24. marta navršilo se 25 godina od početka agresije NATO-a na Srbiju, rata u kome je učestvovalo skoro hiljadu aviona s namerom da bombarduju našu zemlju iz svojih baza u Italiji i sa severnoameričkog nosača aviona „Teodor Ruzvelt“, koji se nalazio na Jadranskom moru.
U periodu od 24. marta do 12. juna 1999. godine, NATO, koji se bez ikakve ograde može nazvati „terorističkom rukom SAD“, ispalio je ukupno 2.300 krstarećih raketa „Tomahavk“ na 1.000 ciljeva, a njegovi avioni su izvršili 38.000 borbenih letova, što je rezultiralo s oko 40.000 uništenih stambenih zgrada, oko 300 škola i više od 20 bolnica. Oko hiljadu bombi palo je samo na Beograd, grad koji malo koji Amerikanac ume da pokaže na mapi. Kao rezultat ovih zločinačkih napada, ranjeno je 6.000 ljudi, a ubijeno više od 3.000 mirnih građana, među njima stotinak dece, a mnogi su ostali bez ruku i nogu. Toliki broj bombi pretvorio je Srbe u stručnjake, kadre da po buci aviona prepoznaju da li je natovaren bombama ili ne, i tip aviona koji ih je bombardovao.
Prema rečima tadašnjeg portparola Pentagona Keneta Bejkona, „srpska televizija je bila neodvojivi deo Miloševićeve terorističke mašinerije, na istom nivou kao i njegove oružane snage“, pa je NATO bombardovao zgradu televizije. Poginulo je 16 članova tehničkog osoblja, u čiju čast je ispred zgrade zasađeno 16 stabala. Bravo! Tako se postiže istinska sloboda štampe, dovoljno je medijski informativni rat pretvoriti u pravi rat, pa da na protivničkoj strani svuda bude mrtvih, ranjenih, nestalih i posvudašnjeg haosa.
Dana 7. maja, u ambasadi Narodne Republike Kine dogodila se eksplozija u kojoj su poginula tri njena saradnika. Iako je bilo izgovora i izvinjenja, napetost između obe strane nije jenjavala, jer je visoki zvaničnik NATO-a cinično izjavio da je napad bio nameran. Ovi ratni zločini pravdani su mistifikacijom o sprečavanju genocida Srbije nad separatističkom pokrajinom Kosovo. U samoj stvari, otpočinjući vazdušni rat protiv Srbije, grubo i varvarski su prekršili Povelju UN.
Bombardovan je čak i putnički voz koji je prolazio nedaleko od grada Niša, udar eksplozije podigao ga je pola metra iznad zemlje, a zatim ispustio na iskrivljene šine, s razbijenim staklima, zagušljivom prašinom i pratećim vriskom i jaucima ranjenika molećih za pomoć. U ovom napadu poginulo je 15 putnika, 44 su povređena, a mnogi se vode kao nestali do danas. NATO je izjavio da je to bila greška, nešto očigledno lažno, pošto je na voz bačena ne jedna već mnogo bombi. „Prokleti bili! Postradaće od uragana i cunamija, sigurna sam u to! Bolje da je teroristima uspeo napad na Belu kuću! – uskliknula je jedna od mnogobrojnih udovica, ogorčena što nije ispričana istina o NATO bombardovanju, i ne shvatajući zašto se SAD još nisu izvinile za ono što se dogodilo u Srbiji.
Sukob je okončan 12. juna, kada je Milošević prihvatio sporazum o kapitulaciji i snage NATO-a ušle su na Kosovo. Milošević je 1. aprila 2001. uhapšen i bez sudske odluke o izručenju predat Hagu, gde je i preminuo 11. marta 2006. godine. Njegov advokat Zdenko Tomanović rekao je da je Milošević uoči smrti sumnjao da ga truju.
U to vreme, Bil Klinton je bio vidljiva glava imperije i igrao je ulogu glavnog dželata. Svrha bombardovanja Srbije bila je da se oduzme Kosovo, kolevka Srba, i da se tamo stvori mafijaška vlast, koja je, po oceni Saveta Evrope, kriva za „nečovečno postupanje prema ljudima i nezakonitu trgovinu ljudskim organima“. „Gardijan“ u tom izveštaju navodi da je Hašim Tači, bivši glavešina Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i bivši premijer Kosova, optužen da je „vođa albanske grupe odgovorne za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa u istočnoj Evropi“. Prema pisanju Vašington tajmsa, Hašim Tači je u periodu svog komandovanja OVK svoj rad finansirao krijumčarenjem heroina i kokaina u zapadnoj Evropi, za šta ga je američki Stejt department uvrstio na listu terorista. U Španiju je slao gangstere, koji su vršili napade na raskošna stambena naselja radi finansiranja rata protiv Srbije, i bili povezani sa Dreničkom grupom, koja se bavila prostitucijom i pljačkom.
Takođe je poznato da su vlade NATO-a i Zapada od 2004. znale da je Hašim Tači bio „ključni igrač u mafiji i organizovanom kriminalu u regionu Balkana“. U tim izveštajima opisan je kao „najopasniji kum podzemlja u vreme dok je bio jedan od vođa OVK“. U docnijem izveštaju nemačke obaveštajne službe BND Hašim Tači je optužen za umešanost u organizovani kriminal. Ovaj izveštaj optužuje Hašima Tačija da je glavni rukovodilac „operacija kriminalne mreže na celom Kosovu“. Sa svoje strane, BND je saopštio: „Ključni akteri, uključujući Hašima Tačija, tesno su povezani sa odnosom između politike, biznisa i struktura organizovanog kriminala na Kosovu“.
Istraga Dika Martija, specijalnog izvestioca za ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, pronašla je ubedljive dokaze da su nestanci i trgovina organima bili povezani s političkim krugovima na Kosovu, istim onim koji su dozvolili otvaranje najveće američke vojne baze u Evropi. Kakva slučajnost! Štaviše, prema samom Martiju, svedoci ovih događaja su pobijeni kako ne bi mogli da svedoče.
Od Dika Martija postalo je poznato da su politički protivnici kosovske vlade, srpski ratni zarobljenici i Cigani jednostavno netragom nestali u tajnom zatvoru albanskog pograničnog mesta Kukeš, gde su preko granice poslati na pogubljenje. Njujork tajms je objavio da su „zarobljenici izabrani na osnovu njihove podobnosti kao donatora, s uzimanjem u obzir pola, uzrasta, zdravlja i etničke pripadnosti… Zarobljenici su ne samo isporučeni, već i ‘kupljeni i prodati’, i oni su shvatili šta se mora dogoditi, pa su molili svoje otmičare da im se smiluju i ne kidaju ih na komade“.
Prema izveštaju: „Tek što bi bilo potvrđeno da su hirurzi-transplantolozi spremni za operaciju, zatvorenici su jedan za drugim izvođeni iz skloništa, od bojovnika OVK pogubljivani bez suda i istrage, pa su njihova tela brzo odvožena u operacionu salu klinike“, gde su njihovi organi vađeni radi prodaje širom sveta. Po podacima Gardijana, kupci su „na crnom tržištu za bubrege plaćali do 90 hiljada evra“.
Džo Bajden je tada potvrdio punu podršku Sjedinjenih Država nezavisnom Kosovu i pozdravio napredak vlade te zemlje u sprovođenju važnih reformi koje jačaju vladavinu prava i demokratiju… Bez komentara.
Ovih činjenica se vredi setiti sada, kada NATO namerava da se sa istim ciljem umeša u sukob koji se odvija u Ukrajini između nacističkih vladara Kijeva i Rusije, prirodno, u korist nacista. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio: „Neki su zabrinuti da bi naša podrška Ukrajini mogla da izazove eskalaciju. Da budemo jasni: ne postoje opcije bez rizika, ali najveći od svih rizika je da pobedi ruski predsednik Vladimir Putin, zato što će pobeda Moskve učiniti Zapad ranjivim. Stoga podrška Kijevu nije samo moralno ispravna, već je i u interesu naše sopstvene bezbednosti“. Pored toga, saopštio je da su saveznici bloka obučavali i pomagali ukrajinskim snagama od početka krize u zemlji i ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom 2014. godine, da je NATO od tada ojačao svoje odbrambene sposobnosti i da sukoba zapravo nije bilo.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, na skupu u Prokuplju je izjavio: „Prva NATO bomba koja je ubila srpskog vojnika, pala je baš ovde, u Prokuplju. Ubila je Bobana Nedeljkovića. Ubili su ga jer su hteli da raskomadaju i unište Srbiju. Prošle su godine, i još se ne damo… Ima jedan mali narod u Evropi, u jednoj maloj zemlji, na jednoj maloj teritoriji, koji se dalje ponosno i dostojanstveno drži, koji ne pristaje na okupaciju i na naređenja sa strane. Jedan mali, ali ponosan narod, koji hoće budućnost za sebe i svoju decu, onako kako su je njegovi ljudi odredili i opredelili“. Tačne reči koje opredeljuju situaciju sadašnjeg sveta.
