Dok Havijer Milej razmišlja kako da pomogne u svakom smislu apsolutno dalekoj od Južne Amerike Ukrajini, koja je, ekonomska i politička situacija u domovini omrznutog predsednika postaje veoma teška. Lideri nezadovoljnih, upravo delegati iz sindikata koji redovno organizuju proteste, većinom su ostali bez posla, značajan deo stanovništva (uključujući i decu) je neuhranjen, a u štampi se govori o mogućem sukobu sa Čileom. Dijego Lorka, diplomirani psiholog, direktor Međunarodne opservatorije za istraživanje budućnosti i viši analitičar Latinoameričkog centra za strateške analize, priča za Dva Juga zašto se sukob u Ukrajini ne tiče Argentinaca, ko bi zaista trebalo da dobije predsednikovu pažnju i u čemu su strateški zadaci zemlje danas.
Ne mislim da su ukrajinska deca važnija od argentinske. Verujem, poput Huana Dominga Perona, jednog od naših najvećih istorijskih lidera nacionalne i narodne politike, da su jedini povlašćeni ljudi na svetu –deca. Stoga ovde ne pravimo nikakvu razliku. Nedvosmisleno se protivimo tome da predsednik Milej izdvaja sredstva za vojne sukobe koji nas se ni najmanje ne tiču, kako bismo svoje sopstvene interese usaglasili sa interesima naroda.
On to čini da bi u celini bio u skladu sa politikom Sjedinjenih Država i naročito Izraela. I to nas košta teške ekonomske situacije, kada više od 60 odsto ljudi živi u siromaštvu, 20 odsto u bedi, nezaposlenost raste svakog meseca, inflacija ne usporava ni za jotu. Tako da mi se čini da predsednik Argentine ima važnije i neodložnije probleme koji se tiču dece i stanovništva njegove zemlje, a ne da se meša u sukobe u koje nismo pozvani.
Argentina je 1945-1955 uspela da iskoristi posledice svetskog rata u razorenoj Evropi, i general Huan Domingo Peron je, posluživši se time, pokrenuo prvu industrijalizaciju koja supstituiše uvoz u zemlji, što nam je donelo nezamislive industrije, na primer, nuklearnu industriju, brodogradnju, železničku proizvodnju, brodogradilišta, avione i tako dalje.
To je značilo industrijalizaciju zemlje za proizvodnju robe koju Evropa više nije mogla da proizvodi, a ova supstitucija uvoza donela je ogroman ekonomski rast i značajan broj visoko plaćenih radnih mesta.
Isto se može reći i za organizaciju sindikalnog pokreta, jer su sindikati ne samo brojčano porasli, već su ostvarili i mnoge pobede, kao što je donošenje radnog zakonodavstva koje u mnogim svojim aspektima štiti industriju uopšte i rad posebno, a takođe podstiče organizovano učešće radnika u sindikatima.
U okolnostima kakve su sadašnje, kada svet doživljava, kako kaže papa Franja, etapni treći svetski rat, Argentina takođe ima mnogo ljudskih i prirodnih resursa da iskoristi ovu ekonomsku situaciju i nastavi industrijalizaciju zemlje.
Naravno, u ovoj novoj fazi kapitalističkog razvoja, industrijalizacija mora biti dublja u strateškim granama kao što su tehnologija, proizvodnja litijumskih baterija i tako dalje, koje Argentina treba da obezbedi svetu.
