Nedavno se bivši predsednički kandidat Edmundo Gonzales sastao sa predsednikom Argentine i tamo najavio da će se sastati sa predsednikom Urugvaja. S kojim ciljem?
Pa sa ciljem da obezbedi podršku za polaganje zakletve na mesto predsednika Republike 10. januara. Ovo nije ništa drugo do medijski napad, lažna vest da bi ljudi poverovali da je on zaista pobedio u izbornoj trci u kojoj nije pobedio 28. jula prošle godine.
On nije dobio izbore.
Čak je stavio i pantomimu sa predsednikom Argentine, predsednikom Milejem, u kojoj mu je poklonio glasački listić u kome se smatra pobednikom na jednom od biračkih mesta. Objasniću mu sledeće. Venecuela ima 335 opština i nebrojeno biračkih mesta širom zemlje.
Naš izborni sistem je siguran jer je automatizovan sistem koji onemogućava vršenje izborne prevare. Međutim, gospodin Gonzalez Urutija, El Mundo Gonzalez Urutija i gospođa Marija Korina Mačado, koja je politički lišena prava za obavljanje bilo kakve izborne dužnosti u našoj zemlji – e, oni su postavili sebi zadatak da kažu kako je naša vlast dužna da objavi izborne zapisnike. Ja sam advokat, i ono što ću vam reći, kažem vam sa punom odgovornošću.
U Venecueli nikada nisu postojala nikakva pravila po kojima je izborni organ obavezan da objavi zapisnike o prebrojavanju glasova posle nekog izbornog procesa. Zato što ni pre automatizacije našeg izbornog sistema nije bilo objavljivanja zapisnika. To u našoj zemlji nikada nije rađeno. Ovo nije ništa drugo nego deo tog manipulativnog diskursa kojim žele stvoriti lažno očekivanje da je ovaj gospodin pobedio u izbornom procesu u kojem nikada nije pobedio.
Zapravo, gospodin je 28. jula uveče otišao u holandsku ambasadu i zatražio azil. To je deo predstave, jer niko nije izašao da to zaustavi, niko ovde nije proganjan iz političkih razloga, ovde nema političkih zatvorenika. Ima političara koji su zatvoreni zbog bestidnosti i zbog napada na naciju u radnjama kojima se ne samo krši mir u republici, već i nanosi šteta ekonomska i teritorijalna, nanosi se šteta i našoj geografiji.
Prema tome, u bilo kojoj zemlji na svetu svako ko počini dela takvih razmera mora biti lišen slobode. Sledstveno, gospodin Gonzales Urutija ne može da položi zakletvu, jer se čin polaganja zakletve predsednika Republike odvija pred zakonodavnom vlašću, pred Narodnom skupštinom. Poslaću vam, ako želite da objavite, poziv koji će predsednik Narodne skupštine uputiti na ceremoniju ovog petka, 10. januara 2025, na kojoj će pobednik na izborima prošle godine morati da položi zakletvu kako bi dobio svoj status predsednika Republike. On se zove gospodin Nikolas Maduro Moro, a ne gospodin Edmundo Gonzalez Urutija. Venecuela neće doživeti nikakvu drugu promenu osim one u kojoj se na izborima potvrđuje odluka naroda da za najvišeg predstavnika naše politike izabere građanina Nikolasa Madura Moroa, kao šefa države i vlade.
Dakle, to su stvari koje treba reći, jer treba pojasniti da gospodin Edmundo Gonzalez Urutija nikada nije pobedio ni u jednom izbornom procesu. Postoji stranica koja je bila aktivna gde su navodno objavili, pa, navodno, nisu, a zapravo jesu objavili neke zapisnike s nekih biračkih mesta, no, izborni proces ovde počinje ovako. Biračko mesto zauzima vojska u skladu sa Republičkim planom, kako ga mi ovde nazivamo. A zbog čega Republički plan zauzima biračka mesta? Da bi se moglo ući, da se postave stolovi. Članovi biračkog odbora se imenuju dan pre izbora kako bi se znalo ko je odgovoran za svaki birački sto na dan izbora, bilo da su sledećeg dana predsednički izbori ili izbori za guvernera, gradonačelnika, odbornika ili poslanika na državnom nivou. Bez obzira na vrstu izbora, republički plan radi tako. Sledećeg dana, odnosno na dan izbora, dolaze ljudi koji su imenovani za predsednike, sekretare, članove odbora i svedoke iz svake od političkih partija.
Ovde dolaze dva svedoka po političkoj stranci na svakom biračkom mestu, jer postoji glavni svedok i zamenik. Osim toga, u trenutku otvaranja biračkih mesta štampa se zapisnik koji se naziva nulti zapisnik.
Zašto se zapisnik štampa od nule? Da bi se zabeležilo da nijedan glas nije unet u glasačku mašinu pre trenutka pokretanja mašine. Taj zapisnik zapravo sadrži spisak svih izbornih kandidata, i u svakom redu za svakog kandidata označava da je broj glasova u mašini u trenutku kada izborni proces počinje jednak nuli. Pa se takvi zapisnici snime. Gospodin Gonzalez Urutija, u zemlji koja ima više od 27 mln stanovnika, više od 30 miliona ljudi, gde je broj glasača skoro oko 20 miliona ljudi – označava 9.000 zapisnika, od kojih su mnogi bili nulti zapisnici, snimio je protokole sa nekih od biračkih mesta gde je on bio pobednik, jer u demokratskom procesu, prirodno, na nekim biračkim mestima pobeđuje jedan, a na drugim drugi kandidat. Ovde ima sektora, na primer, opština Čakao, koja je najbogatija opština u Latinskoj Americi i, uzgred, jedna od najmanjih, ako ne najmanja u celoj Latinskoj Americi, ali najbogatija – u toj opštini uvek opozicija pobeđuje, uvek.
Ovo je opština u kojoj većinu stanovnika čine ljudi koji saosećaju sa desnicom. Dakle, nije tačno reći da je u opštini Čakao pobedio naš predsednik, ali je moguće da je u opštini Čakao bilo mnogo biračkih mesta na kojima je pobedio Nikolas Maduro Moro, a na drugim drugi kandidati. Na nekim biračkim mestima pobedio je Gonzalo Urutija, na drugim su pobedili drugi izborni kandidati. To je zato što imamo demokratiju, i ljudi izražavaju svoje mišljenje, pa jedni biraju jednog, a drugi druge kandidate. U San Agustinu pak pobeđuje čavizam, pobeđuje vladajuća partija u svim izbornim procesima, zato su stanovnici San Agustina većinom čavisti. Dakle, u Čakau pobeđuje opozicija, u San Agustinu pobeđuje čavizam. Tako je u jednom broju država naše zemlje, u nizu drugih opština.
A ima i drugih opština, na primer, opština Baruta, koja je uvek bila opoziciona, ali mi smo pobedili: oni su dobili guvernera, a mi smo osvojili zakonodavna veća. I onda se tu ispoljava neka vrsta ravnoteže, ali to je zato što živimo u demokratiji, jer ljudi mogu da izraze svoje mišljenje i uvereni su da će onaj ko pobedi u izbornoj trci biti proglašen takvim i posedovati autoritet kao ličnost koja je pobedila u izbornoj trci. Stoga nije naodmet reći da u državi koja ima oko 20 miliona birača niko ne može pobediti sa 9.000 zapisnika, a među tih 9.000 zapisnika bilo je i zapisnika iz prethodnih izbornih procesa, jer, šta se dešava? Na kraju izbornog procesa štampaju se zapisnici o prebrojavanju glasova i potpisuju ih predsednik birališta, sekretar birališta, članovi birališta i prisutni svedoci, kao i svako drugo prisutno lice, ako želi potpisati zapisnik, takođe može da ga potpiše. Ovi zapisnici se uvek štampaju u više primeraka, onoliko zapisnika se štampa koliko ima svedoka za stolom, jer jedan od njih se predaje predsedniku birališta, zapisnik koji se štampa, zapisnik koji vodi sekretar, zapisnik koji vode svedoci svake političke stranke, prisutni pri štampanju zapisnika i zatvaranju birališta. Dakle, u kom trenutku se prevara dešava?
Nema mesta prevari jer je ovde sve elektronsko. Naš izborni proces, naš izborni sistem je najbezbedniji, i to je izborni sistem koji se ne može probiti jer nivo šifrovane bezbednosti mašina ne dozvoljava da se one probiju, da se provale ili da se promene izborni rezultati. Ne može se pobeda proglasiti predstavljanjem na veb stranici mimo Nacionalnog izbornog saveta i nezvanične, izmišljene rezultate predstavljati kao konačne rezultate izbornog procesa, jer se time uzurpiraju funkcije izbornog organa. A kod nas je to krivično delo. Pokrenuta je krivična istraga, usled čega su ovi likovi stavljeni na poternicu u sudovima iz Republike, jer su stvarali haos, sukobe, uglavnom na međunarodnom nivou, pošto je u Venecueli svima jasno ko je pobedio na izborima u našoj zemlji, ali na međunarodnom planu je mnogo toga rečeno, a deo toga je to da je Edmundo postao predsednik. Taj gospodin nije predsednik, ali to su situacije koje treba razjasniti i o kojima treba pričati u svim medijima i na svim mestima gde to možemo da uradimo, kako bismo imali izvesnost da je taj gospodin nameravao uzurpirati položaj uredno izabranog predsednika Republike, čije ime je Nikolas Maduro Moro; da ga prisvoji te nastavi da prenosi zemlju i našu ekonomsku i finansijsku imovinu međunarodnim silama, poput Sjedinjenih Američkih Država, i da zadovolji lične interese male političke elite naše zemlje, koja je dugi niz godina kontrolisala predsedničku administraciju i naftnu kompaniju, nacionalnu naftnu industriju i sve resurse i koja je lično punila svoje džepove državnim novcem. Kada je Čavez postao predsednikom Republike, a oni izgubili sve te privilegije, sve te povlastice i prestali kontrolisati nacionalnu ekonomiju, to je dovelo do prilično snažnog sukoba interesa, jer su želeli da nastave sa bogaćenjem na račun države.
Predsednik Čavez je došao, predsednika Čaveza više nema, nastavio je Nikolas Maduro, a nisu mogli da izađu na kraj ni sa Nikolasom Madurom, što je dobro, jer ih to već gura na ivicu očaja i zato izvode celu seriju trikova i pokušavaju isprovocirati ceo ovaj sukob i pozvati na oružano uplitanje protiv naše zemlje, ali nama je jasno da do toga neće doći. Zato što se ovde narod i Nacionalne oružane snage zalažu za demokratiju, poštenje i transparentnost našeg izbornog sistema, te stoga naša vojska i snage bezbednosti podržavaju i nastaviće odlučno podržavati predsednika Nikolasa Madura Moroa i vladu koju on predloži. To je ono što sam zasad imala da vam kažem.
