Незаконита трговина наркотицима у Перуу представља структурни проблем који утиче на управљање, економски развој и националну безбедност. Са годишњом производњом од око 400 тона кокаина и вредношћу једнаковредном 4% БДП-а, она опстаје упркос напорима у искорењивању и сузбијању незаконите трговине.
Традиционална политика је доживела неуспех због корупције, институционалне слабости и „ефекта балона“, који пољопривредне културе потискује у рањива подручја. У овом чланку анализирају се размере проблема, разлози његове актуелности и предлаже се свеобухватна стратегија заснована на управљању, одрживом развоју, стратешкој интелигенцији и друштвеној повезаности.
Размере проблема
Производна и географска димензија
Мада је DEVIDA 2024. године саопштила о смањењу узгоја коке на 89.755 хектара и повећању обима уништавања, успех је привидан. „Ефекат балона“ помера усеве из VRAEM-а[1] у регионе попут Амазонаса, Пуноа и пограничних области са Колумбијом и Бразилом, укључујући заштићене зоне и територије домородачких народа. Слабо присуство државе у тим областима подстиче ширење криминалних мрежа које одржавају нелегалну производњу.
Економска и финансијска димензија
Исплативост коке подстиче незакониту трговину дрогом. Дневница од 120 сола премашује зараду од кафе (50 сола), захваљујући кратким циклусима и отпорности на сиромашна тла. Зарада од извоза расте: килограм кокаина вреди 1.100 америчких долара у Каљау, али чак 12.000 долара у Европи. 2024. године сумњиве трансакције премашиле су 43 милијарде америчких долара, што указује на прање новца које квари финансијски систем и подстиче корупцију.
Безбедност и криминал
ПНП је 2024. године запленила 160 тона наркотика, али то је мање од половине процењене производње (400 тона). Кокаин се извози преко лука попут Каљаоа и прикрива у легалним пошиљкама. У VRAEM-у остаци „Светле стазе“, које предводи Киспе Паломино, штите нарко-трговце, устаљујући коку као начин живота. Насиље, плаћена убиства и изнуде дешавају се свакодневно, што више одражава друштвени него војни проблем.
Узроци хроничног неуспеха
Неуспех антинаркотичке политике условљен је структурним ломовима. Системска корупција, која продире у правосуђе, тужилаштво и полицију, главни је чинилац који томе доприноси. Случајеви попут „Белих оковратника из луке“ („Los Cuellos Blancos del Puerto“) и „Операције Валкира V“ показују „заробљавање државе“ од стране криминалних мрежа, што изазива неповерење грађана.
Принудно уништавање изазива отпор и „ефекат балона“, док програми алтернативног развоја не нуде одрживу замену због недостатка финансирања, инфраструктуре и стабилних тржишта. Сиромаштво и државно занемаривање у областима узгоја коке продубљују зависност од ње.
Могућности и извучене поуке
Боливијски модел усклађеног уништавања усева, заснован на консензусу са произвођачима и признавању културне вредности коке, довео је до смањења њене сетве са мање сукоба него у Перуу. Међународна сарадња, предвођена УНП УН-а и CICAD-ом, треба да буде преусмерена на јачање институционалне базе и финансијске контроле, као и на подстицање регионалне координације у борби против транснационалног криминала.
Стратешке препоруке
Делотворна стратегија захтева свеобухватан, дугорочан приступ:
- Управљање и институционалност:
Борба против корупције јачањем аутономије правосуђа, тужилаштва и полиције уз помоћ технологије и обука. Претворити борбу против наркотика у деполитизовану државну политику. - Свеобухватни и одрживи развој:
Редизајнирати алтернативни развој уз велика улагања у инфраструктуру (путеви, електрификација) и техничку помоћ за гајење конкурентних легалних култура, као што је какао, који се исплативошћу може мерити са коком. - Безбедност и стратешка обавештајна делатност:
Усредоточити напоре на сузбијање трговине у лукама и финансијским токовима, јачањем Јединице за финансијску обавештајну делатност. Пресретање ваздухоплова треба интегрисати у стратегију засновану на обавештајним подацима. - Друштвена повезаност:
Поново изградити поверење са заједницама које узгајају коку кроз дијалог, пружање основних услуга и оснаживање на локалном нивоу ради изградње легалне економије и попуњавања празнине власти.
Закључак
Незаконита трговина наркотицима одражава слабу државу, са запостављеним територијама и широко распрострањеном корупцијом. Та политика је доживела крах јер није успела да се надмеће с економском логиком коке и због заробљених институција.
Успех ће се мерити отпорним институцијама, изводљивим економским алтернативама и друштвеним пактом са рањивим заједницама. Промена парадигме — од репресије ка управљању — од суштинског је значаја за безбедан и напредан Перу.
Ипак, мора се поставити последње питање: да ли је могућа промена политике у јединој земљи на свету у којој постоји „министар правде кога тражи Министарство правде“… са забраном изласка из земље; са особом под истрагом због подршке куповини фалсификованих конзерви у доба њеног управљања угашеним програмом „Кали Варма“, а сада постављеном за шефа Канцеларије за међувладин надзор председничке канцеларије, од стране председнице с оценом од 96% неодобравања и Конгресом који је брани са сличним степеном неодобравања?
Политичка воља представља кључни чинилац и највећи изазов у садашњим условима кризе поверења.
Извор: Visión al Futuro
[1] VRAEM (Valle de los Ríos Apurímac, Ene y Mantaro) — географска област у Перуу, смештена у деловима департмāнā Ајачуко, Куско, Уанкавелика и Хунин. Ово је једна од главних области производње коке у Перуу — прим. прев.
