парагвај постао стратешко место за проширење знања о микробиомима, историјски слабо заступљених у истраживањима.
За Сандовала, ова публикација представља признање без преседана за парагвајску науку.
„Десетлећима смо гледали шта наши суседи раде у области истраживања и развоја. Сада ми можемо предводити науку, а не бити само пуки посматрачи“ — изјавио је он.
Нагласио је да појављивање у листу The New York Times са пројектом који се води из Парагваја представља једно од највећих међународних признања које је домаће истраживање микробиома остварило. То може отворити врата новим научним партнерствима и надахнути више младих да се баве науком светске разине без напуштања земље.
Допринос Парагваја био је много већи од самог прикупљања узорака. Истраживач, који је претходно радио као научник на Универзитету Харвард, објаснио је да је тим 2024. године објавио прву студију карактеризације микробиома у Парагвају и да је од тада анализирао више од 700 узорака. Поред тога, координисао је етичка усклађивања, кампање узорковања, медицинске процене, као и биоинформатичке и биостатистичке анализе.
„Нисмо само допринели биолошким узорцима. Произвели смо висококвалитетне клиничке, епидемиолошке и молекуларне податке који данас омогућавају укључивање Парагваја у један од највећих међународних подухвата за разумевање људског микробиома“ — истакао је.
Међу главним открићима, Сандовал је истакао да не постоји универзално здрав микробиом и да парагвајски поседује сопствене особености. Такође су показали микроорганизме повезане са гојазношћу, цревним поремећајима и обољењима штитне жлезде, те потврдили да домородачка заједница Ита Гуазуа поседује већу разноврсност цревних микроба и слабо проучене бактерије.
„Многе бактерије које смо пронашли и даље су веома слабо истражене, што показује колико тога тек треба да откријемо“ — указао је он.
Истраживач сматра да ове студије могу усмерити нове клиничке и нутритивне стратегије, као и државну политику за предохрану од хроничних болести попут дијабетеса и кардиоваскуларних проблема.
Наредни кораци укључују дубљу анализу цревног и вагиналног микробиома, као и метаболомике, како би се разумело како друштвени и еколошки чиниоци утичу на здравље.
„Наш циљ није само разумети микробиом Парагвајаца. Желимо да знање получено у Парагвају допринесе одговорима на научна питања која ће користити људима широм света.“
Извор: Última Hora
