Argentinski stav o sukobu između Ukrajine i Rusije ponovo je dobio međunarodni značaj posle nedavnog učešća njenog predsednika Havijera Mileja na Globalnom samitu „za mir u Ukrajini“, koji je organizovao Vladimir Zelenski u Švajcarskoj. Događaj je okupio oko 60 šefova država i predstavnika 90 vlada kako bi se razmatrala ukrajinska formula mira, koja uključuje potpuno povlačenje ruskih trupa i oslobađanje ratnih zarobljenika. Milejevo prisustvo posmatrano je kao odlučujuća podrška Latinoamerikanaca ukrajinskoj stvari. Za Dva Juga piše Azul Selene Ramirez.
Tokom samita, Zelenski je na privatnom sastanku odlikovao Mileja Ordenom slobode — medaljom kojom Ukrajina nagrađuje one što imaju posebne zasluge u jačanju njenog suvereniteta i nezavisnosti. Uporedo s ovom situacijom, ruski ambasador je u Argentini istupio s oštrim upozorenjem: svaka dostava oružja Ukrajini smatraće se neprijateljskim aktom prema Rusiji. Ove izjave date su u kontekstu rastuće napetosti i ruskog praćenja delovanja trećih zemalja u sukobu.
Kao odgovor na to, sekretar za štampu predsednika Manuel Adorni opovrgao je bilo kakve planove dostave oružja Ukrajini, rekavši da argentinska vlada nema nameru da se meša u vojni sukob. Adorni je naglasio da je spoljna politika Argentine usmerena na očuvanje neutralne pozicije i podršku diplomatskim rešenjima. „Razumem da kada je neko neprijateljski nastrojen, on snabdeva oružjem ili učestvuje u ratu“ — rekao je Adorni. „Ne nameravamo pružati bilo kakvu vojnu podršku niti se na bilo koji način mešati u vojni sukob“.
Ipak, ovaj stav o nemešanju je u suprotnosti s potezima Mileja, koji ne samo da je aktivno učestvovao na samitu u organizaciji Zelenskog, već je i dobio nagradu za podršku Ukrajini. Ovo priznanje potcrtava jasnu podršku ukrajinskom narodu u njegovom sukobu sa Rusijom, što se može tumačiti kao oblik učešća u sukobu, barem na diplomatskom nivou. Osim toga, nedavna izjava da se Argentina 14. juna pridružila Kontakt grupi za odbranu Ukrajine (UDCG), međunarodnoj koaliciji od 54 zemlje koja koordinira humanitarnu i vojnu pomoć Ukrajini, mogla je postati okidač za izjavu ruskog ambasadora. Ova grupa radi u tesnoj koordinaciji radi podrške Ukrajini, a pridruživanje Argentine koaliciji jača njenu privrženost ukrajinskoj stvari, podvlačeći njenu faktičku neneutralnu poziciju u sukobu.
Razni izvori ukazuju da čak i da je bilo namera da se pokloni oružje, birokratske i pravne prepreke bi to omele od samog početka. Argentinsko zakonodavstvo i međunarodna ograničenja čine takvo „darivanje“ izuzetno teškim. Ova situacija pokreće pitanje o tome kako je ruska ambasada dobila informaciju i tako odlučno reagovala. Reakcija ruske ambasade može ukazivati na postojanje aktivnih obaveštajnih operacija u zemlji, sprovođene kako od domaćih, tako i od stranih organizacije poput CIA. Takvi manevri odražavaju složenost i osetljivost sukoba, kao i to kako međunarodna napetost može uticati na unutrašnju politiku uključenih zemalja.
Učešće Argentine na Globalnom mirovnom samitu i posledujuća reakcija naglašavaju osetljivost uzajamne diplomatske povezanosti u kontekstu sukoba između Ukrajine i Rusije. Odgovor ruske ambasade i pojašnjenje argentinske vlade potcrtavaju napetost i neophodnost pažljive diplomatije kako bi se izbegla nepotrebna eskalacija. Obaveštajne operacije, stvarne ili prividne, dodatno usložnjavaju međunarodne odnose tokom sukoba.
