Тачком страха ћемо називати тренутак кад човеку током пливања изненада пресече пут ајкула или нешто слично. Страх који га савладава спречава га да се понаша рационално и он не зна шта да ради: брзо пливати или остати на месту. Нешто слично се дешава са САД и њеним савезницима у њиховој неуспешној борби да победе Русију рукама Украјине. То их је довело до тачке страха, што се испољава у радикалној подели антируске политике Запада. За „Два Југа“ пише Родолфо Буено Ортиз, познати публициста из далеког Еквадора.
Јенс Столтенберг је на Парламентарној скупштини НАТО-а у Софији рекао: „Велика Британија већ дуже време без икаквих ограничења шаље крстареће ракете Сторм Шедоу. Украјина има право на самоодбрану, ми имамо право да помогнемо Украјини да оствари своје право на самоодбрану. И то не чини савезнике из НАТО-а делом сукоба“. Лаж!
Ђорђа Мелони, премијер Италије, ово пориче. „Не знам зашто Столтенберг тако нешто говори. Морамо бити веома опрезни“. Она је напоменула да постоје сумњиве изјаве, на пример, изјаве председника Макрона, који се више пута изјашњавао о могућности слања западних трупа у Украјину. „Саветујем вам да будете опрезнији. Ова узнемирујућа прича о томе да је Европа на ивици ширег сукоба ми се чини потпуно контрапродуктивном“.
Матео Салвини, потпредседник владе Италије и лидер странке „Лига“, захтевао је да се Столтенберг повуче, извини или поднесе оставку. „Говорити о рату, говорити о употреби бомби, пројектила или италијанског оружја које смо послали Украјини ради заштите на њеној територији, уместо да се борбе, напада и убијања изван њене територије, не може се радити у моје име, не у име Лиге, и не у име италијанског народа“.
Александар Вучић, председник Србије, изјавио је да се Европа спрема за непосредно учешће у украјинском сукобу, а Виктор Орбан, мађарски премијер, рекао му је: „У Бриселу су у току припреме за улазак Европе у рат. Моја процена је да се можемо суочити са још већом трагедијом него током Другог светског рата. Надам се да грешим. Бојим се да идемо ка великом глобалном сукобу“.
Крајем фебруара председник Макрон је организовао конференцију о Украјини. После догађаја, он је најавио да је блок заједнице ЕУ сложио да „испоручи Украјини ракете средњег и дугог домета“. Говорећи о могућности слања европских војника у Украјину, он је рекао да се „ништа не може искључити. Ми нисмо у рату са Русијом, али јој не смемо дозволити да победи. Данас не постоји јединствено мишљење о званичном слању трупа…“ Али динамички ништа не треба искључити. Чак ни талас критика његових речи није га смирио, већ их је, напротив, бранио и рекао да су оне извагане, промишљене и одмерене, што је забринуло неке европске лидере.
Марин Ле Пен, оснивач партије Национално окупљање, изјавила је: „До сада смо знали да нас Емануел Макрон води у хаос, док од синоћ знамо да он жели да нас доведе и до рата!“
Лидер француске партије Патриоти и бивши члан Европарламента Флоријан Филипо изјавио је да је „Макрон потпуно луд“.
Матео Салвини је Макрона назвао динамиташем, ратним хушкачем и опасним. „Не желим да моја судбина буде у рукама нестабилног момка“ и позвао француског председника: „Ако хоћете рат, ставите шлем и идите у борбу, а не разбијајте јаја Италијанима, ми желимо живети у миру; када неко предлаже бомбардовање и убијање Руса, он је зликовац, јер нас приближава Трећем светском рату“. Према Салвинију, било би безумље слати трупе НАТО-а у Украјину. „Ниједан италијански војник се не бори у Украјини, а ми нећемо дозволити да ниједна италијанска граната погоди и убије Русију, јер ће иначе то бити крај!“ По његовом мишљењу, изабрати Макрона уместо Марин Ле Пен значи изабрати рат уместо мира у Европи, и Француска је послушала његове речи.
Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске, упозорио је да ће, ако војници НАТО-а уђу у Украјину, доћи до изравног сучељавања с Русијом, а то значи Трећи светски рат.
Од фебруара 2022, САД и преко педесет њених савезника почеле су снабдевати Украјину наоружањем, укључујући и тешко. Ово је заоштрило сукоб и повећало ризик отвореног војног сучељавања између Русије и НАТО-а. По мишљењу председника Бајдена, одлука да се Украјини дозволи нападање мета у Русији употребом америчког оружја би теоретски могла да увуче западне земље у сукоб, али је то мало вероватно.
Марџори Тејлор Грин, републиканска конгресменка, оштро је критиковала ово мишљење: „Ово је ескалација која би нас могла довести до отвореног рата с Русијом. Џо Бајден не само да је слабоуман, он је и луд! Сједињене Државе треба да теже миру, а не светском рату!“
Роберт Кенеди млађи, независни кандидат за председника САД, изјаснио се у сличном кључу: „Још један суманути испад од стране Бајденове администрације, која дозвољава Украјини нападе циљеве у дубини Русије с коришћењем нашег оружја“.
Тулси Габард, бивша америчка конгресменка, оптужила је председника Бајдена и друге демократске лидере да су земљу довели на ивицу нуклеарног рата. „Они о нуклеарном рату говоре нехајно, као да је то само још један рат који морамо водити и победити, не говорећи америчком народу истину да ће нуклеарни рат уништити живот какав познајемо и планету на којој живимо… другим речима, они су непоштени и својим непоштењем стварају озбиљну претњу нашој безбедности и слободи“.
Криза антируске политике Запада одразила се на резултате избора за Европски парламент, апсолутни неуспех ратоборне тежње која за собом повлачи дубок гнев који се накупио у Европи. Сазнавши за свој пораз на овим изборима, председник Макрон је најавио распуштање Народне скупштине и приметио да се широм континента развијају покрети које назива „крајњом десницом“.
До сада су медији отворено лагали, ширећи лажи и скривајући стварност, будући да припадају малој групи која дели исту идеологију што води њихове поступке у интервенцијама широм света. Политичко руководство Запада каже да брани демократију у Украјини, да НАТО настоји да протера „руског окупатора“ и позива земље широм света на образовање заједничког фронта, увођење санкција Русији и слање најамника, оружја и економске помоћи нападачима. Украјина заправо настоји да победи Русију, добије готово апсолутни приступ њеним ресурсима и тако задржи своју универзалну доминацију.
Зашто западне силе мрзе Русију? Зато што се не мире с тим што се Русија није предала Западу. Раније су неки рачунали на то да ће је збрисати с карте, али када је она сатерана у угао и није имала куд, Руси су испољили родољубље вредно хвале: учинили су то кад су их нападали тевтонски витезови, татарске хорде, Пољаци , Швеђани, Французи, Италијани, Јапанци, Американци и када је скоро цела Европа, на челу с Хитлером, упала у СССР; извојевали су победе на Куликовом пољу, Полтави, Балаклави, Бородину или Стаљинграду, да споменемо само неке битке. Ако је Русија раније добијала толико ратова, како да не победи сада? Пре свега зато што има моћан економски и војни савез са Кином, којој САД такође прете, и зато што воси битку за свет без апсолутне хегемоније, без ропства, са братством и сарадњом свих становника планете.
Западом управља клика неуких и бахатих идиота, прожетих вером у свемоћ своје воље и непорецивост њихових наређења, они презиру Русију и њене вође и не верују њиховим упозорењима, убеђени су да могу отети богатство те земље обичним режањем са строгим лицрм. Они не схватају да Русија има довољно снага да одбрани своју огромну територију, цивилизацију и суверенитет, војну моћ која постоји само да би јемчила мир и која ће се користити само у случају напада на њену земљу или неког од њених савезника.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров нагласио је да нико на Западу не жели да примети нацистички и русофобични карактер који се и даље ствара у Украјини. Запад не само да то не жели да схвати, већ се директно залаже за очување таквог карактера украјинске државе, за наставак употребе кијевског режима у рату против Русије. Заправо, циљ је исти као и Хитлеров, а пре овога и Наполеонов: поново ујединити целу Европу и, самим тим, победити народ и државу Русију.
