Jedna od značajnih grana zelene energije u svetu i u Srbiji su hidroelektrane. Poslednjih godina su kod nas pokrenuti mnogi ambiciozni projekti vezani za ovu vrstu energije, od revitalizacije stanice Đerdap i RHE Bajina Bašta do planova za izgradnju prve velike hidroelektrane od 1990. godine, RHE Bistrica, i mnoštva manjih hidroelektrana.
Odlučili smo da obratimo pažnju na hidroenergiju u Hondurasu (zemlja ima oko 10 miliona stanovnika, tako da je u tom pogledu sravnjiva sa Srbijom).
Posle više od četiri desetleća obećavanja, istraživanja, odugovlačenja i papiroloških zavrzlama, Honduras je, izgleda, konačno spreman započeti jedan od najiščekivanijih projekata u zemlji — višenamensku branu El Tablon, smeštenu u slivu reke Čamelekon. Njena obećanja nisu mala: kontrola poplava u dolini Sula, proizvodnja čiste energije, snabdevanje vodom i, pre svega, zaštita regiona koji nosi značajan deo nacionalnog BDP-a.
Ali, koliko je ovo zaista izvodljivo? Šta je do sada urađeno? I kako će taj projekat uticati na ekonomiju Hondurasa?
Četrdeset godina čekanja
Ideja o brani El Tablon nije nova. Zamišljena je još 70-ih godina. Premda su prethodne vlade više puta očijukale s tom idejom, pa čak i potpisivale sporazume sa stranim konsultantima, tek je sadašnja administracija formalno obnovila pripremne radove. Prema planu, izgradnja će početi 1. oktobra 2025. godine i trajaće četiri godine, tako da bi brana mogla biti puštena u rad krajem 2029.
Prva faza obuhvatiće izgradnju same brane, manje hidroelektrane i sistema za regulaciju vodosnabdevanja. U drugoj etapi predviđeni su sistemi za navodnjavanje, raspodelu pijaće vode i ostali prateći radovi.
Finansiranje
Ključni pomak dogodio se u decembru 2024, kada je Centroamerička banka za ekonomsku integraciju (BCIE) odobrila kredit od 300 miliona dolara za finansiranje prve faze projekta. U projekat su uključeni i fondovi Evropske unije i nemačke banke KfW, dok je vlada Hondurasa već izdvojila oko 700 miliona lempira za studije izvodljivosti i tehničke pripremne radove. Poruka je jasna: ovoga puta projekat ide ozbiljno.
Strateški značaj
Tehnički gledano, El Tablon neće biti najveća hidroelektrana u zemlji. U prvoj fazi njen kapacitet proizvodnje iznosiće 13,4 megavata — skromno u poređenju sa, recimo, projektima poput El Kajona. Ali, nije u tome suština stvari.
Najvažnija je njena sposobnost da akumulira 255 miliona kubnih metara vode, što će omogućiti regulisanje istorijski nepredvidive reke Čamelekon i značajno smanjenje uticaja poplava koje svake godine pogađaju Sula dolinu. Reč je o regionu koji obuhvata između 55% i 65% ekonomske aktivnosti zemlje. Nije preterano reći da je zaštita ove zone pitanje ekonomske bezbednosti nacije.
Stoga, premda je energetska sastavnica bitna, upravo borba s poplavama i obezbeđivanje vode za navodnjavanje i piće daju stratešku težinu projektu.
Šta dobija Honduras?
Prednosti su brojne, ali tri se izdvajaju:
- Kontrola poplava – uragani Eta i Jota iz 2020. pokazali su koliko je dolina Sula ranjiva. Brana ne može sprečiti sve nevolje sa stihijama, ali može osetno smanjiti štetu.
- Obnovljiva energija – iako nije ogroman, kapacitet brane može ublažiti zavisnost od fosilnih goriva. Sa 13,4 MW vodom se mogu snabdeti seoska područja ili integrisati u nacionalni sistem, kako bi se snizila opterećenost u sušnim periodima.
- Voda za razvoj – obezbeđivanje vode za ljudsku upotrebu i poljoprivredu je životno važno u regionu s ubrzanim rastom gradova i visokim agroindustrijskim potencijalom, što bi moglo podstaći investicije i zapošljavanje u ključnim sektorima.
Ali, nije sve tako prosto.
Ostaju pitanja o socijalnim posledicama, mogućim raseljavanjima zajednica, konačnom trošku i sposobnosti države da obezbedi prozračnost i efikasnost izvođenja. Takođe je važno postaviti pitanje da li su obezbeđene tehničke mogućnosti za upravljanje takvom infrastrukturom na dugoročno održiv način.
Honduras je opterećen teškom istorijom u sprovođenju javnih radova, pa će podržavanje strogog tehničkog nadzora i sprečavanje budžetskih zloupotreba biti ključno.
Prelomna tačka?
Sve ukazuje da El Tablon može biti više od infrastrukturnog projekta: on može predstavljati novi početak u načinu na koji Honduras gradi, planira i štiti svoju ekonomsku i društvenu budućnost.
Glavno pitanje sada nije da li je projekat dobar (jeste), već da li će Honduras uspeti da ga realizuje s odgovornošću koju isti zaslužuje. Ako se u tome uspe, El Tablon neće samo kontrolisati vode Čamelekona, već bi mogao označiti novi ciklus stvaranja korisne, dobro planirane infrastrukture, usmerene na razvoj ljudskog potencijala.
