O finansijskoj situaciji u Argentini portal „Dva Juga” zatražio je mišljenje Andresa Mačuke, sociologa i ekonomiste, predavača na Univerzitetu La Matanza i člana sindikata Suteb Matanza.
Želim da vam kažem da je ova situacija jedna od najtežih za razumevanje zbog složenosti prilika sa zanemarivanjem duga, s kojim će morati da se nose finansijske strukture argentinske države, poput Centralne banke.
Centralna banka, koja je upravljačka institucija privrede za obezbeđivanje ekonomskog suvereniteta, štiti kurs argentinske valute u odnosu na dolar. A menice se izdaju s rokovima gašenja, s plaćanjem kamata, što znači potiskivanje duga u budućnost. I dolazi trenutak u kome otplata postaje sve teža zbog pada finansijskih prihoda, a u srži problema je nemogućnost oživljavanja privrede, jer ono što je argentinska vlada uradila jeste udubljivanje u ultrapravovernu, liberalnu, neoliberalnu politiku koja nikako ne odgovara svetskoj ekonomskoj tradiciji kapitalizma i sastoji se u tome da izazove kolaps ekonomske aktivnosti u zemlji, kako bi se stvorili uslovi u kojima bi se, prema ideologiji anarho-kapitalista, kompanije u budućnosti vratile ulaganju.
Stvaraju se uslovi za obezvređivanje radnog sata, cene rada ogromne mase radnika u svim sektorima i ogromno prebacivanje sredstava iz proizvodnog sektora i zarade u, po svoj prilici, privatne ruke.
U ovom slučaju, reč je o problemu koji se nikada ne analizira – problemu decenija istorije u kojoj su političke škole, različite od neoliberalizma unutar kapitalizma, uvek pokušavale da potkopaju našu zemlju, posebno velike ekonomske grupe, kako bi ona ušla u ciklus investicija, ekonomski razvoj i, samim tim, akumulacije kapitala.
U pravnoj državi, može se upravljati indikatorima politike, u kojima postoje finansije i očekivanja od države, čija uloga je u omogućavanju razvoja novih poslova. To se ne dešava zato što buržoazija insistira na daljoj devalvaciji valute, ništa ne ulaže i, ukratko rečeno, želi osloboditi dolar da ne dođe do skoka kursa, zato što devizni kurs drži CEPO.
Dakle, koje je moje mišljenje? Argentinska buržoazija, krupne ekonomske grupe koje stoje iza predsednika Mileja, kao što su energetske kompanije, tradicionalne poljoprivredne kompanije, a pre svega sve što je povezano s monopolima u sektoru usluga i zdravstvu, imaju mnoge slobode. Tako da je problem u tome što zbog politike, zbog vladajućeg zakona postoji ogroman pritisak, potrebno je prilagođavanje, a vlada obećava da će biti kapitalističkog razvoja, da će biti investicija, ali buržoazija ne može na to da odgovori.
Dakle, u ovoj belešci vidite tipičan finansijski napis, koji govori o problemima manjka rezervi Centralne banke, prenosu dugova u budućnost, uz opterećenje drugog temeljnog finansijskog tela – Nacionalnog trezora, tako da se trezor uvlači u nova dugovanja, koja na kraju stvaraju snežnu grudvu domaćeg duga, hartija od vrednosti, koje obećavaju da će platiti u uslovima devalvacije koja ne odgovara vrednovanju privrede, zato što ne akumulira više novca, zato što ne ulaže i zato što je proizvodnja smanjena.
Drugim rečima, recesija.
