Једна од значајних грана зелене енергије у свету и у Србији су хидроелектране. Последњих година су код нас покренути многи амбициозни пројекти везани за ову врсту енергије, од ревитализације станице Ђердап и РХЕ Бајина Башта до планова за изградњу прве велике хидроелектране од 1990. године, РХЕ Бистрица, и мноштва мањих хидроелектрана.
Одлучили смо да обратимо пажњу на хидроенергију у Хондурасу (земља има око 10 милиона становника, тако да је у том погледу сравњива са Србијом).
После више од четири десетлећа обећавања, истраживања, одуговлачења и папиролошких заврзлама, Хондурас је, изгледа, коначно спреман започети један од најишчекиванијих пројеката у земљи — вишенаменску брану Ел Таблон, смештену у сливу реке Чамелекон. Њена обећања нису мала: контрола поплава у долини Сула, производња чисте енергије, снабдевање водом и, пре свега, заштита региона који носи значајан део националног БДП-а.
Али, колико је ово заиста изводљиво? Шта је до сада урађено? И како ће тај пројекат утицати на економију Хондураса?
Четрдесет година чекања
Идеја о брани Ел Таблон није нова. Замишљена је још 70-их година. Премда су претходне владе више пута очијукале с том идејом, па чак и потписивале споразуме са страним консултантима, тек је садашња администрација формално обновила припремне радове. Према плану, изградња ће почети 1. октобра 2025. године и трајаће четири године, тако да би брана могла бити пуштена у рад крајем 2029.
Прва фаза обухватиће изградњу саме бране, мање хидроелектране и система за регулацију водоснабдевања. У другој етапи предвиђени су системи за наводњавање, расподелу пијаће воде и остали пратећи радови.
Финансирање
Кључни помак догодио се у децембру 2024, када је Центроамеричка банка за економску интеграцију (BCIE) одобрила кредит од 300 милиона долара за финансирање прве фазе пројекта. У пројекат су укључени и фондови Европске уније и немачке банке KfW, док је влада Хондураса већ издвојила око 700 милиона лемпира за студије изводљивости и техничке припремне радове. Порука је јасна: овога пута пројекат иде озбиљно.
Стратешки значај
Технички гледано, Ел Таблон неће бити највећа хидроелектрана у земљи. У првој фази њен капацитет производње износиће 13,4 мегавата — скромно у поређењу са, рецимо, пројектима попут Ел Кајона. Али, није у томе суштина ствари.
Најважнија је њена способност да акумулира 255 милиона кубних метара воде, што ће омогућити регулисање историјски непредвидиве реке Чамелекон и значајно смањење утицаја поплава које сваке године погађају Сула долину. Реч је о региону који обухвата између 55% и 65% економске активности земље. Није претерано рећи да је заштита ове зоне питање економске безбедности нације.
Стога, премда је енергетска саставница битна, управо борба с поплавама и обезбеђивање воде за наводњавање и пиће дају стратешку тежину пројекту.
Шта добија Хондурас?
Предности су бројне, али три се издвајају:
- Контрола поплава – урагани Ета и Јота из 2020. показали су колико је долина Сула рањива. Брана не може спречити све невоље са стихијама, али може осетно смањити штету.
- Обновљива енергија – иако није огроман, капацитет бране може ублажити зависност од фосилних горива. Са 13,4 MW водом се могу снабдети сеоска подручја или интегрисати у национални систем, како би се снизила оптерећеност у сушним периодима.
- Вода за развој – обезбеђивање воде за људску употребу и пољопривреду је животно важно у региону с убрзаним растом градова и високим агроиндустријским потенцијалом, што би могло подстаћи инвестиције и запошљавање у кључним секторима.
Али, није све тако просто.
Остају питања о социјалним последицама, могућим расељавањима заједница, коначном трошку и способности државе да обезбеди прозрачност и ефикасност извођења. Такође је важно поставити питање да ли су обезбеђене техничке могућности за управљање таквом инфраструктуром на дугорочно одржив начин.
Хондурас је оптерећен тешком историјом у спровођењу јавних радова, па ће подржавање строгог техничког надзора и спречавање буџетских злоупотреба бити кључно.
Преломна тачка?
Све указује да Ел Таблон може бити више од инфраструктурног пројекта: он може представљати нови почетак у начину на који Хондурас гради, планира и штити своју економску и друштвену будућност.
Главно питање сада није да ли је пројекат добар (јесте), већ да ли ће Хондурас успети да га реализује с одговорношћу коју исти заслужује. Ако се у томе успе, Ел Таблон неће само контролисати воде Чамелекона, већ би могао означити нови циклус стварања корисне, добро планиране инфраструктуре, усмерене на развој људског потенцијала.
