Argentina ima više nego 70-godišnju kulturu zdravstvene zaštite, počev od čoveka koji je osnovao socijalnu medicinu u Argentini, dr Ramona Karilja, 50-ih godina, u Peronovo vreme. Pri tome je pokrenuo tako važno pitanje poput činjenice da je najbolji plan za podršku zdravstvenoj zaštiti postojanje vodovoda i kanalizacije, pristojnog prebivališta i plate, a virusi i bakterije su posledice bolesti poput siromaštva i socijalne izolacije. Dr Ramon je uspostavio ukrepljenje zdravlja kao prioritetnu osu zdravstvene zaštite nasuprot doslovnom lečenju bolesti kao posledice, a ne kao uzroka. Dr Horhe Rašid, profesor UNLZ, član „Pokreta za zdravlje domovine“, profesor na nacionalnom univerzitetu „Majke Trga Majo“, direktor ISEI IOMA, posebno za čitaoce „Dva Juga“, govori o sistemu socijalnog osiguranja zemlje i stojećim za njegovim razaranjem međunarodnim globalističkim fondovima.
Neoliberalizam je u Argentini obnovljen pre 40 godina nakon vojne diktature. Ovakva situacija izazvala je fragmentaciju zdravstvenog sistema na nacionalnom nivou, kojoj je svojim pritiskom doprinela Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Argentina ima četiri takozvana sistema socijalnog osiguranja, od kojih se tri sastoje od direktnih doprinosa aktivnih i pasivnih zaposlenih koji opslužuju penzionere (tzv. PAMI, koji služe socijalnom radu svakog sindikata, opslužujući između 38-40% stanovništva , i deluju u provincijskim gradovima, gde svaka pokrajina ima sopstvenu šemu socijalnog osiguranja, takođe zasnovanu na platama). Među ova četiri sistema, zajedno sa državnom zdravstvenom zaštitom, oni čine osnovu ukupnih ulaganja u zdravstvenu zaštitu u Argentini. Ova četiri sistema čine 91-92% ukupnih ulaganja u Argentini, uprkos šteti nanetoj u poslednjih 40 godina, budući da farmaceutska industrija prisvaja skoro 40% ovih investicija, i na svakih 100 pezosa uloženih u Argentinu, samo 30 ostaje za zdravstvenu zaštitu. Rekonstrukcija paradigme „ukrepljenje zdravlja umesto lečenja bolesti“ pretpostavlja potpunu promenu koordinatnog sistema, budući da je u projektu Ramona Karilja to nesumnjivo bilo zasnovano na solidarnosti zajednice, koja predstavlja učešće svih opštinskih, teritorijalnih, sindikalnih delatnika, društvenih pokreta u postavljanju zdravstvenih prioriteta, sastavljajući (kao što radimo danas u provinciji Buenos Ajres) Petogodišnji zdravstveni plan, koji za 40 godina predstavlja prvi plan sa ciljevima i zadacima s jasnim pokazateljima napretka.
Demokratski režim u Argentini značio je društveni poredak zasnovan na tržištu, koje je očigledno potisnulo kulturu zdravlja koju je argentinski narod gajio desetlećima. U izvesnom smislu, sve ovo još uvek postoji u argentinskom narodu, a tokom pandemije se to odrazilo kada su socijalno osiguranje i državni sektor morali da postanu neophodna osovina hitnih protivmera koje je Argentina preduzela protiv „korone“.
Ovo nas stavlja na treće mesto u svetu i dopušta nam da se ponosimo time što smo postigli pokrivenost od 93-94 posto sa više od 150 miliona vakcina izdvojenih za stanovništvo od 43 miliona ljudi. Glavni problem zdravstvenog sistema je politička nestabilnost, kada se kapitalizam upliće i predaje u autsoring sektor državnih bolnica, kada dobit postaje sredstvo finansiranja, što razara socijalno osiguranje. Socijalno osiguranje se zasniva na tri vrlo jasna načela: onaj ko zarađuje najviše pomaže onome ko najmanje zarađuje, najmlađi – najstarijem, a najzdraviji – najbolesnijem.
Cilj naše vlade je da razori sisteme socijalne zaštite, potpuno razoruža i napadne socijalni rad. Jačanje preduzeća i zamrzavanje plata, kao i smanjenje radničkih prava, stvaraju masu takozvanog „rada na crno“, koji naše sunarodnike izvodi iz sistema socijalnog osiguranja. I u suštini to je nivelisanje prava dostignutih poslednjih godina vladama koje te kompanije nazivaju populističkim, a koje mi nazivamo narodnim, poput peronizma koji je, na primer, davao lekove starijim ljudima potpuno besplatno. Ovoga više nema, moja vlada je napravila korak unazad, takođe se pojavio problem da država obezbeđuje skupe i slabo delotvorne lekove, a to je već dovelo do smrti, što nam gopušta da ovu vladu opredelimo kao zločinačku i ubilačku vlast, zato što su ljudi umrli zbog nepostojanja odgovarajućih mera u zdravstvenom sektoru. I to pri nedostatku uvoza zbog prepreka koje vlada načelno stvara u ekonomskoj sferi, uključujući sektor protetike i uglavnom kardiovaskularnih koronarnih stentova. Argentina ima veliki naučni i tehnološki razvoj u oblasti zdravstvene zaštite, činjenično imamo tri dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Milštajn je, na primer, dobio Nobelovu nagradu za stvaranje monoklonskih antitela, koja se danas nesumnjivo koriste u svim biološkim lekovima najnovije generacije kao „transporteri”, skoro kao rakete za lečenje patologija, naročito onkoloških, koje su ranije lečene sistemski i nanosile ozbiljnu štetu organizmu.
U svakom slučaju, Milej je pitanje koje moramo politički rešiti. Investicioni fond Blek Rok ga je stvorio kao alijansu sa Sjedinjenim Državama, Izraelom, Engleskom i NATO. Argentina je postala praktično kolonija zbog tog političkog rešenja zvanog Milej, što narodne mase pokušavaju da osujete.
On dozvoljava apsolutno sve: pljačku nacionalnog nasleđa, strane investicije, apsolutnu privatizaciju, neplaćanje, apsolutni odliv sredstava u inostranstvo bez plaćanja poreza, kao i prenos prava koja Argentina ima na svoje zemlje, na njeno vazdušno, kopneno i morsko prostranstvo, koja predstavljaju tri suverena prostora.
Dobili smo osobu koja je za 100 dana, ne posedujući stručne sposobnosti, destabilizovala živote svih Argentinaca, upropastila projekte i planove svih onih koji su imali projekte i planove, od komercijalnih do individualnih, od životnih projekata za svoju decu do porodičnih projekata stvaranja porodice, radnih projekata, obrazovnih projekata… Sve je razoreno, industrija je razorena, ljudi su poniženi „društvenim bolom“. A Milej sledi naredbe spolja, koje za njega pišu krupne kompanije i uticajne grupe poput Blek Roka, Vangarda i MLN, svetskih lešinarskih fondova.
Predsednik je, u otrgnutosti od stvarnosti, za 100 dana promenio ravnotežu u društvu, jer njemu je potreban haos, potrebna mu je zbrka, potrebno mu je da stvara strah, i zato ljude izlaže ogromnom društvenom bolu i svakodnevnoj drami straha i patnje, što predstavlja najbolji način potčinjavanja ljudi procesu kolonizacije. Ova zlokobna osoba predaje domovinu međunarodnim silama koje pokušavaju da pocepaju Argentinu, koje pokušavaju da spreče uspostavljanje UNASUR-a, koje ostavljaju po strani našu sopstvenu istoriju. Oni što ga podržavaju moraju znati da će biti saučesnici onog bezumlja koje nas može dovesti do pada u ambis.
