Diplomatski odnosi Ekvadora i Meksika obustavljeni su posle upada u meksičku ambasadu i privođenja bivšeg ekvadorskog potpredsednika, izjavio je meksički lider Andres Manuel Lopez. Ekvadorska policija provalila je u meksičku ambasadu u prestonici Kitou da bi uhapsila bivšeg potpredsednika Ekvadora Horhea Glasa, koji je od decembra 2023. živeo na teritoriji diplomatske misije. Meksičke vlasti su 5. aprila odlučile da mu daju politički azil. Ministarstvo spoljnih poslova Ekvadora nazvalo je nezakonitim davanje azila bivšem potpredsedniku i zatražilo njegovo izručenje. Meksičko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je nekoliko diplomata povređeno tokom napada. „Meksičko diplomatsko osoblje u Ekvadoru će odmah napustiti ovu zemlju“ – saopštilo je ministarstvo. Meksiko će se takođe obratiti Međunarodnom sudu pravde sa zahtevom da se Ekvador osudi za kršenje međunarodnog prava, dodao je Barsena.
Čuveni politički komentator, pisac i profesor matematike Rodolfo Bueno Ortiz posebno za izdanje „Dva juga” govori o tome zašto je predsednik Ekvadora Danijel Noboa doneo tako radikalnu odluku u vezi sa meksičkim diplomatama.
Podsetimo predsednika Ekvadora Danijela Nobou na njegove izjave da su za različitih vlada on i njegova porodica bili podvrgnuti političkim progonima, te stoga smatra da je dužan prekinuti sa krugom osvete, da je došlo vreme učiniti kraj političkim progonima, traženju krivaca u prošlosti i biti slobodnim ljudims koji s razumevanjem teže poboljšanju života Ekvadoraca. Mnogi su ozbiljno shvatili njegove reči i savetovali ga da ne „gazi na koru banane“ koju su mu podmetnuli neprijatelji iz redova „bliskih prijatelja“ kako bi se „okliznuo“ i pokvario odnose sa Ekvadoru tako prijateljskom zemljom kao što je Meksiko. Ova očekivanja se nisu opravdala, i Noboa je koru banane „nagazio“ obema rukama i nogama.
Podsetimo da je Horhe Glas, potpredsednik Ekvadora 2013-2018 u vladama Rafaela Koree (2007-2017) i Lenjina Morena (2017-2021), osuđen na osam godina zatvora zbog podmitljivosti i na šest za nezakonito učešće u mitu od kompanija Odebreht, od kojih je proveo 5,3 godine u zatvoru, otišao u meksičku ambasadu pošto je Dijana Salazar, glavni tužilac Ekvadora, naredila načelniku policije da otkrije Glasovo učešće u nekoliko krivičnih dela. Dijana Salazar je ukazala da je taj zahtev podnet u okviru takozvanog slučaja „rekonstrukcije“, povezanog sa navodnim rasipanjem sredstava u izgradnji puta posle razornog zemljotresa u Manabiju 2016. godine.
Narodna skupština Ekvadora odbacila je predlog da se dozvoli krivični postupak protiv Glasa po predmetu „rekonstrukcije“. Tužilaštvo je kasnije saopštilo da ova odluka stvara užasan presedan nekažnjivosti, ostavljajući stanovnike Manabija nezaštićenim, pa će tužilačka strana nastojavati na zakazivanju datuma i vremena ročišta po predmetu „rekonstrukcija Manabija“.
Horhe Glas, koji se u meksičkoj ambasadi nalazi od 17. decembra, zatražio je azil jer sebe smatra politički progonjenim čovekom i smatra da mu je život u ekvadorskim zatvorima ugrožen. Kao i Glas, veći deo zemlje ne veruje u ekvadorski pravosudni sistem i tvrdi da je ovo primer kako se sudski sistem koristi za politički progone i uništavanje ljudi, a ekvadorska država se ne osvrće na izjave Međuameričke komisija za ljudska prava i Radne grupe UN za proizvoljno zatvaranje.
Slučaj Glas je značajan pošto je on bio potpredsednik kad je smenjen, opozvan i osuđen u rekordnom roku, pošto je postupak protiv njega počeo nizom radnji, poput korištenja zaštićenih svjedoka, navodnih obavještajnih izvještaja koji su procurili u medije, memorijskih uređaja čije poreklo niko nije znao, ili računara koji su na kraju nestali.
Ministarstvo inostranih poslova Ekvadora saopštilo je da je predalo meksičkoj vladi odgovarajuće dokumente o sudskom postupku protiv Horhea Glasa, dostavljene od Narodnog suda i Glavnog tužilaštva, i upozorilo da će delovati apsolutno oštro u slučaju mogućnog davanja Meksika političkog azila optuženiku.
„Pružanje azila licima koja su u trenutku podnošenja zahteva optužena ili krivično gonjena pred nadležnim redovnim sudovima za uobičajene zločine ili su osuđena za takve zločine i od tih sudova, bez izdržavanja odgovarajuće kazne nije zakonito“ – rečeno je u saopštenju nadleštva.
Drugim rečima, ako Meksiko odbija da sarađuje u pojavljivanju Glasa pred ekvadorskim pravosuđem, biće pokrenut postupak za prekid diplomatskih odnosa između dve zemlje.
U pismu od 29. februara 2024. Ministarstvo inostranih poslova Ekvadora zatražilo je od šefa meksičke diplomatske misije da ekvadorskim snagama bezbednosti dozvole da uđu u prostorije ambasade i uhapse Horhea Glasa; ovo je učinjeno uprkos činjenici da je Meksiko zemlja sa tradicijom zaštite progonjenih pojedinaca. Kako drugačije i nije moglo biti, meksička vlada nije dozvolila ekvadorskim organima za zaštitu prava da uđu u njihovu ambasadu i uhapse Horhea Glasa. Alisija Barsena, ministarka spoljnih poslova Meksika, rekla je:
„Ne možete ući, jer će to narušiti diplomatski imunitet naše ambasade. Naše ambasade su mesta koja uživaju diplomatski imunitet. Tako da ne, vi nikada nećete ući u ambasadu, to bi bio presedan“.
Gabrijela Somerfeld, ministarka spoljnih poslova Ekvadora, sa svoje strane potvrdila je da vlada predsednika Noboe neće ostaviti Horhea Glasa na miru ako mu Meksiko pruži političko utočište i da će delovati apsolutno čvrsto. Somerfeldova je podvukla da zahtev za Glasovo hapšenje mora biti pažljivo proanaliziran u skladu s odredbama Konvencije o pružanju diplomatskog azila iz 1954. godine.
Zatim je Ministarstvo spoljnih poslova Ekvadora proglasilo Rakel Serur Smeke, ambasadorku Meksika, „personom non grata“ zbog komentara predsednika Lopeza Obradora o izborima u Ekvadoru na kojima je ubijen kandidat Fernando Vilavisensio. Dan nakon što ju je vlada predsednika Noboe proglasila personom non grata i dala joj rok od 72 sata da napusti zemlju, predsednik Lopez Obrador odobrio je Horheu Glasu diplomatski azil.
„Vlada Ekvadora je htela da ga predamo, ali mi to ne možemo da uradimo jer Meksiko ima spoljnu politiku koju karakteriše zaštita progonjenih ljudi i pružanje utočišta“ – rekao je Obrador.
On je zahtevao od vlade Ekvadora da poštuje suverenitet Meksika, da ne krši pravo na azil, da se drži međunarodnih obaveza, da jemči neprikosnovenost diplomatskih predstavništava te okonča politiku progona i zastrašivanja. I kada je sve još moglo da se reši kroz dijalog i dobre usluge, predsednik Noboa se umešao i poslužio se smicalicama koje je pozajmio iz sveta kriminala.
„Nijedan zločinac se ne može smatrati politički progonjenim. Horhe Glas je osuđen pravosnažnom presudom, a nadležni organi su izdali nalog za njegovo hapšenje“ – saopštila je ekvadorska vlada.
U noći na petak, 5. aprila, Nacionalna policija Ekvadora provalila je u ambasadu Meksika i uhapsila Horhea Glasa, kome je predsednik Lopez Obrador dao diplomatsko utočište. Tokom prepada je povređeno nekoliko meksičkih diplomata, a Roberto Kanseko, vršilac dužnosti ambasadora i načelnik odeljenja za spoljne poslove i politička pitanja meksičke ambasade u Kitou, podvrgnut je žestokom maltretiranju od strane ekvadorskih operativaca.
„Pao sam na zemlju. Pokušao sam fizički da ih sprečim da uđu i napadnu ambasadu, ali to se pokazalo nemogućim. Već smo se spremali da krenemo, kad nas je iznenada presrela policija – pravi lopovi koji su se noću uvukli u ambasadu! Rizikujući život, branio sam čast i suverenitet svoje zemlje“ – izjavio je Kanseko.
Prema članu 29. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima rečeno je:
„Ličnost diplomatskog predstavnika je neprikosnovena. On ne može biti podvrgnut bilo kakvom obliku pritvora ili hapšenja. Država prijema se prema njemu mora odnositi sa dužnim poštovanjem i preduzimati sve neophodne mere za osujećivanje svakog nasrtaja na njegovu ličnost, slobodu ili dostojanstvo.
Štono kažu – bez komentara.
Alisija Barsena, ministarka spoljnih poslova Meksika, pojasnila je:
„Nikada nismo mislili da će Ekvador prekršiti međunarodno pravo i Bečku konvenciju. Istinu govoreći, to se nikada nije dogodilo, čak ni tokom rata. Čak ni u najgorim vremenima, u Latinskoj Americi i u Karipskom basenu, pa ni u celom svetu nije se desila slična situacija“.
Ona je izjavila da će se Meksiko žaliti UN, OAD, Međunarodnom sudu pravde i drugim regionalnim i međunarodnim telima (što se već dogodilo).
Predsednik Lopez Obrador o događaju je napisao:
„Ovo je grubo kršenje međunarodnog prava i suvereniteta Meksika, u vezi sa kojim sam naložio našem ministru spoljnih poslova da istupi s izjavom o tom autoritarnom činu, postupi zakonito i odmah objavi obustavu diplomatskih odnosa sa vladom Ekvadora“.
Alisija Barsena je tim povodom izjavila:
„U dogovoru sa predsednikom Lopezom Obradorom, zbog nedopustivog kršenja Bečke konvencije o diplomatskim odnosima i povreda nanetih meksičkom diplomatskom osoblju u Ekvadoru, Meksiko objavljuje neodložni prekid diplomatskih odnosa sa Ekvadorom… Pružajući azil Horheu Glasu , delovali smo u potpunom skladu s međunarodnim konvencijama. Verujem da će mu vlada Ekvadora obezbediti sigurnost što je pre moguće“.
Da bi se izvukla iz zbrke u kojoj se našao Ekvador, njegova vlada mora obezbediti Horheu Glasu bezbedno utočište, izviniti se Meksiku zbog narušavanja reda u ambasadi u Kitou i zaklesti se da će se od sada držati načela neprikosnovenosti diplomatskih predstavništava; međutim, to se neće dogoditi. Kako predviđa Marijanita de Hesus, Ekvador je „osuđen da nestane zbog svojih loših vlada“. U međuvremenu, sud u Ekvadoru odlučio je da je hapšenje bivšeg potpredsednika Glasa u meksičkoj ambasadi bilo nezakonito. Ali je političara ostavio lišenog slobode jer nije odslužio zatvorsku kaznu…
