Borba protiv imperijalizma duboko je ukorenjena u narodnom osećaju za pravdu, ili bolje reći za nepravdu, jer je nje mnogo više na svetu. Bilo kakav pokušaj mobilizacije i organizovanja naroda mora se zasnivati na tom saznanju. Revolucionarni moral je narodna intuicija usmerena ka borbi za oslobođenje, a uobličena u marksističkoj nauci.
Kolumbijska politička istorija neraskidivo je povezana sa fenomenom gerilskog ratovanja, a Vojska nacionalnog oslobođenja (ELN) predstavlja jedan od njenih najsloženijih aktera. Nastala u vatri društvenih nepravdi i inspirisana kubanskim revolucionarnim žarom, ELN decenijama opstaje kao organizacija koja duboko veruje da je radikalna transformacija društva moguća samo kroz spoj narodne intuicije i marksističke nauke.
Istorijski koreni: Nasleđe „La Violencie“
Da bismo razumeli pojavu ELN-a 1964. godine, moramo se vratiti u mračni period poznat kao La Violencia (1948-1958). Ovaj građanski rat između liberala i konzervativaca ostavio je iza sebe pustoš i preko 300.000 žrtava. Ironija kolumbijske istorije leži u tome što su se elite dve stranke lako pomirile kroz Nacionalni front, dok su radnici i seljaci ostali zarobljeni u krugu siromaštva, nepismenosti i sistemske marginalizacije.
Upravo u takvom ambijentu, grupa mladih Kolumbijaca koji su studirali na Kubi osniva ELN. Za razliku od poznatijeg FARC-a, koji je bio primarno seljačka vojska, ELN je od samog početka u svoje redove privlačio studente, radnike i intelektualce iz urbanih sredina.
Hrišćanski revolucionari i teologija oslobođenja
Specifičnost ELN-a u odnosu na druge marksističke pokrete jeste snažan uticaj teologije oslobođenja. Ključne figure ranog pokreta bili su katolički sveštenici, poput Camila Torresa i Manuela Péreza. Torres, koji je bio sociolog i harizmatični lider, smatrao je da je revolucija najviši čin hrišćanske ljubavi prema bližnjem.
„Kao hrišćanin, verujem da suštinska poruka jevanđelja nalaže borbu za dobrobit većine, a to je u Kolumbiji ostvarivo samo kroz korenitu promenu sistema“ — pisao je Torres.
Struktura i strategija: Federalizam oružja
Dok je FARC decenijama funkcionisao kao strogo centralizovana, vertikalna organizacija, ELN se razvijao kao politička federacija. Svaki ratni front uživa određeni stepen autonomije, delujući kao avangarda na lokalnom nivou. ELN se ne fokusira samo na gerilske akcije, već i na duboki rad sa sindikatima, seljačkim udruženjima i samoorganizovanim zajednicama.
Danas organizaciju predvodi Nicolás Rodríguez Bautista, poznatiji kao Gabino, koji se pokretu pridružio kao četrnaestogodišnjak. Pod njegovim vođstvom, ELN je proširio uticaj i na pogranične zone sa Venecuelom, čime je sukob dobio i regionalnu dimenziju.
Finansiranje i kontroverze: Između poreza i droge
Pitanje opstanka gerile neraskidivo je povezano sa ekonomijom sukoba. ELN svoje aktivnosti finansira kroz „ratne poreze“ koje nameće bogatim zemljoposednicima i korporacijama, ali i kroz otkupnine od kidnapovanja. Iako je organizacija dugo pokušavala da zadrži distancu od trgovine drogom, ekonomska realnost 90-ih godina i procvat kokainskog biznisa doveli su do toga da određeni frontovi počnu da oporezuju laboratorije i transportne rute koke, naročito u regionu Arauca.
Državni odgovor je često bio brutalan, uključujući zaprašivanje useva otrovima (glifosatom) pod izgovorom borbe protiv droge, što je neretko uništavalo resurse hrane za lokalno stanovništvo i produbljivalo jaz između naroda i vlade.
Trnovit put ka miru
Nakon što je FARC 2016. godine potpisao istorijski mirovni sporazum, ELN je ostao poslednja velika gerilska grupa u zemlji. Pregovori sa vladom, koji su prekidani i nastavljani u Karakasu i Meksiko Sitiju, konačno su dobili novi zamah 2023. godine dolaskom prve levičarske vlade Gustava Petra. Vlada je zvanično priznala ELN-u status „naoružane pobunjeničke organizacije“, što je otvorilo vrata za politički dijalog. Potpredsednica Kolumbije, Francia Márquez, naglasila je važnost uključivanja žrtava i marginalizovanih zajednica u proces pomirenja.
Zaključak
ELN ostaje jedan od najtragičnijih simbola kolumbijske stvarnosti. Iako su optužbe za učešće u ilegalnim aktivnostima i nasilje nad civilima bacile senku na njihove prvobitne ideale, koren njihove borbe i dalje leži u dubokom narodnom osećaju za nepravdu. Budućnost Kolumbije zavisiće od toga da li će ovi pregovori uspeti da integrišu oružane grupe u demokratski proces, pružajući zemlji šansu za dostojanstven mir i socijalnu pravdu koju je Camilo Torres sanjao pre više od pola veka.
IZVORI:
* CIDOB, „Conflicto en Colombia: antecedentes históricos y actores“.
* BBC Mundo, „La historia de las FARC y el ELN“.
* RTVE, Izveštaji o mirovnom statusu ELN u 2023. * Repozitorijum Universidad Nacional de Colombia (Akademske studije o ELN)
