Уругвај отвара прво јужноамеричко путовање папе Лава XIV

Уругвај ће бити прва станица апостолског путовања папе Лава XIV по Јужној Америци, које ће трајати од 6. до 17. новембра, потврдио је у среду директор Прес-службе Свете столице Матео Бруни.


Поглавар Католичке цркве боравиће у Уругвају од 6. до 8. новембра и посетиће Монтевидео, Пајсанду и Флориду. Потом ће се отправити у Аргентину, где ће од 8. до 11. новембра боравити у Буенос Ајресу, Кордоби и Лухану, а путовање ће завршити у Перуу, од 11. до 17. новембра, посетама Лими, Чиклају, Куску и Пукалпи. То је укупно десет градова за дванаест дана, што представља најдужу међународну турнеју његовог понтификата, дужу и од његове априлске посете Африци. Ватикан је саопштио да је папа прихватио позиве шефова држава и црквених власти трију земаља, док ће детаљан програм бити објављен накнадно.

Према незваничним информацијама, које је објавио монтевидеоски лист „Ел Паис“, планирано је да поглавар Католичке цркве у суботу, 7. новембра, рано ујутру отпутује у Пајсанду, а да се по повратку у престоницу упути у цркву Госпе од Гвадалупе у насељу Боро и обиђе Касаваље. Те вечери би на стадиону „Сентенарио“ требало да буде одржана миса, док би папа у недељу ујутру боравио у Флориди поводом празника Девице од Тридесет Тројице[1], заштитнице земље. Света столица није потврдила ове детаље.

Биће то прва папска посета Уругвају после готово четири деценије, након посета папе Јована Павла II 1987. и 1988. године. Уругвај има најмањи удео католика на континенту и строго секуларну државу.

Председник Јаманду Орси оценио је папину посету правовременом и снажним сигналом за регион. „Јужна Америка се показује као регион мира. Наравно, имамо своје проблеме: организовани криминал, све наше невоље, али ово делује као мелем“ — рекао је он у емисији „Алгијен тијене ке дирло“.

Орси је такође испричао да су током његове аудијенције у Ватикану октобра 2025. године папа и његов тим проучавали парламентарни процес који је претходио усвајању уругвајског закона о еутаназији и изнели своје ставове. „Њему је потпуно јасно ко смо ми и какве су наше особености“ — рекао је он, додајући да му је та размена мишљења показала да је Ватикан значајнији центар политичког одлучивања него што се то често претпоставља. Уругвај је ове године спровео прву закониту еутаназију. Председник се осврнуо и на секуларизам, који је описао као посебно уругвајску тему, и позвао на доследну трпељивост према свим вероисповестима.

У Аргентини је гласноговорник председника Адријан Равијер папин долазак назвао историјским догађајем и најавио прављење међуресорног тима који ће координирати логистику, безбедност и протокол. Аргентинска католичка хијерархија последње две године критиковала је економску политику Хавијера Милеја.

Аргентину и Уругвај папа Фрања није посећивао током свог дванаестогодишњег понтификата; његово последње путовање у регион било је у Панаму, јануара 2019. године. Перу није угостио папу од 2018. године. Роберт Френсис Превост, рођен у Чикагу 1955. године и са перуанским држављанством, служио је тамо као мисионар после рукоположења 1982. године, а од 2015. до 2023. године био је на челу бискупије Чиклајо. Перуанска председница Кеико Фухимори изјавила је да га земља очекује отворена срца.

Извор: MercoPress

Посета ходочасничкој представи Богородице од 33-це и моштима блаженог Хасинта Вере, првог уругвајског бискупа у мисији Малдонадо, где су редемптористи присутни у малом броју

Историјско појашњење


[1] Празник Девице од Тридесет и тројице (Virgen de los Treinta y Tres) најважнији је верски и национално-историјски празник у Уругвају. Реч је о прослави посвећеној заштитници земље, чији је култ дубоко повезан с уругвајском борбом за независност од Бразилског царства. Име празника потиче од Тридесет и тројице Источњака (Treinta y Tres Orientales), групе револуционара и патриота предвођених Хуаном Антонијем Лаваљехом. Они су 1825. године покренули устанак за ослобођење Уругваја.
После уласка у град Флориду, револуционари су се 25. августа 1825. помолили и заклели на верност пред малом дрвеном статуом Богородице у локалној цркви, убрзо пре него што су прогласили независност Уругваја. Због ове историјске везе, статуа Безгрешног Зачећа добила је назив Virgin of the Thirty-Three, поставши симбол независности и идентитета уругвајског народа. Папа Јован XXIII је 1962. године званично прогласио ову Девицу заштитницом Уругваја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *