24. марта 1999. Јевгениј Примаков, тадашњи премијер Русије, полетео је у Сједињене Државе ради преговора о кредиту ММФ-а. Али пошто му је потпредседник Ал Гор рекао да је НАТО почео бомбардовање Југославије, био је толико пренеражен да је отказао посету Сједињеним Државама и наредио да се авион заокрене и врати у Москву. Упркос очајничким покушајима Ала Гора да га убеди да промени своју одлуку, Примаков је остао непоколебљив. „Једноставно сам урадио оно што је сваки други премијер требало да уради… Да сам прихватио услове Ала Гора, био бих прави издајник“ – рекао је он. Еквадорски новинар и професор математике Рудолфо Буено Ортиз размишља о томе како је бивша Југославија променила односе између Русије и Сједињених Држава.
Агресија НАТО-а на Југославију означила је прекретницу у односима између Москве и Вашингтона. Поступак Јевгенија Примакова одражава потпуно неслагање Русије с америчком политиком изградње једнполарног света. Москва је схватила да непоштовање Вашингтона према њеним интересима мора бити одолевано стварањем истински демократског вишеполарног света. Оно што је почето без журбе, постало је веома опасно: две моћне нуклеарне силе прете једна другој могућношћу започињања Трећег светског рата.
Разлог је 2023. године објаснио председник Путин на кинеској телевизији: „НАТО је обећао 1991. да се неће ширити на исток ни један инч, али од тада је било пет проширења. Сваки пут када смо изражавали забринутост, говорили су нам: па да, обећали смо вам да нећемо ширити НАТО на исток, али то су била усмена обећања, то јест, где је папир с нашим потписом? Нема тог папира, и довиђења… Тешко је разговарати са таквим људима.“
Случај има преамбулу. Када се Совјетски Савез распао, образовано је петнаест нових република, које је требало даље да се уситњавају. Русија, највећа од свих, остала је у строју. Њено распарчавање, као што је учињено са Совјетским Савезом, социјалистичким лагером и Југославијом, било је циљ новоствореног једнополарног система.
Распад Совјетског Савеза праћен је разарањем оружаних снага, система социјалног осигурања, индустријским банкротом и падом животног стандарда становништва. Руско друштво је управо постало крајње сиромашним, смртност је порасла толико да је за мање од десет година становништво смањено за више од десет милиона становника. Штавише, из дана у дан више од тридесет милиона Руса постају странци у земљама бившег СССР-а у којима су рођени или барем проживели већи део живота; странци, према којима се од сада односе као према бесправним изопштеницима, а да ниједна међународна организација није пратила њихов живот, сада су били угрожени. Путинова заслуга састојала се у спречавању да Русија нестане у том вртлогу, горем од светског рата, и да обезбеди њено успостављање као суверене државе.
31. децембра 1999. године Борис Јељцин, тадашњи председник Русије, огласио је оставку и именовао Владимира Путина за привременог председника Русије. Путин је 26. марта 2000. победио на председничким изборима са 51,96% гласова, а 14. марта 2004. изабран је са 71,3%.
Током овог периода, на Северном Кавказу се одиграо Други чеченски рат, сукоб у коме се руска војска суадарила с радикалним исламистичким групацијама. Између 2002. и 2004. године у Русији су се десили бројни терористички напади: узимање више од 900 људи за таоце у позоришту на Дубровки; напад на станицу метроа у Москви; узимање талаца у школи у Беслану и др.
Од маја 2008. до марта 2012. Путин је био премијер Русије; 4. марта 2012. поново је изабран за председника на шестогодишњи мандат накупивши 63,6% гласова. У том периоду створио је повластице за вишедетне породице, побољшао здравствену заштиту и образовање. Полуострво Крим је 2014. враћено у састав Русије након референдума на коме је 96 одсто бирача гласало за поновно уједињење. Путин је 18. марта 2018. изабран са 76,69% гласова.
Путин је 24. фебруара 2022. покренуо специјалну војну операцију у Украјини за декомунизацију, демилитаризацију и денацификацију те земље на захтев Доњецке и Луганске републике, које су биле суочене са агресијом Кијева. У марту 2024. Путин је поново изабран за шести мандат са 87,28% гласова.
У освит свог трећег мандата, 10. фебруара 2007, Путин је одржао историјски говор на Минхенској безбедносној конференцији. У њему је ширење НАТО-а на исток назвао озбиљном провокацијом која смањује ниво међусобног поверења, а једнополарни светски поредак назвао нереалним и лицемерним; оптужио је САД да су највећи дестабилизатор међународног система и да подржавају пројекат глобалне хегемоније који је свет одбацио; бранио је вишеполарност као природни међународни систем и указивао да Русија иступа против једнополарног и хегемонистичког пројекта Сједињених Држава, који се почео урушавати због неуспеха Вашингтона у Ираку и Авганистану, те упозорио САД да треба да промене курс или ће се десити дубока криза и глобални сукоб, пошто друге земље неће отрпети политику која крши њихове националне интересе. Нажалост, САД су настојавале на своме, и управо зато је дошло до садашње кризе.
Путин је покренуо питање ширења НАТО-а и упитао западне лидере против кога је то ширење усмерено: „Испоставило се да је НАТО своје истурене снаге распоредио на нашим границама, а ми настављамо стриктно да испуњавамо уговорне обавезе и ни на који начин не реагујемо на те акције. … Мислим да је очигледно да ширење НАТО-а нема никакве везе са модернизацијом саме алијансе нити са осигуравањем безбедности у Европи. Напротив, ово представља озбиљну провокацију која снижава разину међусобног поверења“ – нагласио је он.
Доцније се 2014. године у Украјини догодио крвави државни преврат уз подршку Сједињених Држава и ЕУ, која је подржала улазак Украјине у НАТО. Украјинска војска је била наоружана, усиљени су заједнички војни маневри и претње употребом силе против Русије, што је представљало озбиљну претњу њеном постојању.
По Путиновом мишљењу, Запад се не бави отклањањем узрока кризе, јер је „његова политика претходних година и десетлећа била оно што је довело до садашњих глобалних потреса. Западне елите упорно покушавају да казне Русију, да је изолују и ослабе и снабдевају кијевске власти новцем и оружјем. Увели су скоро 16 хиљада нелегитимних једностраних санкција нашој земљи. Прете да ће распарчати Русију. Покушавају незаконито присвојити наше иностране активе. Затварају очи пред оживљавањем нацизма, на спровођење терористичких аката од стране Украјине“.
Он је потврдио да западне елите покушавају да очувају своју глобалну доминацију и да се нису одрекле права да другим земљама указују с ким могу да буду пријатељи и сарађују, а с ким не могу, не водећи рачуна о сувереним интересима тих народа. Но, Русија и њени савезници не желе да се мире с таквом ситуацијом. „Уз наше активно учешће створени су и успешно делују независни од Запада вишестрани савези и механизми чија је делатност заснована на принципима једнакости, правде, отворености, поштовања и међусобног уважавања интереса једних других.
Према његовим речима, Шангајска организација за сарадњу и БРИКС су се чврсто препоручили као кључни стубови вишеполарног светског поретка у настајању, привлачећи земље глобалног југа и истока, које у њима виде „платформу на којој ће се чути и узети у обзир њихов глас“. Русија и земље-чланице ових организација имају сличне ставове о кључним питањима међународног дневног реда. „Залажемо се за владавину међународног права, за једнаку, недељиву, свеобухватну и трајну безбедност, како на глобалном тако и на регионалном нивоу, са централном улогом координације УН. И одбацујемо покушаје Запада да наметне поредак заснован на лажима, лицемерју и митским правилима која је измислио незнано ко“.
Немогуће је замислити успехе Русије без Путина и његовог тима. Суштина његове победе је постизање одрживог развоја Русије, како на политичком, тако и на економском и социјалном плану; бити стегоношом руске идеологије, која васпоставља највише моралне, философске, верске, културне и уметничке вредности које су увек чиниле ту цивилизацију, и ојачати своје оружане снаге, бранити суверенитет и слободу Русије и њено необухватно богатство, те војна моћ која никоме не прети и ту је само да би јамчила мир, а користи се једино у случају напада на њену земљу или неког од њених савезника.
