Karlos S. Maldonado
Marija Kastaneda de la Paz se i dalje s uzbuđenjem seća kako je prvi put nabasala na takozvane Kodekse San Andresa Tetepilka. Bila je 2009. godina i istoričarka je bila na odmoru kada joj je kolega rekao da njegov prijatelj ima dokumenta koja bi je mogla zanimati. Akademik je otišla na sastanak u užurbanu četvrt Kojoakan na jugu meksičke prestonice i ostala bez daha kada je našla kopije kodeksa, od kojih jedan beše veoma bitan, jer govori o istoriji Tenočtitlana, drevne prestonice carstva. „Ne pojavljuju se svaki dan ovakvi dokumenti – kaže Kastaneda de la Paz. – Bila sam veoma srećna i iznenađena, jer je dokument o istoriji Tenočtitlana velika retkost“. Istraživačica je deo tima stručnjaka koji je otkriće predstavio u sredu u Muzeju antropologije u Meksiko Sitiju posle višegodišnjih istraživanja i pregovora, završenih isplatom 9,5 miliona pezosa (pola miliona dolara) porodici koja je bila vlasnik tih istorijskih artefakata.
Rad na vraćanju dokumenata, datiranih krajem XVI i početkom XVII veka, bio je dug i težak. „Čovek koji mi je pokazao fotografije kodeksa na računaru rekao je da pripadaju porodici čije podatke nije naveo, ali je zajamčio da imaju dva-tri dokumenta. Dali su mi kopije u boji, počela sam ispitivanja i rekla da ih treba registrovati, jer bi im inače cena mogla dosta porasti na crnom tržištu, ali ljudi koji su imali kodekse ništa nisu hteli da znaju. Nisam znala da li zaista pripadaju toj porodici i s vremenom je, na moju veliku žalost, svako interesovanje za njih nestalo. Nekoliko puta sam pokušavala da se povežem s njima, ali oni su me odvraćali“ – priča Kastaneda de la Paz, naučni saradnik Instituta za antropološka istraživanja UNAM.
Ne mogavši da ubedi čuvare vrednih radova, ona se obratila Baltazaru Britu Gvadarami, glavi Nacionalne biblioteke za antropologiju i istoriju (BNAH) i pokazala mu kopije. Upravo Brito se latio pronalaženja porodice i kodeksa. „Moje iznenađenje je bilo veliko kada sam otvorio malu kutiju u kojoj su se oni nalazili. Kada sam u ruke uzeo prvu tablicu, odmah sam shvatio da je to prvobitni dokument“ – kaže Brito. Rukovodstvo Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju (INAH) nije saopštilo pojedinosti o ljudima koji su posednici tih dokumenata, no Brito uverava da oni tvrde da dokumenti kod njih behu od „vrlo davnih vremena“, te da su prenošeni s kolena na koleno u jednom rodu.
Brito je objasnio da se, prema Zakonu o spomenicima, istorijske vrednosti, poput slika vicekralja, mogu nalaziti u privatnim rukama ili prenositi nasledstvom, ali ne mogu napuštati Meksiko. Vlasti INAH-a su bile u mogućnosti da se uvere u izvornost kodeksā. Ovo su tri vicekraljevska piktografska dokumenta koja sadrže informacije vezane za prošlost meksičke prestonice. Prvi od njih obeležava osnivanje grada San Andres Tetepilko, koji se nalazi u Iztapalapi, južno od Meksiko Sitija; drugi predstavlja popis crkve u San Andres Tetepilko, sastojeći se od dva zalepljena lista amate papira, na kojima je zabeležen spisak imovine crkve. A treći kodeks je ono što Kastaneda de la Paz naziva „biserom u kruni“, najvažnijim „zbog svoje veličine, kvaliteta izrade i informacija koje govore o istoriji Tenočtitlana kroz četiri glavne teme: osnivanje grada u XIV veku; zapis tlatoana ili vladara koji su njime upravljali u predšpansko doba; dolazak španskih osvajača 1519; i, konačno, vicekraljevski period do 1611.“ – objašnjavaju u INAH.
Istoričar Rafael Tena objašnjava da je posle dolaska Španaca starosedelačko stanovništvo nastavilo da pravi neke kodekse, ali već pod uticajem kontakta sa evropskom kulturom, pomoću koje je naučilo da koristi tehnike kao što su treća dimenzija, senčenje i perspektiva, kao i abecedne glosare, „kako na jezicima originala, tako i na španskom“ – kaže on. Tena kaže da je proizvodnja kodeksa prestala krajem XVI veka, a mnogi od postojećih su se „razišli po svetu” i završili u privatnim rukama u Evropi i SAD. Ovde smo sačuvali polovinu svih kodeksa koji su nastali i zato je divno što posle nekoliko vekova nastavljaju da se pojavljuju novi, veoma zanimljivi i lepi materijali, koji obogaćuju naše nacionalno nasleđe i znanja o našoj istoriji“ – objašnjava on.
Tekstovi predstavljeni u utorak biće podvrgnuti daljim istraživanjima i konzervaciji i pohranjeni u riznici kodeksa BNAH, gde je skupljena zbirka ogromne vrednosti. „Hronologija onoga što obično znamo o istoriji se koriguje, i to nas iznenađuje“ – kaže istoričarka Kastaneda de la Paz, još uvek začuđena time što ovi vredni listovi postoje i što su sada dostupni stručnjacima kako bi bolje razumeli zamršenu zagonetku meksičke istorije.
Izvor: El País
