О несвакидашњим изборима у Перуу „Два Југа“ су разговарала и с политикологом Вилијамом Чавезом…
Председнички избори у Перуу 2026. године већ су названи „најсложенијим изборним процесом у историји“, очигледно због броја учесника — 37 кандидата! И изгледа да ту није крај. По вашем мишљењу, ко се већ може сматрати јасним фаворитом и претендентом на место шефа државе?
Заиста, изборна трка већ почиње и завршиће се гласањем у априлу. Видимо да има превише председничких кандидата — 36 или 37. Већина њих покушава да лови у мутном, јер немају праву организацију на националном нивоу. Видимо да уобичајене агенције за испитивање јавног мњења на прва места стављају Љагу, Кеико и Карлоса Алвареза, као што су то увек и радиле, а на крају се увек испостави да те агенције лажу и искривљују стварност. То се десило и на прошлим изборима када је Педро Кастиљо направио потпуни преокрет и изненадио цео свет — а бивало је тако и раније.
Данас десница, како би спречила ново изненађење, одстрањује могућне председнике. Видели смо како су јаке кандидате, попут младог Гиљерма Бермеха, осудили на 15 година затвора када је почео да расте у анкетама. Исто смо видели и са Мартином Вискаром којег су затворили; онемогућили су Педра Кастиља и Бетси Чавез. На делу је политички прогон левичарских лидера како би их спречили да се кандидују, као што је случај с ајмарским домородачким вођом Валтером Адуиреом из Пуноа. Исто је и с мајором Антауром Умалијем, који је у једном тренутку био у самом врху анкета — распустили су му партију и избацили га из игре. Тако се данас одвијају избори — са сплеткама деснице која покушава да победи без изненађења, али сигуран сам да их народ одбацује и презире — оних више од 100 погинулих када су обарали Педра Кастиља неће бити заборављени.
Људи су згађени и уморни од ове олигархије која влада заједно са пучисткињом Дином Болуарте. Видимо како у Конгресу партије попут Перу Либре, фуџимориста, АПП-а и Лунине партије — сви који су данас на власти — желе „репете оброка“. Да би наставили да краду и пуне своје џепове, променили су законе како би се поново могли кандидовати и увели дужности сенатора и посланика, што је перуански народ раније одбацио на референдумима. Зато знам да народ неће поново гласати за ове корумпиране људе.
У овом тренутку, иако је трка почела, тешко је знати ко су фаворити. Фаворита тренутно нема. Ситуација у Перуу је иста као пред прошле изборе: народ је уморан од корупције и чињенице да је овај Конгрес дозволио да криминал, плаћена убиства и рекетирање измакну контроли, тако да је народ више забринут за сопствени опстанак и голи живот него за излазак на маршеве и протесте против корупционаша.
Како оцењујете кривично гоњење Педра Кастиља? Можете ли објаснити нашим читаоцима да ли је оправдано или политички мотивисано? Да ли случај Бетси Чавез има везе с тим? У оба случаја, Мексико делује као бранилац Кастиља и Чавеза. Који је њихов интерес да се мешају у перуанске послове?
Што се тиче Педра Кастиља, мислим да је професор био окружен неспособним људима, инфилтрираном десницом и групама са левице које нису имале политички пројекат, већ су само желеле функције и власт да напуне своје џепове. Нажалост, професор Педро Кастиљо није имао довољно снаге да заведе ред и можда се зато и дао преварити. Не можемо порећи да је он прочитао саопштење у стилу Алберта Фуџиморија којим је затворио Конгрес и позвао на уставотворну скупштину, али га је окружење издало — Конгрес га није подржао, а чак су га и министри који су се клели у „отаџбину или смрт” на крају напустили. Верујем да је преварен, због чега је на крају и осуђен.
Чуо сам од неких аналитичара и адвоката да би могао добити смањење казне „три за један”, па би од 12 година могао одслужити четири. Пошто је већ три године у затвору, могао би ускоро бити на слободи.
Бивша премијерка Бетси Чавез је, нажалост, веома тешко пострадала од деснице; односили су се према њој нечовечно, из женског затвора је пријављивала злостављања и понижења.
Мексико је, као и увек, показао достојанство. То није само сада, тако је било и педесетих и шездесетих година — када је, на пример, члану апристичке партије Раулу Ајалу Тореу пружио политичко уточиште кад су га прогонили. Мексико је кроз историју увек пружао подршку и сматрам да је азил који дају потпуно законит. Проблем је што у Перуу постоји дубока мржња према свему што подсећа на Педра Кастиља. Погледајте само како су Надин Ередији брзо дали уточиште без речи, и она је срећна и задовољна отишла у Бразил након што је покрала Перу у случају „ Others“. Такве пуштају да оду и ником ништа. Али када је у питању окружење Педра Кастиља, ту су немилосрдни.
Можете ли нам пружити општи преглед ситуације јавне безбедности и организованог криминала у Перуу како бисмо лакше разумели проблеме?
Питање јавне безбедности и несигурности грађана данас једно је од најтежих у Перуу. Криминал је ужасно порастао током владавине узурпаторке Дине Болуарте. Нећу рећи да смо раније живели у земљи чуда, али ове последње четири године су пакао. Док је народ излазио на улице протестовати против узурпаторке, влада је, осећајући се сатераном у ћошак, пустила на вољу домаћем и међународном криминалу. Они су искористили ситуацију и сада контролишу цео Перу кроз рекетирање и изнуде.
Запањујуће је да грађевински радници морају да плате седам долара да би уопште могли да раде, а да их не убију. Мале продавнице, таксисти, достављачи — сви су на мети. Али најчудније је што рекетирају и убијају само мале предузетнике, док никада не чујете да је киднапован власник неког великог ланца попут „Wonga” или „Macra”. Ове плаћене убице нападају само најситније.
Како објаснити да иду рекетирати малу радњу која у најбољим данима заради 50 сола, 10-15 долара, или возача мототаксија који заради исто толико, па му траже 5-10 долара? То се дешава у земљи где више од 70% становништва ради у сивој економији. За мене је то системски створено од стране оних који владају, како би нас одвукли од правих проблема. Чим је Дина Болуарте дошла на власт, десница је наставила да нас пљачка. Пошто је истекло 30 година концесија које су дате великим наднационалним компанијама у електроенергетском и поморском сектору, те концесије су им поново продужене на још 30 година — наравно, уз огромно мито које систем прима.
Зашто је социјалдемократска „Странка народне акције“ повучена из изборне трке? Какве последице ово има по друштвено-политички пејзаж Перуа?
Што се тиче гашења Социјалдемократске странке, то није ништа ново. И на прошлим изборима су неке партије уклањане јер се нису придржавале правила Националног изборног суда, тако да то није ништа необично.
