Листа писаца кандидованих за Нобелову награду и расправе тајанствених чланова комитета Шведске академије чуване су далеко од јавности 50 година. Али недавно отворене архиве показују да су, иако су уручиоци награде хвалили добитника признања за 1971. године Пабла Неруду због “поезије која снагом стихије удахњује живот судбини и сновима континента”, неки од чланова Шведске академије иза кулиса оклевали да то ураде.
Они су се запитали како дела попут Нерудине оде Стаљину одговарају услову Алфреда Нобела да награду добије “особа која је у области књижевности створила најизврсније дело идеалистичког усмерења”, пише Кај Шуелер, новинар који је истражио документа Шведске академије из 1971. године за лист Свенска дагбладет.
Председник Нобеловог комитета Андерс Остерлинг је, док је хвалио Нерудин “песничку природну снагу и динамичну виталност”, запитао да ли су “све доминантније склоности комунизму у његовој поезији компатибилне са сврхом Нобелове награде”. Неруда, познат по својој страственој, романтичној поезији, такође је био левичарски политичар и дипломата, близак пријатељ председника Салвадора Аљендеа. Неруда нађен је мртав неколико дана после војног пуча Аугуста Пиночеа 1973. године, под околностима које још од тада нису до краја истражене.
“Мишљење писца – било оно марксистичко, синдикалистичко, анархистичко или неко друго – ствар је његове слободне воље и права. Међутим, Неруда је до краја умешан у политику, укључујући ту и његове оде Стаљину и друге чисто пропагандистичке тековине. С обзиром на то, имам резерве спрам његове кандидатуре, али ипак не желим да је унапред чврсто одбијем”, писао је Остерлинг 1963. године и такво је мишљење, према Шуелеру, задржао и 1971.
Остерлинг је пре тога изразио неслагање и са кандидовањем Езре Паунда јер је “пропагирао идеје чија је природа дефинитивно супротна духу Нобелове награде”, а био је и против Семјуела Бекета због његовог нихилизма. Остерлинг је на крају био убеђен у Нерудину важност, Бекет је такође добио награду 1969. године, али Паунд није.
Отварањем архива откривено је такође да су на награду 1971. године били номиновани и Вистан Хју Одн, Џејмс Болдвин, Филип Ларкин и Хорхе Луис Борхес. Одн је доспео у најужи избор, заједно са Патриком Вајтом, Андреом Малроом и Еугенијем Монталеом. Награду су касније добили Вајт (1973) и Монтале (1975), али Одн и Малро нису никада. На списку 90 писаца номинованих за Нобелову награду 1971. године (међу којима је, поред осталих, и Мирослав Крлежа, прим. прев), нашла се само једна жена: естонска песникиња Мари Ундер.
Превео: Матија Јовандић
Извор: Glif
