Без обзира на, с једне стране, осећај очигледне победе Николаса Мадура на председничким изборима који се одржавају 28. јула у Венецуели, заплет остаје, укључујући и постизборни период. Замолили смо доброг пријатеља и стручњака портала „Два Југа”, политиколога, „филозофа рата“, универзитетског професора из области међународне политике, геополитике, безбедности и одбране Мартина Пулгара да пре историјског дана за земљу предочи предизборну поделу карата.
Сада, када је изборна кампања у Венецуели завршена, карте су, наравно, већ одигране, и ово је завршна фаза изборног процеса. Мислим да је ово био скоро месец, и то врло напети месец политичке мобилизације и представљања пројеката. У суштини, два главна кандидата, који на неки начин представљају главне опције у венецуеланском политичком спектру, представили су своје пројекте, неке кудикамо отвореније, у случају председника Николаса Мадура, који ће поћи на реизбор. Предложио је јасно одређен државни програм са боливарским револуционарним пројектом „Пројекат Чависта“, у којем издвајам кључне елементе инклузивног боливарског социјализма, као и демонстрације његове фундаменталне делотворности у последњих неколико месеци и година, кад је у Венецуели уочљив економски раст. Привреда је сматрана важном, као и обнова већег дела могућности владе и управе уопште. Захваљујући одлучном преусмеравању знатног дела венецуеланске владине политике, управљање Венецуеле је значајно побољшано. Пројекат председника Мадура усмерен је на продубљивање револуције с инклузивним утицајем на значајан део политичких играча у Венецуели и пружа отворену могућност геополитичких споразума са било којим међународним играчем.
Венецуела се повезала са БРИКС-ом као новим полом развоја и тражи добре односе са Сједињеним Државама, које су одувек биле важан север за Венецуелу. Није потребно доводити однос са Сједињеним Државама у конфронтацију, али Сједињене Државе из неког разлога не примају у свој „позадински пакт“ ниједну земљу која може имати било какав став непотчињен њеној хегемонији, и управо то доводи до сукоба с Венецуелом. Венецуела представља сценарио суверенитета и дубоке демократије, независно од тога да ли то САД прихватају или не.
Други кандидат, други пол с могућношћу избора у оквирима политичког утицаја у Венецуели, јесте пол Мунда Гонзалеса. Анкете показују да би он могао бити други претендент. Сценарио приближавања Сједињеним Државама и потчињавања интересима Сједињених Држава уочен је у његовом предизборном програму, објављеном на енглеском језику и одражавајућем процесе приватизације, смањења утицаја државе, ликвидације државе свеопштег благостања, укратко, значајан део неолибералних рецепата, остварених од САД у свету и, у суштини, врло сличних ономе што је примењивано у Аргентини, ономе што садашњи председник примењује у Аргентини.
То су два главна става или програма у оквиру којих се супротстављају оба кандидата.
Иако има кандидата с мањим понудама, већина тих опозиционих понуда се наравно,увек налази под нешто више помешаним параметром с тачке гледишта улоге државе у Венецуели и блискости са Сједињеним Државама. Али ови други кандидати ће имати врло мало стварне могућности да се боре за власт 28. јула. Током овог периода кампање било је могуће уочити и неке важне елементе дискурса о миру, потреби одржавања мира у Венецуели и обуздавању неких хушкачких напора са стране радикално десних група које желе успоставати неке елементе насиља за време кампање.
На пример, јављано је покушајима саботаже на мосту на југу Венецуеле, на реци Ориноко, где су покушали да изврше ову или ону врсту диверзантских акција, односно саботаже електросистема, као и неких елемената овог или оног вида покушаја насиља. Ништа од тога није постигнуто, кампања је текла у спектру мира и срдачности. Наравно, постоје покушаји медија да створе атмосферу насиља и прогона у Венецуели, а ничега с тим повезаног није било у Венецуели. Било је хапшења људи повезаних с тим покушајима с елементима насиља, где је кроз доказе које је утврдило Министарство правде доказано њихово учешће и да су то заиста биле оправдане оптужбе и радње. Али, то је део изборне кампање и конституисања јавних гласила против Венецуеле и против политичког система који постоји у Венецуели, демократског, а који се кроз медије и друштвене мреже представља као „аутократски режим“.
Такође важан елемент је била употреба анкета као оруђа дестабилизације и стварања наратива у основи уперених против Боливарске револуције. Предложен је сценарио истраживачких ратова са знатним разликама између учесника у једној од опција, што далеко превазилази процене за које су друга истраживања показала да су заправо обратне.
Саме анкете показују да су и председник Николас Мадуро и кандидат Едмундо Гонзалес победили далеко испред својих ривала. Укратко речено, то су анкете, од којих многе не заслужују поверење. Постоје нека истраживања којима је утврђен пораст задовољства и подршке народа председником Мадуром. У Венецуели свакако влада мирна атмосфера, и 28. јула биће донета политичка одлука који од разматраних пројеката ће подржати већина грађана земље. Осим анкета, постоји низ актера, бројни сигнали, који дају приближну представу о могућности победе Мадура.
Покушај Сједињених Држава да преговара с председником Мадуром последњих недеља показује или оцртава мерило за оно што би се могло догодити 28. јула.
Поред изборне кампање, која је била врло занимљива са становишта разраде предизборне политичке маркетиншке кампање, која је дала веома добре резултате у смислу афективности и емотивности у овим кампањама међу народом Венецуеле, слоган Gallo Pinto, који је био веома значајан и актуелан на изборном плану, док десничарска страна није имала такав израз у толикој мери делотворан у изборној кампањи, није имала слоган, није имала мобилизацију, и тежила је неуротичнијем гласању за апсолутно, практично без елемената рационалности, одбацивање боливарског пројекта. То јест, уместо проактивног приступа заснованог на будућности, предлаже се концепција мржње.
О томе сведочи чињеница да је државни програм главног опозиционог кандидата био представљен на енглеском језику и није представљен у Венецуели да би убедио бирачко тело, већ је пре био представљен као начин пограге за међународним следбеницима као пропагандистима или спонзорима те политичке ствари.
Одлучујући тренутак биће 28. јул. У случају Боливарске револуције биће значајна подршка концепцији Боливарске револуције из времена председника Уга Чавеза, и наравно, оно неуротично гласање о коме смо говорили, оно емотивно гласање мржње ће такође мобилисати становништво које је увек било против боливарског пројекта. Оба елемента ће се супротстављати један другом.
Немам кристалну куглу да дајем предвиђања, али верујем да ће се веома повољни елементи добро осмишљене кампање и добри резултати државне управе слити у једно, што може допустити да се главне шансе дају реизбору председника Николаса Мадура.
Веома угледни социолози претпостављају да ће председника Мадура подржати више од 50% бирачког тела, али ћемо морати да сачекамо, јер су и ови нивои анкета на неки начин били испуњени елементима манипулације и пропаганде како би се ојачала међународна матрица Гонзалесовог тријумфа, а затим прогласила подвала са пребројавањем гласова.
А најопаснији момент збивања 28. јула је могућност да се опозиција врати са старом реториком из претходних избора, да занемари резултате избора и понуди програм насиља, подвале, која на неки начин може изазвати одређене немире, што ће створити предуслове за државни удар или уплитање групе земаља, у првом реду Сједињених Држава, због непризнавања тријумфа Николаса Мадура с повећањем вероватноће одређене врсте мешања или појачавања изолације. Ово би могао бити могући сценарио.
У том случају, сматрамо да је снага гласова лек или противотров за спречавање било каквог акта стварног насиља над Венецуелом 28. и 29. јула и да бирачко тело зрелих опозиционих партија и старе опозиције разуме да је стварна ефективна и мерљива опција и даље могућност тријумфа Николаса Мадура као реалне опције за власт.
