Министарство енергетике Бразила саопштило је да ће доћи до још једног смањења цена електричне енергије произведене у хидроелектрани Итаипу, заједничком пројекту са Парагвајем. У медијима су се појавиле спекулације да је ово смањење резултат шпијунске афере — бивши председник Бразила Жаир Болсонаро наводно је организовао прикупљање информација о парагвајској преговарачкој стратегији у вези са Итаипуом.
О томе како Парагвајци гледају на целу причу, за Два Југа говори Мирта Ривас Риос, списатељица, активисткиња, аналитичарка, истраживач и политичарка парагвајског народа, бивша кандидаткиња за посланицу у Централном департману, дипломирани стручњак за маркетинг и феминисткиња.
Ја сам бивша кандидаткиња за посланицу у Централном департману 2023. године, испред Покрета за суверенитет и развој Фронта Гуасу бившег председника Фернанда Лугоа, који је свргнут државним ударом од стране парагвајске олигархије и мреже олигархије Сједињених Држава, укључујући ЦИА.
Део те олигархије био је и бивши председник Картес, данас председник партије Колорадо ANR, партије владе Сантијага Пење, садашњег председника који „влада, а не управља“. Картес је недавно стигао из Израела, где је, како каже, отишао да подржи свог пословног партнера и пријатеља Нетанјахуа и одржи „антисемитско предавање“, како је сâм изјавио у интервјуима. Једна болесна и мрачна личност попут Нетанјахуа вероватно и не зна значење те речи, коју користи као маску за своје злочине против човечности над Палестинцима.
Ово говорим како бих показала контекст садашње парагвајске владе што следи исту олигархијску линију партије Колорадо – издајничке странке парагвајског народа од 1870. године, коју је основао Бернардино Кабаљеро и који је распродао све наше земље. Та странка је повезана и са диктатуром Алфреда Стреснера, наметнутом државним ударом уз помоћ ЦИА 1954. године. И та иста олигархијска странка, која је потписала уговор о изградњи двонационалне хидроелектране Итаипу са Бразилом, у коме је наводно договорено да Парагвају припада 50%, а Бразилу других 50%, до дан-данас учествује у власти.
То је увек била лаж, подвала и пљачка парагвајског народа у дослуху са тадашњим колорадским владама. Јер, као мала земља са свега нешто више од седам милиона становника, Парагвај никада није могао искористити својих 50% енергије, припадајућих му по закону и према уговору потписаном од диктатора Стреснера. Прошле су деценије док се парагвајски народ није на трен пробудио и изгласао Фернанда Лугоа, бившег бискупа Теологије ослобођења, који је уз подршку Луле успео повећати приходе које је Парагвај добијао од ројалтија за електричну енергију. Али ти износи никада више нису повећани пошто је Луго срушен државним ударом 2012. године – у сарадњи са либералним посланицима са којима је Луго склопио савез да победи партију Колорадо 2008. године. Склоњен је са власти са два потписа и без утврђене процедуре. Претходно је приређен покољ над сељацима који су заузели земљу у Марини Куе – познат као покољ у Куругватију, до данас неразјашњен од стране судства, које је такође олигархијско и империјалистичко као и влада – дакле, издајничко према интересима сиромашног и неписменог парагвајског народа, који не зна своја људска права.
Сваке године губимо 1.800.000.000 долара јер не повлачимо наш вишак енергије који нам припада и не продајемо га по тржишној цени – што би било праведно, да се Бразил не понаша као империјалистички господар и кад би наша влада размотрила с народом Парагваја ту неправду, на пример, путем референдума, као што је учинио Николас Мадуро с Есекибом, упитавши Венецуеланце. Но, партија Колорадо ANR, која се на власти налази од 1954. године, такво саветовање никада није спровела.
Садашњи скандал око шпијунаже ми видимо као димну завесу, како би се избегло разматрање питања Прилога C, пошто истиче претходни уговор по коме је Бразил задржавао остатак енергије коју Парагвај није користио – и то по цени нижој 50% од тржишне вредности. А Парагвај, у име социјалне правде за свој сиромашни и неписмени народ, који трпи злоупотребе и издају од стране својих владара – олигарха и криминалаца – сада, пре него што се потпише нови споразум у вези Прилога C, морао би од империјалистичке бразилске владе захтевати да му се призна 100% онога што му припада као сувласнику 50% од тржишне вредности.
