Лука Чанкај је један од највећих пројеката на пацифичкој обали Јужне Америке. Гради се уз учешће кинеске компаније COSCO (која поседује 60% пројекта) и већ се сматра делом кинеског „Поморског пута свиле“. Међутим, и Сједињене Државе су недавно појачале свој рад у региону.
Дописник „Два Југа“ разговарао је о овој ситуацији са Габријелом Кабрером Москосом – социологом, предавачем на универзитету, политичким аналитичаром. Чланом руководства Левих социјалиста (Перу).
Колико је лука Чанкај важна за Перу, Латинску Америку и земље попут Кине, Сједињених Држава и Индије?
Прво бих желео да разјасним: нисам стручњак за ово питање, али покушаћу да дам добро уопштено тумачење са политичког или геополитичког становишта, не са моје тачке гледишта.
Верујем да је лука Чанкај, пре свега, важна лука за кинеску економију, као и за економију Латинске Америке, али ће све зависити од тога како свака латиноамеричка земља води преговаре или закључује трговинске и инфраструктурне споразуме са Кином. Што се тиче Перуа, са садашњом владом, која је такође узурпаторска и нелегална, ултранеолиберална и грамзива, не верујемо да ће то донети много користи, јер је створена енклавна економија која не дозвољава унутрашњи развој, пре свега развој унутрашњег тржишта земље, већ једноставно омогућава лакши извоз рударских и производа других сектора, као и производа који долазе из других земаља попут Бразила. У том смислу, земља постаје у суштини транзиционом, добијајући извесну корист од дажбинске политике луке, али то није довољно за развој земље која се упорно држи десничарских влада и неолибералне економије.
Покушавају ли САД утицати на пројекат Чанкај?
Да, несумњиво. САД имају лош однос према луци Чанкај, зато што знају да Кина почиње задирати у њима подређено природно тржиште, које је за Сједињене Државе била Латинска Америка. И да, проамерички медији су покушали саботирати пројекат… Јер, Сједињене Државе, посебно сада са Трампом, желе да поврате контролу над Латинском Америком.
То је повезано са оним што сам рекао на почетку: ова лука представља репродукцију енклавне економије која не доприноси никаквом, чак ни локалном развоју, или, ако локалног развоја има за Чанкај и за ту провинцију Лима, он је привремен, пролазан, ефемеран. Она репродукује економски систем, економски модел који је Перуу донео веће издатке него што је то чинио чак и пре 30 година, и представља западање Перуа у епицентар кинеско-америчког сукоба, што је још један озбиљан ризик — да Перу уђе у сукоб који би се могао догодити у блиској будућности. Време је да се пређе на војно деловање. Чујте, ако већ видимо да је на Блиском истоку заправо већ у току нека врста Трећег светског рата, и питање Украјине, онда је могуће да се то прошири, зар не? И премда је свакако најјаче сучељавање између Сједињених Држава и Русије, оно би се могло појавити и са Кином. Дакле, због луке Чанкај, Перу би на неки начин могао постати арена сукоба, не нужно ратног, али нажалост увучен у војни сукоб на међународној разини, са предрасудама према перуанском народу и нашем развоју такође.
Може ли се ситуација у Шанкају упоредити с напорима САД да ојачају свој утицај у Панами? Видите ли у томе заједничку стратегију?
Да, несумњиво постоји сличност између онога што Трампова администрација жели урадити у Чанкају и онога што жели урадити у Панами. Морате схватити да је Трампова администрација влада која долази да тобоже врати сиву економију и сиво господарство Јенкија у свету. Зато има своју идеологију, која је идеологија неофашизма, надмоћи и одређеног протекционизма, који покушавају увести у америчку економију. Дакле, да — овде постоји и појединачни покушај избегавања кинеске контроле или контроле кинеске привреде у овом делу Јужне Америке, као што се то ради на другим местима – већ смо говорили о Панами, Мексику и тако даље.
Може ли Кина изгубити контролу над луком?
Не мислим да Кина губи контролу. Кина већ дуго има снажну контролу над перуанском привредом у другим областима. На пример, извршила је најезду у области трговине, продаје текстила, потиснувши једну од ретких цватућих индустријских грана у Перуу, која је имала међународни углед, и то не зато што је Кина нужно лоша, већ зато што је управо Перу тај који би морао водити преговоре на узајамној основи, а то, нажалост, није тако. Стога не мислим да ће доћи до благог помака, осим у сценарију војног сукоба, но ипак заиста верујем да постоје сектори перуанске деснице којима тренутно управљају, да су лобисти америчког империјализма и да покушавају искористити кинески утицај; на неки начин су и успели, али ја не мислим да то већ означава и преокрет. И, осим тога, једно се мора узети у обзир: све ће зависити и од будућег политичког сценарија у Перуу. Верујемо у алтернативе народних влада.
Да ли постоје политичке или пословне групе у Перуу које се отворено противе учешћу Кине?
Да – несумњиво, групе уско повезане с америчким транснационалним капиталом или капиталом америчког порекла. Не могу вам сада дати имена, постоји неколико конгломерата. На пример, мислим да је Аликорп један од њих, Међубанкарска група, која свакако има неке везе и са Кином, али пре свега су посвећени интересима империјализма, транснационалног капитала Јенкија, и лобирају да се избегне кинески утицај – углавном не зато што су антикинески настројени, већ зато што то није добро за Кину, њена предузећа и њихове старије партнере, те делују преко одређених десничарских политичара.
Постоји ли могућност да Индија такође учествује у сличним пројектима у Перуу? У којим областима бисте могли бити корисни: технологија, финансије, логистика?
Што се тиче индијског питања, поштено да кажем, немам детаљне или бар минимално конкретне информације, али верујем да су Перуу потребна улагања у технологије, инфраструктуру која повећава производност наше привреде, а то подразумева пролазак кроз процес индустријализације, за који сматрам да га садашње десничарске владе које смо створили морају развијати. Оне што смо их имали током последњих 30 или више година, томе нису допринеле. Тада би било веома важно имати индијске инвестиције за пренос технологија. Рекао бих да је у крајњој линији неопходно да постоји пренос који би покренуо процес индустријализације и повећао продуктивност. И очигледно је да би ово морало ићи руку под руку са процесом прерасподеле богатства како би се створило унутрашње тржиште и много суверенија економија.
Какав је однос житеља и предузетника Перуа према луци Чанкај?
У самој ствари, погледи предузетника се разликују од погледа већине народних класа, посебно наших доминантних предузетника, најистакнутије врхушке, привржене међународним интересима и у дубини душе незаинтересоване за Перу. Имам у виду конкретно перуанску буржоазију.
Перуански предузетник није увек био на страни земље или иза ње, у Перуу чак није ни постављано питање самосталног капиталистичког развоја. То није чинио раније, а тим пре не чини ни сада. Сада они виде своје посебне предности, у зависности од тога ко је њихов старији партнер, да ли користе кинеској економији или не. Али постоје, као што већ рекосмо, утицајни сектори перуанског предузетништва који су непосредно повезани с капиталом америчког порекла.
Међутим, постоје и други сектори који су заиста повезани са кинеским капиталом, тако да овде постоји борба, која се понекад изражава и у политичком облику. Сада у народним круговима мислим да постоји разочарање, јер већ разумемо, упркос свој пропаганди, да лука Чанкај, премда заиста може дати подстицај и створити одређена радна места у одређеном времену и у веома особитом делу земље, или одређеним особеним тачкастим зонама земље – не значи већу корист за мале произвођаче, за раднике, за запослене, за сиромашне породице, укључујући чак и перуанску средњу класу. Онда постоји разочараност, изражена у необично ниској популарности ове владе – уз то владе коју многи не признају.
Може ли пројекат Чанкај постати предметом разматрања на међународној разини?
Оно што је овде важно јесте да перуанска влада има способност да суверено преговара са било којим инвеститорима, укључујући кинеске. По том питању ми де факто немамо власт од успостављања либерализма пре више од 30 година, мада је, по општем признању, није било ни пре тога.
Заправо, у републиканској историји Перуа, само неколико, врло мало образованих влада покушавало је спровести одређену суверену политику. Стога верујемо да је пореска политика праведна, чврста, рационална, чији је приоритет развој земље, прерасподела прихода добијених од активности предузетника, у овом случају некомерцијалних у луци, то би требало да буде најприкладнија политика. Она би требало да развија унутрашње тржиште с економском диверзификацијом, чији је приоритет индустријализација Перуа. Ако се земља на неки начин не индустријализује, осуђени смо да останемо зависна, неразвијена, неоколонијална земља.
Сада мора бити индустријализације. Такође верујемо да ће она обезбедити одрживи развој и да неће угрозити еколошку равнотежу, која несумњиво доприноси климатским променама, које ће на крају утицати на све нас, као и на Перу. То је нови тип индустријализације који подразумева чисту економију, чисту енергију, комбиновану с оном која ће се и даље заснивати на моделу коришћења фосилне енергије, али у правцу одрживе развојне, уравнотежене, децентрализоване економије, а то очигледно подразумева владе веома различите од оних које су формиране последњих година у Перуу. То такође подразумева пролазак кроз процес усвајања новог устава, новог правног оквира који јемчи развој земље и суверенитет над нашим природним ресурсима, укључујући географске ресурсе преуанских лука.
