Međunarodna letnja škola latinoameričkih studija Društva hispanista ostala je jedinstvena po temama i oblastima koje pokriva i kao dopuna formalnom obrazovanju i studijskim programima, kaže Jelena Spasojević
Navršeno je deset godina Međunarodne letnje škole latinoameričkih studija Društva hispanista. Ovaj projekat ima ogroman potencijal i mogućnost da se proširi na čitav region, pa će stoga ove godine biti napravljena rekapitulacija i plan za dalje, kako za naš list kaže Jelena Spasojević, predsednica Društva hispanista i koordinatorka projekta letnje škole. Po njenim rečima, Međunarodna letnja škola latinoameričkih studija pokrenuta je leta 2017. godine, sa idejom da kroz format spoja formalnog i neformalnog obrazovanja ponudi prostor za suštinski dijalog, potencijal za naučnu i kulturnu diplomatiju i tako približi magičan i neverovatan region – daleku Latinsku Ameriku.
– Želja za približavanjem Srbije i Latinske Amerike i Kariba proizlazi iz shvatanja da nam nauka dozvoljava da razumemo i izučavamo i one najudaljenije delove sveta. Međutim, ova potreba za dovođenjem Latinske Amerike u Srbiju navire i iz činjenice da imati znanja i saradnju samo o svojim bliskim susedima ili najvećim ekonomskim gigantima više nije dovoljno, a ni najbolje rešenje za opstanak u postkapitalističkom društvu. U tom trenutku, na ovim prostorima, naš projekat je predstavljao jedan veliki i inovativni poduhvat da se sagradi jedan novi most između Srbije i Latinske Amerike i Kariba iz različitih perspektiva: ekonomske, političke, istorijske, antropološke, društvene, književne i filozofske. Danas mnogi fakulteti imaju svoje letnje škole koje su se kao format pokazale kao veoma uspešne. Ipak, naša je ostala jedinstvena po temama i oblastima koje pokriva i bez ikakve sumnje neophodna je dopuna formalnom obrazovanju i studijskim programima koji se i dalje nedopustivo malo bave ovim delom sveta, izuzimajući, naravno, departmane u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, koji se direktno bave španskim i portugalskim jezikom i kulturama na tim jezicima – naglašava Jelena Spasojević, uz napomenu da je ova letnja škola uvek svojom nezavisnošću branila potrebu i težnju za suštinskim dijalogom i argumentovanom razmenom mišljenja, a omogućila je da se desi i ona obratno – da Latinska Amerika upozna Srbiju.
Do sada je u Međunarodnoj letnjoj školi latinoameričkih studija Društva hispanista gostovalo više od 380 učesnika iz više od 30 zemalja i 48 predavača iz Srbije, regiona, Evrope, Latinske Amerike i Kariba i SAD, kako zapaža naša sagovornica.
– Predavači su bili zaista važna međunarodna imena iz domena filozofije, politike, istorije, antropologije, sociologije, književnosti i ekonomije. Trudili smo se da izborom predavača učesnicima omogućimo da sagledaju savremene globalne izazove iz različitih perspektiva i da razvijaju kritičko i, posebno važno, interdisciplinarno mišljenje. Posebno izdvajamo uključivanje tema i znanja koji su često marginalizovani u dominantnim akademskim okvirima, kao što su, na primer, perspektive autohtonih naroda Amazona, kroz koje se sagledava značaj njihovih znanja za razumevanje održivog razvoja i odnosa čoveka prema prirodi, ili o politikama autonomije u Čijapasu i Rožavi, odnosno o društvima protiv države; latinoameričkom feminizmu ili, na primer, značaju politike u obrazovanju pojedinca, kroz promišljanja Klaudija Naranha i njegovo viđenje obrazovanja kao sredstva za lični i društveni razvoj i mnoge druge – kaže Jelena Spasojević.
Ona naglašava da ovog jula neće biti izdanja letnje škole u svom izvornom obliku.
– Tačno 10 godina kasnije odlučili smo da zastanemo, rekapituliramo i da se osvrnemo na to odakle smo počeli, gde smo stigli i gde želimo da idemo. U našoj drugoj kući, u UK „Parobrod” organizovali smo 8. jula okrugli sto, tokom kojeg smo sa Dejanom Mihailovićem sa Tehnološkog instituta u Montereju u Meksiku, Nemanjom Džuverovićem sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Bojanom Kovačević Petrović iz Iberoameričkog centra Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Mišom Đurkovićem sa beogradskog Instituta za evropske studije podelili sećanja, razmišljanja, različite perspektive o našem projektu i njegove domete u prvih deset godina – kaže naša sagovornica i objašnjava:
– Za ovih deset godina formirana je brojna i raznovrsna mreža domaćih i međunarodnih kontakata, ljudi i institucija, koji su postali naši prijatelji, ali i veoma važno – prijatelji naše zemlje, svedočeći i o diplomatskoj dimenziji našeg projekta. Zatim, ogromnim trudom pojedinaca u našoj zemlji i uz podršku pomenute mreže kontakata osnovan je 2020. Iberoamerički centar na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, koji vremenom niže programe, uspehe i dalje saradnje i inicira formiranje novog odseka za italijanske i iberoameričke studije. Što je još važnije, tamo se formira jedan drugačiji studijski program, prožet upravo interdisciplinarnošću, što je bio jedan od glavnih ciljeva našeg projekta.
Kako još saznajemo, Društvo hispanista iz Beograda postoji 18 godina, ostvarilo je devet letnjih škola i više desetina manjih ili većih projekata i aktivnosti, a bilo je jedan od pet suorganizatora 58. Međunarodnog kongresa amerikanista, koji je održan u Novom Sadu od 30. juna do 4. jula 2025. godine, zajedno sa Filozofskim fakultetom i njegovim Centrom za iberoameričke studije kao nosiocima, a zatim i Fakultetom tehničkih nauka, Prirodno-matematičkim fakultetom, Tehnološkim fakultetom, svi pod okriljem Univerziteta u Novom Sadu.
U ovoj godini, tokom leta, veliki broj predavača, polaznika, ali i članova organizacionog tima objavljivaće svoje posvete Međunarodnoj letnjoj školi u Beogradu, a u susret budućoj saradnji i velikom potencijalu ovog projekta, koji teži novim uspesima i regionalnoj saradnji.
Izvor: Politika
