O nesvakidašnjim izborima u Peruu „Dva Juga“ su razgovarala i s politikologom Vilijamom Čavezom…
Predsednički izbori u Peruu 2026. godine već su nazvani „najsloženijim izbornim procesom u istoriji“, očigledno zbog broja učesnika — 37 kandidata! I izgleda da tu nije kraj. Po vašem mišljenju, ko se već može smatrati jasnim favoritom i pretendentom na mesto šefa države?
Zaista, izborna trka već počinje i završiće se glasanjem u aprilu. Vidimo da ima previše predsedničkih kandidata — 36 ili 37. Većina njih pokušava da lovi u mutnom, jer nemaju pravu organizaciju na nacionalnom nivou. Vidimo da uobičajene agencije za ispitivanje javnog mnjenja na prva mesta stavljaju Ljagu, Keiko i Karlosa Alvareza, kao što su to uvek i radile, a na kraju se uvek ispostavi da te agencije lažu i iskrivljuju stvarnost. To se desilo i na prošlim izborima kada je Pedro Kastiljo napravio potpuni preokret i iznenadio ceo svet — a bivalo je tako i ranije.
Danas desnica, kako bi sprečila novo iznenađenje, odstranjuje mogućne predsednike. Videli smo kako su jake kandidate, poput mladog Giljerma Bermeha, osudili na 15 godina zatvora kada je počeo da raste u anketama. Isto smo videli i sa Martinom Viskarom kojeg su zatvorili; onemogućili su Pedra Kastilja i Betsi Čavez. Na delu je politički progon levičarskih lidera kako bi ih sprečili da se kandiduju, kao što je slučaj s ajmarskim domorodačkim vođom Valterom Aduireom iz Punoa. Isto je i s majorom Antaurom Umalijem, koji je u jednom trenutku bio u samom vrhu anketa — raspustili su mu partiju i izbacili ga iz igre. Tako se danas odvijaju izbori — sa spletkama desnice koja pokušava da pobedi bez iznenađenja, ali siguran sam da ih narod odbacuje i prezire — onih više od 100 poginulih kada su obarali Pedra Kastilja neće biti zaboravljeni.
Ljudi su zgađeni i umorni od ove oligarhije koja vlada zajedno sa pučistkinjom Dinom Boluarte. Vidimo kako u Kongresu partije poput Peru Libre, fudžimorista, APP-a i Lunine partije — svi koji su danas na vlasti — žele „repete obroka“. Da bi nastavili da kradu i pune svoje džepove, promenili su zakone kako bi se ponovo mogli kandidovati i uveli dužnosti senatora i poslanika, što je peruanski narod ranije odbacio na referendumima. Zato znam da narod neće ponovo glasati za ove korumpirane ljude.
U ovom trenutku, iako je trka počela, teško je znati ko su favoriti. Favorita trenutno nema. Situacija u Peruu je ista kao pred prošle izbore: narod je umoran od korupcije i činjenice da je ovaj Kongres dozvolio da kriminal, plaćena ubistva i reketiranje izmaknu kontroli, tako da je narod više zabrinut za sopstveni opstanak i goli život nego za izlazak na marševe i proteste protiv korupcionaša.
Kako ocenjujete krivično gonjenje Pedra Kastilja? Možete li objasniti našim čitaocima da li je opravdano ili politički motivisano? Da li slučaj Betsi Čavez ima veze s tim? U oba slučaja, Meksiko deluje kao branilac Kastilja i Čaveza. Koji je njihov interes da se mešaju u peruanske poslove?
Što se tiče Pedra Kastilja, mislim da je profesor bio okružen nesposobnim ljudima, infiltriranom desnicom i grupama sa levice koje nisu imale politički projekat, već su samo želele funkcije i vlast da napune svoje džepove. Nažalost, profesor Pedro Kastiljo nije imao dovoljno snage da zavede red i možda se zato i dao prevariti. Ne možemo poreći da je on pročitao saopštenje u stilu Alberta Fudžimorija kojim je zatvorio Kongres i pozvao na ustavotvornu skupštinu, ali ga je okruženje izdalo — Kongres ga nije podržao, a čak su ga i ministri koji su se kleli u „otadžbinu ili smrt” na kraju napustili. Verujem da je prevaren, zbog čega je na kraju i osuđen.
Čuo sam od nekih analitičara i advokata da bi mogao dobiti smanjenje kazne „tri za jedan”, pa bi od 12 godina mogao odslužiti četiri. Pošto je već tri godine u zatvoru, mogao bi uskoro biti na slobodi.
Bivša premijerka Betsi Čavez je, nažalost, veoma teško postradala od desnice; odnosili su se prema njoj nečovečno, iz ženskog zatvora je prijavljivala zlostavljanja i poniženja.
Meksiko je, kao i uvek, pokazao dostojanstvo. To nije samo sada, tako je bilo i pedesetih i šezdesetih godina — kada je, na primer, članu aprističke partije Raulu Ajalu Toreu pružio političko utočište kad su ga progonili. Meksiko je kroz istoriju uvek pružao podršku i smatram da je azil koji daju potpuno zakonit. Problem je što u Peruu postoji duboka mržnja prema svemu što podseća na Pedra Kastilja. Pogledajte samo kako su Nadin Erediji brzo dali utočište bez reči, i ona je srećna i zadovoljna otišla u Brazil nakon što je pokrala Peru u slučaju „ Others“. Takve puštaju da odu i nikom ništa. Ali kada je u pitanju okruženje Pedra Kastilja, tu su nemilosrdni.
Možete li nam pružiti opšti pregled situacije javne bezbednosti i organizovanog kriminala u Peruu kako bismo lakše razumeli probleme?
Pitanje javne bezbednosti i nesigurnosti građana danas jedno je od najtežih u Peruu. Kriminal je užasno porastao tokom vladavine uzurpatorke Dine Boluarte. Neću reći da smo ranije živeli u zemlji čuda, ali ove poslednje četiri godine su pakao. Dok je narod izlazio na ulice protestovati protiv uzurpatorke, vlada je, osećajući se sateranom u ćošak, pustila na volju domaćem i međunarodnom kriminalu. Oni su iskoristili situaciju i sada kontrolišu ceo Peru kroz reketiranje i iznude.
Zapanjujuće je da građevinski radnici moraju da plate sedam dolara da bi uopšte mogli da rade, a da ih ne ubiju. Male prodavnice, taksisti, dostavljači — svi su na meti. Ali najčudnije je što reketiraju i ubijaju samo male preduzetnike, dok nikada ne čujete da je kidnapovan vlasnik nekog velikog lanca poput „Wonga” ili „Macra”. Ove plaćene ubice napadaju samo najsitnije.
Kako objasniti da idu reketirati malu radnju koja u najboljim danima zaradi 50 sola, 10-15 dolara, ili vozača mototaksija koji zaradi isto toliko, pa mu traže 5-10 dolara? To se dešava u zemlji gde više od 70% stanovništva radi u sivoj ekonomiji. Za mene je to sistemski stvoreno od strane onih koji vladaju, kako bi nas odvukli od pravih problema. Čim je Dina Boluarte došla na vlast, desnica je nastavila da nas pljačka. Pošto je isteklo 30 godina koncesija koje su date velikim nadnacionalnim kompanijama u elektroenergetskom i pomorskom sektoru, te koncesije su im ponovo produžene na još 30 godina — naravno, uz ogromno mito koje sistem prima.
Zašto je socijaldemokratska „Stranka narodne akcije“ povučena iz izborne trke? Kakve posledice ovo ima po društveno-politički pejzaž Perua?
Što se tiče gašenja Socijaldemokratske stranke, to nije ništa novo. I na prošlim izborima su neke partije uklanjane jer se nisu pridržavale pravila Nacionalnog izbornog suda, tako da to nije ništa neobično.
