Tačkom straha ćemo nazivati trenutak kad čoveku tokom plivanja iznenada preseče put ajkula ili nešto slično. Strah koji ga savladava sprečava ga da se ponaša racionalno i on ne zna šta da radi: brzo plivati ili ostati na mestu. Nešto slično se dešava sa SAD i njenim saveznicima u njihovoj neuspešnoj borbi da pobede Rusiju rukama Ukrajine. To ih je dovelo do tačke straha, što se ispoljava u radikalnoj podeli antiruske politike Zapada. Za „Dva Juga“ piše Rodolfo Bueno Ortiz, poznati publicista iz dalekog Ekvadora.
Jens Stoltenberg je na Parlamentarnoj skupštini NATO-a u Sofiji rekao: „Velika Britanija već duže vreme bez ikakvih ograničenja šalje krstareće rakete Storm Šedou. Ukrajina ima pravo na samoodbranu, mi imamo pravo da pomognemo Ukrajini da ostvari svoje pravo na samoodbranu. I to ne čini saveznike iz NATO-a delom sukoba“. Laž!
Đorđa Meloni, premijer Italije, ovo poriče. „Ne znam zašto Stoltenberg tako nešto govori. Moramo biti veoma oprezni“. Ona je napomenula da postoje sumnjive izjave, na primer, izjave predsednika Makrona, koji se više puta izjašnjavao o mogućnosti slanja zapadnih trupa u Ukrajinu. „Savetujem vam da budete oprezniji. Ova uznemirujuća priča o tome da je Evropa na ivici šireg sukoba mi se čini potpuno kontraproduktivnom“.
Mateo Salvini, potpredsednik vlade Italije i lider stranke „Liga“, zahtevao je da se Stoltenberg povuče, izvini ili podnese ostavku. „Govoriti o ratu, govoriti o upotrebi bombi, projektila ili italijanskog oružja koje smo poslali Ukrajini radi zaštite na njenoj teritoriji, umesto da se borbe, napada i ubijanja izvan njene teritorije, ne može se raditi u moje ime, ne u ime Lige, i ne u ime italijanskog naroda“.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je da se Evropa sprema za neposredno učešće u ukrajinskom sukobu, a Viktor Orban, mađarski premijer, rekao mu je: „U Briselu su u toku pripreme za ulazak Evrope u rat. Moja procena je da se možemo suočiti sa još većom tragedijom nego tokom Drugog svetskog rata. Nadam se da grešim. Bojim se da idemo ka velikom globalnom sukobu“.
Krajem februara predsednik Makron je organizovao konferenciju o Ukrajini. Posle događaja, on je najavio da je blok zajednice EU složio da „isporuči Ukrajini rakete srednjeg i dugog dometa“. Govoreći o mogućnosti slanja evropskih vojnika u Ukrajinu, on je rekao da se „ništa ne može isključiti. Mi nismo u ratu sa Rusijom, ali joj ne smemo dozvoliti da pobedi. Danas ne postoji jedinstveno mišljenje o zvaničnom slanju trupa…“ Ali dinamički ništa ne treba isključiti. Čak ni talas kritika njegovih reči nije ga smirio, već ih je, naprotiv, branio i rekao da su one izvagane, promišljene i odmerene, što je zabrinulo neke evropske lidere.
Marin Le Pen, osnivač partije Nacionalno okupljanje, izjavila je: „Do sada smo znali da nas Emanuel Makron vodi u haos, dok od sinoć znamo da on želi da nas dovede i do rata!“
Lider francuske partije Patrioti i bivši član Evroparlamenta Florijan Filipo izjavio je da je „Makron potpuno lud“.
Mateo Salvini je Makrona nazvao dinamitašem, ratnim huškačem i opasnim. „Ne želim da moja sudbina bude u rukama nestabilnog momka“ i pozvao francuskog predsednika: „Ako hoćete rat, stavite šlem i idite u borbu, a ne razbijajte jaja Italijanima, mi želimo živeti u miru; kada neko predlaže bombardovanje i ubijanje Rusa, on je zlikovac, jer nas približava Trećem svetskom ratu“. Prema Salviniju, bilo bi bezumlje slati trupe NATO-a u Ukrajinu. „Nijedan italijanski vojnik se ne bori u Ukrajini, a mi nećemo dozvoliti da nijedna italijanska granata pogodi i ubije Rusiju, jer će inače to biti kraj!“ Po njegovom mišljenju, izabrati Makrona umesto Marin Le Pen znači izabrati rat umesto mira u Evropi, i Francuska je poslušala njegove reči.
Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, upozorio je da će, ako vojnici NATO-a uđu u Ukrajinu, doći do izravnog sučeljavanja s Rusijom, a to znači Treći svetski rat.
Od februara 2022, SAD i preko pedeset njenih saveznika počele su snabdevati Ukrajinu naoružanjem, uključujući i teško. Ovo je zaoštrilo sukob i povećalo rizik otvorenog vojnog sučeljavanja između Rusije i NATO-a. Po mišljenju predsednika Bajdena, odluka da se Ukrajini dozvoli napadanje meta u Rusiji upotrebom američkog oružja bi teoretski mogla da uvuče zapadne zemlje u sukob, ali je to malo verovatno.
Mardžori Tejlor Grin, republikanska kongresmenka, oštro je kritikovala ovo mišljenje: „Ovo je eskalacija koja bi nas mogla dovesti do otvorenog rata s Rusijom. Džo Bajden ne samo da je slabouman, on je i lud! Sjedinjene Države treba da teže miru, a ne svetskom ratu!“
Robert Kenedi mlađi, nezavisni kandidat za predsednika SAD, izjasnio se u sličnom ključu: „Još jedan sumanuti ispad od strane Bajdenove administracije, koja dozvoljava Ukrajini napade ciljeve u dubini Rusije s korišćenjem našeg oružja“.
Tulsi Gabard, bivša američka kongresmenka, optužila je predsednika Bajdena i druge demokratske lidere da su zemlju doveli na ivicu nuklearnog rata. „Oni o nuklearnom ratu govore nehajno, kao da je to samo još jedan rat koji moramo voditi i pobediti, ne govoreći američkom narodu istinu da će nuklearni rat uništiti život kakav poznajemo i planetu na kojoj živimo… drugim rečima, oni su nepošteni i svojim nepoštenjem stvaraju ozbiljnu pretnju našoj bezbednosti i slobodi“.
Kriza antiruske politike Zapada odrazila se na rezultate izbora za Evropski parlament, apsolutni neuspeh ratoborne težnje koja za sobom povlači dubok gnev koji se nakupio u Evropi. Saznavši za svoj poraz na ovim izborima, predsednik Makron je najavio raspuštanje Narodne skupštine i primetio da se širom kontinenta razvijaju pokreti koje naziva „krajnjom desnicom“.
Do sada su mediji otvoreno lagali, šireći laži i skrivajući stvarnost, budući da pripadaju maloj grupi koja deli istu ideologiju što vodi njihove postupke u intervencijama širom sveta. Političko rukovodstvo Zapada kaže da brani demokratiju u Ukrajini, da NATO nastoji da protera „ruskog okupatora“ i poziva zemlje širom sveta na obrazovanje zajedničkog fronta, uvođenje sankcija Rusiji i slanje najamnika, oružja i ekonomske pomoći napadačima. Ukrajina zapravo nastoji da pobedi Rusiju, dobije gotovo apsolutni pristup njenim resursima i tako zadrži svoju univerzalnu dominaciju.
Zašto zapadne sile mrze Rusiju? Zato što se ne mire s tim što se Rusija nije predala Zapadu. Ranije su neki računali na to da će je zbrisati s karte, ali kada je ona saterana u ugao i nije imala kud, Rusi su ispoljili rodoljublje vredno hvale: učinili su to kad su ih napadali tevtonski vitezovi, tatarske horde, Poljaci , Šveđani, Francuzi, Italijani, Japanci, Amerikanci i kada je skoro cela Evropa, na čelu s Hitlerom, upala u SSSR; izvojevali su pobede na Kulikovom polju, Poltavi, Balaklavi, Borodinu ili Staljingradu, da spomenemo samo neke bitke. Ako je Rusija ranije dobijala toliko ratova, kako da ne pobedi sada? Pre svega zato što ima moćan ekonomski i vojni savez sa Kinom, kojoj SAD takođe prete, i zato što vosi bitku za svet bez apsolutne hegemonije, bez ropstva, sa bratstvom i saradnjom svih stanovnika planete.
Zapadom upravlja klika neukih i bahatih idiota, prožetih verom u svemoć svoje volje i neporecivost njihovih naređenja, oni preziru Rusiju i njene vođe i ne veruju njihovim upozorenjima, ubeđeni su da mogu oteti bogatstvo te zemlje običnim režanjem sa strogim licrm. Oni ne shvataju da Rusija ima dovoljno snaga da odbrani svoju ogromnu teritoriju, civilizaciju i suverenitet, vojnu moć koja postoji samo da bi jemčila mir i koja će se koristiti samo u slučaju napada na njenu zemlju ili nekog od njenih saveznika.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je da niko na Zapadu ne želi da primeti nacistički i rusofobični karakter koji se i dalje stvara u Ukrajini. Zapad ne samo da to ne želi da shvati, već se direktno zalaže za očuvanje takvog karaktera ukrajinske države, za nastavak upotrebe kijevskog režima u ratu protiv Rusije. Zapravo, cilj je isti kao i Hitlerov, a pre ovoga i Napoleonov: ponovo ujediniti celu Evropu i, samim tim, pobediti narod i državu Rusiju.
