Relativni gubitak globalne moći Sjedinjenih Država, posebno u ekonomskoj i trgovinskoj sferi, doveo je do novog hladnog rata, ovog puta protiv Narodne Republike Kine. Za razliku od situacije pola veka unazad, kada je sučeljavanje bilo ograničeno na vojni i ideološki spor sa Sovjetskim Savezom, sadašnji sukob se odvija u oblasti proizvodnje i borbe za kontrolu nad tržištima. Prenosimo članak Horhea Elbauma, doktora ekonomskih nauka, sociologa, radio i televizijskog novinara i kolege iz izdanja „Pagina 12“, bivšeg ambasadora MIP Argentine pri Međunarodnom savezu za sećanje na žrtve Holokausta (IHRA).
Finansijski neoliberalizam je doveo u zabludu postindustrijsko društvo premeštanjem kompanija u područja s obiljem radne snage. Kina je preuzela na sebe da se suprotstavi ovom manevru, usmerenom isključivo na maksimalno zadovoljavanje zapadnih interesa, okrećući se šuaj đaou (prvobitno drevni stil vušua, u daljem tekstu – opšti kineski termin za označavanje bilo kog oblika borbe), borilačkoj veštini staroj 4.000 godina, koja podrazumeva iskorišćavanja zamaha i snage neprijatelja. Tako je jugoistočna Azija postala epicentar industrijske proizvodnje i geografski region gde se radna produktivnost sad nalazi na najvišem nivou. Prema Ekonomskoj komisiji za Latinsku Ameriku i Karipski basen (EKLAK), obim trgovine Pekinga s regionom porastao je sa 14 milijardi dolara u 2000. na 500 milijardi dolara u 2022. godini. Prema procenama različitih istraživačkih centara, do 2035. obim međusobne trgovine će dostići 700 milijardi dolara. Do 2023. godine, dvadeset i jedna zemlja Latinske Amerike i Kariba biće integrisana u takozvani „Novi put svile“, a obim trgovine će se povećati 35 puta tokom ovog veka. Udeo Pekinga je 2000. godine iznosio svega 2 procenta u izvozu regiona, da bi tokom decenije koja je usledila rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 31 posto. Danas je Kina najvažniji partner Južne Amerike i drugi po važnosti u Centralnoj Americi i Karipskom basenu.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je poslednjih godina sklopilo sporazume o slobodnoj trgovini sa Čileom, Kostarikom, Ekvadorom i Peruom – zemljama koje se na geopolitičkom planu smatraju saveznicima Vašingtona, ali koje ne ustručavaju da zaključe uzajamno korisne sporazume o trgovinskoj saradnji. Centralnoamerički parlament je 21. avgusta 2023. pristao da ukloni Tajvan sa liste zemalja – stalnih posmatrača i da ga zameni Narodnom Republikom Kinom. Tokom protekle decenije, pet zemalja prekinulo je veze sa Tajvanom i zamenilo ih Pekingom: Panama 2017, Dominikanska Republika i Salvador 2018, Nikaragva 2021. i Honduras 2023. godine.
Bez obzira na trgovinski, medijski i reputacioni rat, započet od Sjedinjenih Država u protekloj deceniji, položaj Kine kao primaoca stranih direktnih investicija (SDI) se poboljšao. Saglasno Kirni indeksu poverenja u direktne strane investicije (FDICI), koji prati globalne tokove investicija, azijski džin je za godinu dana poboljšao svoje parametre, popevši se sa sedmog mesta u 2022. na treće mesto u 2023. godini. Ovo svedoči tome da su produktivnost i inovativnost Kine ubedljiviji od pokušaja Stejt departmenta da ograniči rast pod vođstvom Si Đinpinga i Komunističke partije.
Ekonomski uspesi Kine, njen naučno-tehnološki razvoj i strategija saradnje zasnovane na međusobnom poštovanju izveli su Vašington na ratnu stazu. Upravo se ovim objašnjava nedavno putovanje američkog ministra finansija Dženet Jelen u Peking, tokom kojeg je pozvala na „smanjenje kineskih proizvodnih potencijala“ zbog nemogućnosti konkurisanja kineskoj industrijskoj opremi. Jelenova – poput tvrđave protekcionizma iz XIX veka – upozorila je da se njena zemlja „neće pomiriti s tim da nove industrijske granevbudu uništene kineskim uvozom“. Kineske vlasti – koje na paradoksalan način istupaju pod istorijskom zastavom slobodne trgovine – odgovorile su da je „politizacija proizvodnih kapaciteta i drugih ekonomskih i trgovinskih pitanja kontraproduktivna za globalni ekonomski razvoj“.
Vašington se nalazi na raspuću. On ne može da se povuče, jer mnoge njegove kompanije imaju ogromna ulaganja u Kini i zavise od njenih globalnih nizova stvaranja vrednosti na planu unapređenja životne sredine, naročito u proizvodnji retkih zemnih metala, baterija, elektromobila i solarnih panela. Premda je kineska produktivnost nedostižna za Zapad, Stejt department je primoran da raskida, ograničava ili remeti veze tamo gde on smatra da su njegove sfere uticaja (ili „stražnja dvorišta“) kako bi sprečio dalji procvat Pekinga. Tako rat protiv Kine poprima hibridni karakter, budući da sa BRIKS-om nastoji da se ujedini globalni jug u licu Latinske Amerike i Kariba, a to su, prema toj logici, teritorije koje SAD teže da odvoje od Pekinga. Izgleda da to nije tako lako uraditi. Strpljenje, smirenost i mudrost su temelji „šuaj đaoa“.
Izvor: Página|12
