Bolivija se ponovo nalazi na istorijskoj prekretnici. Dok vlada Rodriga Paza kroz spornu Vrhovnu uredbu br. 5503 sprovodi radikalne ekonomske rezove i ukida dugogodišnje subvencije na gorivo, gradovima i putevima širom zemlje odjekuju protesti i blokade. Kritičari tvrde da je reč o izravnom napadu na najugroženije slojeve stanovništva i poništavanju tekovina višedecenijske socijalne borbe.
O dubini političke krize, vaspostavljanju desničarskih struktura i šansama za oporavak levice, razgovaramo sa Solanže Kabrera — univerzitetskim profesorom, sociologom i politikologom sa diplomom u oblasti obrazovanja. Kao duboki poznavalac društvenih prilika u Boliviji i dosledni pristalica političkog kursa Eva Moralesa, ona u ovom intervjuu nudi analizu trenutnog stanja, objašnjavajući zašto su sadašnje reforme zapravo „uvod u siromaštvo” i zašto narodni pokreti vide jedini izlaz u povratku svog istorijskog lidera.
Šta mislite da znače tekuće ekonomske reforme administracije Rodriga Paza u Boliviji za ključne političke snage, državne institucije i društvene grupe?
Podsetimo da je sadašnji predsednik Bolivije, Rodrigo Paz, čim je preuzeo dužnost počeo zadavati teške udarce narodu: uklonio je svete simbole starosedelačkih naroda i nacija u zemlji, u oblasti obrazovanja poništio je više njihovih ranije izborenih prava, obnovio diplomatske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, a svojim izjavama izazvao je da ga Bolivarska alijansa za narode naše Amerike (ALBA-TCP) isključi iz članstva; ukratko, sproveo je čitav niz mera koje su izazvale nezadovoljstvo stanovništva. Međutim, sada je udarac bio mnogo dublji — udario je pravo na džepove stanovništva, već ojađenog vladom Luisa Arsea, usvajanjem Vrhovne uredbe br. 5503.
Navedena uredba je pogubna jer, između ostalog, oslobađa od poreza privatne kompanije i milionerske elite, dok istovremeno pritiska javna preduzeća, pripremajući ih za privatizaciju; omogućava slobodno pregovaranje o platama sa poslodavcima bez mešanja države i druge mere. Ipak, mera koja neposredno pogađa celokupno stanovništvo jeste ukidanje subvencija za gorivo, jer to podrazumeva poskupljenje osnovnih životnih namirnica, kao i usluga, obrazovanja, prevoza itd. Iako je vlada najavila izvesno povećanje minimalne zarade i neke dodatke, to ne nadoknađuje katastrofalnu ekonomsku situaciju u koju stanovništvo zapada.
Samo manjinska ultradesnica podržava i opravdava mere koje je usvojila vlada Rodriga Paza; ostatak stanovništva se protivi, sve državne ustanove su u opasnosti, a različiti društveni sektori već su javno izrazili svoje negodovanje.
Po vašem mišljenju, mogu li ove reforme izazvati snažan društveni otpor društvenih i profesionalnih grupa, uključujući proteste, blokade i društvene mobilizacije?
Treba imati u vidu da je u Boliviji subvencionisanje goriva uvedeno još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je vlada prihvatila tu politiku sa ciljem podsticanja ekonomskog i društvenog razvoja zemlje. Od tada je ta mera ostala na snazi i postala popularnom, jer je snižavanjem cene benzina i dizela pomagala najugroženijim slojevima stanovništva.
Oni što podržavaju tu meru tvrde da ona doprinosi smanjenju siromaštva i nejednakosti; međutim, postoje i kritike i sporenja. Neki smatraju da je takva politika dugoročno neodrživa i da ima negativan uticaj na ekonomiju zemlje, drugi tvrde da smanjuje sposobnost vlade za ulaganja u druge važne sektore kao što su obrazovanje i zdravstvo, a ukazuje se i na njen negativan uticaj na konkurentnost i produktivnost zemlje.
Upravo zbog ovih upozorenja, dok je Evo Morales bio predsednik, predložio je ukidanje subvencija za gorivo; ali su se tome usprotivili svi društveni sektori, a kritike sa desnice bhu svakodnevne, pa je od toga odustao. Na isti način je i Luis Arse pokušao isto, ali je ponovo naišao na snažno odbijanje stanovništva. Zanimljivo — upravo je Rodrigo Paz bio jedan od onih što su se javno protivili toj meri, zajedno sa desničarskim sektorima.
Međutim, sada, ispunjavajući zahteve imperije, Paz je odlučio da udari pravo po narodu. Protesti nisu izostali: različite društvene organizacije, sindikati, susedski odbori, institucije i drugi, javno su izrazili svoje protivljenje. Centrala radnika Bolivije (COB), koja okuplja radničke i seljačke sindikate u zemlji, pozvala je na opštu mobilizaciju, pa su već počele blokade u gradovima i na putevima. Upravo u ponedeljak, 22. decembra, nešto više od mesec dana nakon početka Pazove vladavine, održana je masovna šetnja kod sedišta vlade, kao i u drugim gradovima zemlje. Prema datim izjavama, sve ukazuje na to da je ovo tek početak.
3. U kojoj meri mislite da će se produbiti podela između interesnih grupa i pristalica Rodriga Paza i Edmana Lare? Koliko će ojačati savez i zbližavanje Rodriga Paza sadesničarskimpartijamanakon ovih reformi?
Raskol između Paza i Lare svakog dana postaje sve očigledniji. Povodom Uredbe 5503, Lara je, uz podršku poslanika iz različitih parlamentarnih klubova, pa čak i iz vladajuće stranke, izjavio da „kategorično odbacuju“ odredbe navedene uredbe. Takođe je rekao: „Smatramo da nije bio trenutak za uvođenje takvih mera, jer će one samo izazvati više siromaštva, više nezaposlenosti i poskupljenje potrošačke korpe, što će pogoditi najsiromašnije slojeve koji žive od danas do sutra“. Čak su i baze desničarskih partija protiv ovih mera, jedino njihovi predstavnici aplaudiraju predsedniku. Na taj način Lara zadržava svoju popularnost, jer je ubeđen da je narod glasao za njega, a ne za Rodriga Paza.
U tom smislu, jasno se vidi da predsednik Paz ostaje sâm sa svojim ministrima. Zato se u očaju sastao sa predstavnicima prevoznika i rudarskih zadruga, pokušavajući da spreči mobilizacije. Navodno su postigli neki dogovor, ali nije uspeo ubediti ostatak stanovništva. Štaviše, posle dugog vremena, sindikalno organizovani rudari ponovo preuzimaju svoju ulogu avangarde radničko-seljačkog saveza.
4. Mogu li se ove ekonomske reforme predstaviti kao mere u korist društva i nacionalne ekonomije, a ne u korist pojedinačnih elitističkih grupa i regiona? Da li će one uticati na poverenje prema ličnosti predsednika i na podršku njegovoj stranci na predstojećim regionalnim izborima?
Neki analitičari tvrde da subvencije za ugljovodonike koriste samo prevoznicima i privatnim kompanijama; međutim, oni ne uzimaju u obzir da povećanje cene goriva ne dovodi samo do rasta cena prevoza, već istovremeno povećava i cene osnovnih životnih namirnica, osnovnih usluga, školskog materijala, odeće, zakupnina itd. Drugim rečima, najugroženiji slojevi stanovništva su najviše pogođeni. Sa druge strane, ukidanje subvencija za gorivo i druge mere predviđene pomenutom uredbom koriste samo velikim privatnim kompanijama i najimućnijim slojevima društva.
Opšte poznato je da se predsednik Paz potčinio zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda i da iz dana u dan postaje sve nepopularniji, što će se negativno odraziti i na njegovu političku struju na predstojećim regionalnim izborima.
5. Koliko se posle sprovođenja sadašnjeg kursa vlade mogu promeniti odnosi Bolivije sa Sjedinjenim Američkim Državama, Narodnom Republikom Kinom i susednim zemljama?
Kao što je već rečeno, predsednik Paz je obnovio diplomatske odnose sa SAD, koji behu prekinuti zbog jasne antiimperijalističke politike Eva Moralesa; takođe, on ispunjava naloge Međunarodnog monetarnog fonda. Sa druge strane, treba podsetiti da je Luis Arse prekinuo odnose s Izraelom u znak protesta zbog genocida koji se sprovodio u Palestini. Sve ukazuje na otvoreno podaništvo anglocionističkoj imperiji.
Isto tako, u oktobru ove godine Paz se sastao sa kineskim ambasadorom Vang Lijangom, s kojim se dogovorio da rade na jačanju diplomatskih i trgovinskih odnosa između dve zemlje, jer Bolivija od vremena vladavine Eva Moralesa ima više trgovinskih odnosa sa Kinom nego sa SAD.
6. Kao rezultat sadašnjih poteza vlade, da li je moguće jačanje levičarskih pokreta u Boliviji i kakvi se izgledi u okviru tog procesa otvaraju za Eva Moralesa i druge lidere levičarskih pokreta?
Katastrofalno upravljanje Luisa Arsea dovelo je do stvaranja takozvane Putujuće narodne skupštine (API), koju čine različite društvene organizacije, levičarski kolektivi, omladinske grupe i drugi narodni slojevi. Ta skupština je u potpunosti aktivna i u javnom saopštenju snažno odbacuje, kako je oni nazivaju, „prokletu uredbu“ (Uredba br. 5503), istovremeno oštro kritikujući sadašnju desničarsku, neoliberalnu i buržoasku vladu koja koristi samo ekonomskim elitama i nadnacionalnom kapitalu.
Takođe ističu: „Bolivija skupo plaća progon Eva Moralesa i povratak desnice na vlast, jer desnica vlada braneći povlastice i umnožavajući dobit bogatih, dok za narod ostaju samo glad, beda i represija“ (API, 20.12.25). Istovremeno su odlučili da zahtevaju ukidanje navedene uredbe, da se pridruže trajnoj mobilizaciji naroda, odbace nacrt Antiblokadnog zakona koji vlada pokušava usvojiti i pozovu na još jedno rušenje neoliberalne desnice. To znači da će svi levičarski krugovi, kao i bolivijski narod, nastaviti borbu za povratak Eva Moralesa na vlast. To se vidi i na marševima i blokadama, gde se ne traži samo ukidanje sporne uredbe, već i ostavka predsednika Rodriga Paza.
