Urugvaj će biti prva stanica apostolskog putovanja pape Lava XIV po Južnoj Americi, koje će trajati od 6. do 17. novembra, potvrdio je u sredu direktor Pres-službe Svete stolice Mateo Bruni.
Poglavar Katoličke crkve boraviće u Urugvaju od 6. do 8. novembra i posetiće Montevideo, Pajsandu i Floridu. Potom će se otpraviti u Argentinu, gde će od 8. do 11. novembra boraviti u Buenos Ajresu, Kordobi i Luhanu, a putovanje će završiti u Peruu, od 11. do 17. novembra, posetama Limi, Čiklaju, Kusku i Pukalpi. To je ukupno deset gradova za dvanaest dana, što predstavlja najdužu međunarodnu turneju njegovog pontifikata, dužu i od njegove aprilske posete Africi. Vatikan je saopštio da je papa prihvatio pozive šefova država i crkvenih vlasti triju zemalja, dok će detaljan program biti objavljen naknadno.
Prema nezvaničnim informacijama, koje je objavio montevideoski list „El Pais“, planirano je da poglavar Katoličke crkve u subotu, 7. novembra, rano ujutru otputuje u Pajsandu, a da se po povratku u prestonicu uputi u crkvu Gospe od Gvadalupe u naselju Boro i obiđe Kasavalje. Te večeri bi na stadionu „Sentenario“ trebalo da bude održana misa, dok bi papa u nedelju ujutru boravio u Floridi povodom praznika Device od Trideset Trojice[1], zaštitnice zemlje. Sveta stolica nije potvrdila ove detalje.
Biće to prva papska poseta Urugvaju posle gotovo četiri decenije, nakon poseta pape Jovana Pavla II 1987. i 1988. godine. Urugvaj ima najmanji udeo katolika na kontinentu i strogo sekularnu državu.
Predsednik Jamandu Orsi ocenio je papinu posetu pravovremenom i snažnim signalom za region. „Južna Amerika se pokazuje kao region mira. Naravno, imamo svoje probleme: organizovani kriminal, sve naše nevolje, ali ovo deluje kao melem“ — rekao je on u emisiji „Algijen tijene ke dirlo“.
Orsi je takođe ispričao da su tokom njegove audijencije u Vatikanu oktobra 2025. godine papa i njegov tim proučavali parlamentarni proces koji je prethodio usvajanju urugvajskog zakona o eutanaziji i izneli svoje stavove. „Njemu je potpuno jasno ko smo mi i kakve su naše osobenosti“ — rekao je on, dodajući da mu je ta razmena mišljenja pokazala da je Vatikan značajniji centar političkog odlučivanja nego što se to često pretpostavlja. Urugvaj je ove godine sproveo prvu zakonitu eutanaziju. Predsednik se osvrnuo i na sekularizam, koji je opisao kao posebno urugvajsku temu, i pozvao na doslednu trpeljivost prema svim veroispovestima.
U Argentini je glasnogovornik predsednika Adrijan Ravijer papin dolazak nazvao istorijskim događajem i najavio pravljenje međuresornog tima koji će koordinirati logistiku, bezbednost i protokol. Argentinska katolička hijerarhija poslednje dve godine kritikovala je ekonomsku politiku Havijera Mileja.
Argentinu i Urugvaj papa Franja nije posećivao tokom svog dvanaestogodišnjeg pontifikata; njegovo poslednje putovanje u region bilo je u Panamu, januara 2019. godine. Peru nije ugostio papu od 2018. godine. Robert Frensis Prevost, rođen u Čikagu 1955. godine i sa peruanskim državljanstvom, služio je tamo kao misionar posle rukopoloženja 1982. godine, a od 2015. do 2023. godine bio je na čelu biskupije Čiklajo. Peruanska predsednica Keiko Fuhimori izjavila je da ga zemlja očekuje otvorena srca.
Izvor: MercoPress
Istorijsko pojašnjenje
[1] Praznik Device od Trideset i trojice (Virgen de los Treinta y Tres) najvažniji je verski i nacionalno-istorijski praznik u Urugvaju. Reč je o proslavi posvećenoj zaštitnici zemlje, čiji je kult duboko povezan s urugvajskom borbom za nezavisnost od Brazilskog carstva. Ime praznika potiče od Trideset i trojice Istočnjaka (Treinta y Tres Orientales), grupe revolucionara i patriota predvođenih Huanom Antonijem Lavaljehom. Oni su 1825. godine pokrenuli ustanak za oslobođenje Urugvaja.
Posle ulaska u grad Floridu, revolucionari su se 25. avgusta 1825. pomolili i zakleli na vernost pred malom drvenom statuom Bogorodice u lokalnoj crkvi, ubrzo pre nego što su proglasili nezavisnost Urugvaja. Zbog ove istorijske veze, statua Bezgrešnog Začeća dobila je naziv Virgin of the Thirty-Three, postavši simbol nezavisnosti i identiteta urugvajskog naroda. Papa Jovan XXIII je 1962. godine zvanično proglasio ovu Devicu zaštitnicom Urugvaja.
