У најновијем извјештају ИФИМЕС[1] сагледава актуелне економске и политичке трендове у Србији, ослањајући се на пројекције Међународног монетарног фонда (ММФ) и узимајући у обзир промјене у глобалној геополитичкој структури те динамику економског преслагивања у југоисточној Европи. У даљем тексту издваја се неколико кључних и посебно значајних налаза из овог извјештаја.
Експанзија економије у турбулентном политичком окружењу
Према доступним пројекцијама, 2026. година има потенцијал да представља најзначајнију економску годину за грађане Србије, али истовремено је обиљежена сложеним и напетим политичким окружењем, како на глобалном, тако и на унутрашњем плану. Ова дивергенција између економског оптимизма и политичког реализма илустрира све присутнији феномен у савременим међународним односима, у којем економска снага сама по себи не гарантује стабилност међународног система.
ИФИМЕС закључује да се Србија тренутно налази у фази релативног економског јачања, али унутар оквира појачаних геополитичких ризика, обиљежених фрагментацијом глобалног поретка, ослабљеним мултилатералним структурама и растућим значајем силе у међународним интеракцијама.
У овом контексту, функционалне институције, отворени дијалог и слободни избори представљају једини легитиман оквир за провођење политичких промјена и артикулисање воље грађана. Опоравак повјерења у ове механизме остаје кључни предуслов за дугорочну стабилност и одрживи развој Србије.
Глобални контекст: Венецуела, Гренланд и преобликовање геополитичких правила
Студије случаја Венецуеле и Гренланда илустрирају утицај глобалних геополитичких промјена на стабилност и суверенитет држава. Венецуела показује рањивост политичког легитимитета у постизборним и постконфликтним контекстима, гдје техничко преузимање власти без шире друштвене подршке може изазвати дуготрајну нестабилност и забринутост мањих држава пред могућим интервенцијама великих сила.
Гренланд, с друге стране, осликава помјерање стратешког фокуса према Арктику и сјеверним транспортним рутама, гдје се сусрећу интереси САД-а, Европске уније, Русије и Кине. Повећана важност критичних сировина означава прелазак у фазу „геоекономије ресурса“, у којој контрола над ријетким минералима постаје кључна за технолошку и војну надмоћ.
Ови глобални трендови јасно указују да економски развој Србије више не може бити одвојен од сигурносних и стратешких изазова, при чему неутрална и балансирана политика захтијева знатно јаче институционалне и дипломатске капацитете него раније.
На регионалном нивоу, 2026. године Србија се изједначава с Хрватском (чланица ЕУ) по номиналној величини БДП-а, а до 2027. преузима позицију највеће економије југоисточне Европе, чиме учвршћује статус централног економског стуба западног Балкана. Одрживост ове позиције зависит ће од способности да се економски раст преточи у инклузиван и дугорочно одржив развој, уз континуирани фокус на макроекономску стабилност, енергетску сигурност и институционалну отпорност.
Глобална динамика показује да су економски и сигурносни фактори постали нераскидиво повезани, док ефективно балансирање захтијева софистицираније политичке и стратешке капацитете више него икада раније.
Регионална економска прекретница: Србија као централна економија југоисточне Европе
Према пројекцијама[2] Међународног монетарног фонда, 2026. година представља кључну тачку у регионалној економској хијерархији, када Србија сустиже Хрватску по номиналној величини БДП-а, док се до 2027. предвиђа преузимање позиције највеће економије југоисточне Европе. Реални раст БДП-а за 2026. процјењује се између 3,0 и 4,0 %, уз инфлацију од приближно 3,2–4 %, док стопа незапослености остаје стабилна у распону од 8,4 до 8,8 %. Фискални дефицит предвиђа се испод 3 % БДП-а, јавни дуг око 46–47 %, а текући рачун биланса износи ‑5 % до ‑6 % БДП-а, одражавајући увоз инвестиција и трговински дефицит.
ММФ наглашава отпорност макроекономских политика Србије у контексту глобалне неизвјесности, уз истовремено упозорење на геополитичке ризике, вањску нестабилност и потребу за структурним реформама, с посебним нагласком на политичку и инвестициону климу.
Актуелне државне иницијативе додатно оснажују стратешки оквир: планирано је повећање удјела државе у Нафтној индустрији Србије (НИС) са 29,87 % на више од 34 %, чиме би Србија стекла пуну контролу над кључним енергетским одлукама, док се припремају и инвестиције за наставак рада Рафинерије нафте у Панчеву. Предсједник Србије Александар Вучић наглашава значај енергетске сигурности, развој нуклеарних и модуларних електрана, убрзане реформе у сектору одбране и полиције, те улогу страних директних инвестиција, које су у 2025. премашиле 3,5 милијарди евра. Стабилизација енергетског сектора и завршетак кључних уговора, укључујући купопродају НИС-а, од кључног су значаја за планирано повећање пензија и унапређење животног стандарда.
Структурална снага Србије не произлази из краткорочних цикличких кретања, већ из демографског и тржишног потенцијала, развијене индустријске базе, извозне оријентације, стратешких инфраструктурних и енергетских пројеката, те континуираног прилива страних директних инвестиција.
До 2030. године предвиђа се да Србија додатно повећа предност над Хрватском и значајно надмаши Словенију по укупној величини економије, учвршћујући свој статус централног економског стуба западног Балкана.
Двије паралелне реалности: Економска снага и ограничења животног стандарда
Раст укупног БДП-а не подразумијева нужно пропорционално побољшање животног стандарда. Показатељи БДП-а по глави становника указују да Србија и даље заостаје за Хрватском и Словенијом, чланицама ЕУ које предњаче по дохотку и квалитету живота. Истовремено, инфраструктурна експанзија у претходној деценији, укључујући изградњу око 650 километара брзих цеста и аутоцеста, представља видљив допринос економском развоју.
Ова структура генерише двије паралелне реалности: економски раст и величина тржишта јачају политичку и инвестициону позицију Србије, док унутрашњи социјални изазови захтијевају пажљиво усклађивање развоја са праведнијом расподјелом економских бенефита.
ИФИМЕС идентификује три потенцијална сценарија развоја: (и) реални сценарио – стабилан раст уз контролисане геополитичке ризике; (ии) оптимистички сценарио – убрзање раста потакнуто стратешким енергетским пројектима и институционалним реформама; (иии) песимистички сценарио – дестабилизација узрокована геополитичким шоковима, енергетске нестабилности и пад инвестиција.
ИФИМЕС наглашава да ће способност Србије да квантитативни економски раст трансформише у одрживи и инклузивни друштвени развој представљати кључни тест економске и социјалне политике у наредној деценији.
Србија у новој фази регионалног и глобалног позиционирања
Србија улази у фазу у којој економска снага постаје кључни стратешки ресурс, али истовремено носи нове одговорности у оквиру сложеног међународног поретка. Година 2026. означава најповољнију економску позицију земље до сада, но у знатно изазовнијем и непредвидивом глобалном окружењу. У таквом контексту, консолидација економске моћи, уз истовремена улагања у безбједност и институционалну отпорност, представља рационалну стратегију прилагођавања динамици међународних односа, гдје превладавају принципи моћи над формалним нормама.
Паралелно, структура југоисточног европског тржишта пролази кроз значајне промјене, при чему Србија преузима улогу централног регионалног економског актера. Дугорочна одрживост ове позиције зависи од способности да се економски раст преточи у инклузиван и одржив развој, те да национална економска снага буде компатибилна с фрагментираном и мултиполарном глобалном реалношћу.
За очување нове регионалне улоге неопходно је: одржавати макроекономску стабилност; убрзати структурне и институционалне реформе; повезати економски раст са социјалном кохезијом; и координирати вањску политику у складу са комплексном мултиполарном архитектуром међународних односа.
Љубљана/Вашингтон/Брисел/Београд, 13. јануар 2026.
Извор: Седма сила
[1] ИФИМЕС – Међународни институт за блискоисточне и балканске студије са сједиштем у Љубљани, Словенија, има специјални савјетодавни статус при Економско-социјалном вијећу ECOSOC/UN, New York, од 2018.године и издавач је међународне научне ревије „European Perspectives“, линк: https://www.europeanperspectives.org/en
[2] IMF Executive Board Concludes the 2025 Article IV Consultation with the Republic of Serbia and Completes the First Review Under the Policy Coordination Instrument, линк: https://www.imf.org/en/news/articles/2025/06/30/pr-25228-serbia-imf-concludes-2025-art-iv-consult-completes-1st-rev-policy-coor-instrument?utm_source=chatgpt.com
