Skoro 60% argentinskih univerzitetskih nastavnika ima plate s kojim ne mogu da napune svoju potrošačku korpu. Drugim rečima, oni se nalaze ispod granice siromaštva. Za Argentinu je ovo situacija kakvu zemlja nije videla već 20 godina. Karlos De Feo, generalni sekretar Nacionalne federacije univerzitetskih predavača (CONADU) – naročito za „Dva Juga“.
To je zbog žestokih rezanja budžeta, gotovo prepolovljenih za šest meseci vladavine Milejeve vlade. Takve mere su vezane za njihovu odluku da realizuju „univerzitetski projekat“, koji nema ničeg zajedničkog sa sadašnjim. On predstavlja model univerziteta s veoma dubokim društvenim viđenjem i popularnim odnosima s najugroženijim slojevima građanstva: pružanje podrške za prijem, stipendiranje, ishranu u univerzitetskim menzama, kao i delovanje univerziteta u oblasti obrazovanja, zdravstva, podrška maloj i srednjoj privredi, malim poljoprivrednim proizvođačima , rad u oblasti energetike, putne infrastrukture, obnovljivim i neobnovljivim izvorima energije…
Ideja se sastoji u tome da se stvore univerziteti koji bi bili dvostruko manji od prvobitnih i dvaput manji od čitavog naučno-tehnološkog sistema Argentine, a što je s ovakvim rezovima budžeta očigledno nemoguće ostvariti. Ideja je da imamo univerzitet dvostruko manje veličine, a rezanje plata i budžeta jasno upućuju u tom pravcu, pritom s kriterijumom koji nije društveni, ne odgovara potrebama velike većine društva. To je pre komercijalni kriterijum, s kojim univerzitet funkcioniše u meri u kojoj pokriva interese kompanija ili krupnog kapitala, što teško da će se desiti u Argentini, budući da velike kompanije i krupni kapital imaju svoje istraživačke laboratorije u središnjim zemljama, bile to SAD, Evropa ili Japan i tako dalje, tako da univerzitet nema obećavajuću budućnost, kao što ni Argentina kao celina nema obećavajuću budućnost.
Jer, ovih 60% predavača koji su ispod granice siromaštva rade svaki dan ne primajući socijalnu pomoć. Naša zemlja je agroizvoznik, prodaje žitarice, poljoprivredne proizvode, stoku, rudarstvo, neke stvari povezane s energetikom, naftu, gas i još ponešto, i ništa više. I danas od skoro 50 miliona Argentinaca, ovaj model može opsluživati tek manje od 20 miliona. Preostalih 30 ili više biće isključeno, naći će se ispod granice siromaštva, kao veoma ranjive grupe stanovništva, bez školske podrške, bez zdravstvene zaštite, s niskom razinom infrastrukture i usluga. Upravo to pokušavaju uspostaviti u Argentini s dolaskom krupnih preduzimača.
Da li ste primetili da se predsednik, kada putuje, čak i ne sastaje ni sa jednim šefom države, već se pre sastaje s velikim biznismenima? S Ilonom Maskom, na primer. To i jeste Milejev model, koji će se na kraju pokazati besplodnim.
