Недавно се бивши председнички кандидат Едмундо Гонзалес састао са председником Аргентине и тамо најавио да ће се састати са председником Уругваја. С којим циљем?
Па са циљем да обезбеди подршку за полагање заклетве на место председника Републике 10. јануара. Ово није ништа друго до медијски напад, лажна вест да би људи поверовали да је он заиста победио у изборној трци у којој није победио 28. јула прошле године.
Он није добио изборе.
Чак је ставио и пантомиму са председником Аргентине, председником Милејем, у којој му је поклонио гласачки листић у коме се сматра победником на једном од бирачких места. Објаснићу му следеће. Венецуела има 335 општина и небројено бирачких места широм земље.
Наш изборни систем је сигуран јер је аутоматизован систем који онемогућава вршење изборне преваре. Међутим, господин Гонзалез Урутија, Ел Мундо Гонзалез Урутија и госпођа Марија Корина Мачадо, која је политички лишена права за обављање било какве изборне дужности у нашој земљи – е, они су поставили себи задатак да кажу како је наша власт дужна да објави изборне записнике. Ја сам адвокат, и оно што ћу вам рећи, кажем вам са пуном одговорношћу.
У Венецуели никада нису постојала никаква правила по којима је изборни орган обавезан да објави записнике о пребројавању гласова после неког изборног процеса. Зато што ни пре аутоматизације нашег изборног система није било објављивања записника. То у нашој земљи никада није рађено. Ово није ништа друго него део тог манипулативног дискурса којим желе створити лажно очекивање да је овај господин победио у изборном процесу у којем никада није победио.
Заправо, господин је 28. јула увече отишао у холандску амбасаду и затражио азил. То је део представе, јер нико није изашао да то заустави, нико овде није прогањан из политичких разлога, овде нема политичких затвореника. Има политичара који су затворени због бестидности и због напада на нацију у радњама којима се не само крши мир у републици, већ и наноси штета економска и територијална, наноси се штета и нашој географији.
Према томе, у било којој земљи на свету свако ко почини дела таквих размера мора бити лишен слободе. Следствено, господин Гонзалес Урутија не може да положи заклетву, јер се чин полагања заклетве председника Републике одвија пред законодавном влашћу, пред Народном скупштином. Послаћу вам, ако желите да објавите, позив који ће председник Народне скупштине упутити на церемонију овог петка, 10. јануара 2025, на којој ће победник на изборима прошле године морати да положи заклетву како би добио свој статус председника Републике. Он се зове господин Николас Мадуро Моро, а не господин Едмундо Гонзалез Урутија. Венецуела неће доживети никакву другу промену осим оне у којој се на изборима потврђује одлука народа да за највишег представника наше политике изабере грађанина Николаса Мадура Мороа, као шефа државе и владе.
Дакле, то су ствари које треба рећи, јер треба појаснити да господин Едмундо Гонзалез Урутија никада није победио ни у једном изборном процесу. Постоји страница која је била активна где су наводно објавили, па, наводно, нису, а заправо јесу објавили неке записнике с неких бирачких места, но, изборни процес овде почиње овако. Бирачко место заузима војска у складу са Републичким планом, како га ми овде називамо. А због чега Републички план заузима бирачка места? Да би се могло ући, да се поставе столови. Чланови бирачког одбора се именују дан пре избора како би се знало ко је одговоран за сваки бирачки сто на дан избора, било да су следећег дана председнички избори или избори за гувернера, градоначелника, одборника или посланика на државном нивоу. Без обзира на врсту избора, републички план ради тако. Следећег дана, односно на дан избора, долазе људи који су именовани за председнике, секретаре, чланове одбора и сведоке из сваке од политичких партија.
Овде долазе два сведока по политичкој странци на сваком бирачком месту, јер постоји главни сведок и заменик. Осим тога, у тренутку отварања бирачких места штампа се записник који се назива нулти записник.
Зашто се записник штампа од нуле? Да би се забележило да ниједан глас није унет у гласачку машину пре тренутка покретања машине. Тај записник заправо садржи списак свих изборних кандидата, и у сваком реду за сваког кандидата означава да је број гласова у машини у тренутку када изборни процес почиње једнак нули. Па се такви записници сниме. Господин Гонзалез Урутија, у земљи која има више од 27 млн становника, више од 30 милиона људи, где је број гласача скоро око 20 милиона људи – означава 9.000 записника, од којих су многи били нулти записници, снимио је протоколе са неких од бирачких места где је он био победник, јер у демократском процесу, природно, на неким бирачким местима побеђује један, а на другим други кандидат. Овде има сектора, на пример, општина Чакао, која је најбогатија општина у Латинској Америци и, узгред, једна од најмањих, ако не најмања у целој Латинској Америци, али најбогатија – у тој општини увек опозиција побеђује, увек.
Ово је општина у којој већину становника чине људи који саосећају са десницом. Дакле, није тачно рећи да је у општини Чакао победио наш председник, али је могуће да је у општини Чакао било много бирачких места на којима је победио Николас Мадуро Моро, а на другим други кандидати. На неким бирачким местима победио је Гонзало Урутија, на другим су победили други изборни кандидати. То је зато што имамо демократију, и људи изражавају своје мишљење, па једни бирају једног, а други друге кандидате. У Сан Агустину пак побеђује чавизам, побеђује владајућа партија у свим изборним процесима, зато су становници Сан Агустина већином чависти. Дакле, у Чакау побеђује опозиција, у Сан Агустину побеђује чавизам. Тако је у једном броју држава наше земље, у низу других општина.
А има и других општина, на пример, општина Барута, која је увек била опозициона, али ми смо победили: они су добили гувернера, а ми смо освојили законодавна већа. И онда се ту испољава нека врста равнотеже, али то је зато што живимо у демократији, јер људи могу да изразе своје мишљење и уверени су да ће онај ко победи у изборној трци бити проглашен таквим и поседовати ауторитет као личност која је победила у изборној трци. Стога није наодмет рећи да у држави која има око 20 милиона бирача нико не може победити са 9.000 записника, а међу тих 9.000 записника било је и записника из претходних изборних процеса, јер, шта се дешава? На крају изборног процеса штампају се записници о пребројавању гласова и потписују их председник биралишта, секретар биралишта, чланови биралишта и присутни сведоци, као и свако друго присутно лице, ако жели потписати записник, такође може да га потпише. Ови записници се увек штампају у више примерака, онолико записника се штампа колико има сведока за столом, јер један од њих се предаје председнику биралишта, записник који се штампа, записник који води секретар, записник који воде сведоци сваке политичке странке, присутни при штампању записника и затварању биралишта. Дакле, у ком тренутку се превара дешава?
Нема места превари јер је овде све електронско. Наш изборни процес, наш изборни систем је најбезбеднији, и то је изборни систем који се не може пробити јер ниво шифроване безбедности машина не дозвољава да се оне пробију, да се провале или да се промене изборни резултати. Не може се победа прогласити представљањем на веб страници мимо Националног изборног савета и незваничне, измишљене резултате представљати као коначне резултате изборног процеса, јер се тиме узурпирају функције изборног органа. А код нас је то кривично дело. Покренута је кривична истрага, услед чега су ови ликови стављени на потерницу у судовима из Републике, јер су стварали хаос, сукобе, углавном на међународном нивоу, пошто је у Венецуели свима јасно ко је победио на изборима у нашој земљи, али на међународном плану је много тога речено, а део тога је то да је Едмундо постао председник. Тај господин није председник, али то су ситуације које треба разјаснити и о којима треба причати у свим медијима и на свим местима где то можемо да урадимо, како бисмо имали извесност да је тај господин намеравао узурпирати положај уредно изабраног председника Републике, чије име је Николас Мадуро Моро; да га присвоји те настави да преноси земљу и нашу економску и финансијску имовину међународним силама, попут Сједињених Америчких Држава, и да задовољи личне интересе мале политичке елите наше земље, која је дуги низ година контролисала председничку администрацију и нафтну компанију, националну нафтну индустрију и све ресурсе и која је лично пунила своје џепове државним новцем. Када је Чавез постао председником Републике, а они изгубили све те привилегије, све те повластице и престали контролисати националну економију, то је довело до прилично снажног сукоба интереса, јер су желели да наставе са богаћењем на рачун државе.
Председник Чавез је дошао, председника Чавеза више нема, наставио је Николас Мадуро, а нису могли да изађу на крај ни са Николасом Мадуром, што је добро, јер их то већ гура на ивицу очаја и зато изводе целу серију трикова и покушавају испровоцирати цео овај сукоб и позвати на оружано уплитање против наше земље, али нама је јасно да до тога неће доћи. Зато што се овде народ и Националне оружане снаге залажу за демократију, поштење и транспарентност нашег изборног система, те стога наша војска и снаге безбедности подржавају и наставиће одлучно подржавати председника Николаса Мадура Мороа и владу коју он предложи. То је оно што сам засад имала да вам кажем.
