Карина Пачеко један је од најзначајнијих гласова савремене перуанске и хиспаноамеричке прозе. За La República говорила је о свом најамбициознијем роману „Шума твог имена“. „Уметност, култура, музика, плес и бројни облици неговања сећања омогућавају нам да сачувамо могућност да останемо људи.“
Шума твог имена (El bosque de tu nombre, Алфагуара), роман Карине Пачеко, монументално је дело смештено у најмрачније године повести Гватемале. У њему има и разобличавања злочина и јасног моралног става, али је то истовремено и пустоловни роман, што је особина поетике ове списатељице којој би требало посветити више пажње. А није ни чудо — Карина Пачеко је романсијерка првог реда.
Карина Пачеко о роману El bosque de tu nombre говори као о свом најамбициознијем и најтежем делу, у којем је уметничка замисао спојена с истраживањем насиља у Гватемали и његовог историјског значаја за целу Латинску Америку. Списатељица је нагласила да је рад на књизи за њу представљао не само књижевно, већ и дубоко лично искуство.
Она је у разговору објаснила како јој је роман омогућио да у Гватемали види „лабораторију у којој се зло развијало“ и подсетила да је за разумевање континента неопходно узети у обзир и то искуство:
„Гватемала је земља без које је немогуће разумети цео континент“.
Додала је да тема некажњивости заузима кључно место у књизи:
„Када се дозволи да насиље продре у све области друштва, морамо бити опрезни, јер и сами можемо постати равнодушни, оправдавати насиље или починити ужасне поступке. И то је део људске природе.“.
Списатељица је такође поверила да је истраживање за њу било емотивно тешко и повремено готово неподношљиво. „У том истраживању пливала сам кроз веома дубоке воде“ — каже она, признајући да је, због количине ужаса, више пута пожелела одустати од пројекта, јер све оно што се догађало у Гватемали „било је много страшније од онога што се догодило у Перуу, Аргентини или Чилеу, иако су и тамо почињене чудовишне ствари. У Гватемали су постојале две Комисије за истину. Једну је водио бискуп Хуан Хосе Херарди, бискуп Надбискупије Гватемале. Представио је свој извештај, а два дана касније био је убијен. То вам показује степен некажњивости и насиља. Постојала је и међународна комисија која је помогла оснивање Комисије за истину у Гватемали, а њом је председавао Немац Кристијан Томушат, стручњак за злочине нацизма. Он је рекао да је оно што се догодило у Гватемали представљало силазак у таму“.
Пачеко је посебно нагласила да El bosque de tu nombre није само роман о политичком насиљу и породичним тајнама, већ и пустоловни роман. Подсетила је да у њему има много радње, а сама структура књиге изграђена је око приче о породици у којој на површину испливавају скривене стране прошлости. „Ово је уистину пустоловни роман“ — подвлачи ауторка. У разговору се списатељица осврнула и на мисао о памћењу као неопходном начину отпора забораву. „Памћење је данас важније него икад“ — рекла је Пачеко, повезујући то са ширим разумевањем људске одговорности пред насиљем, које се, по њеном мишљењу, не може читати само као историја једне земље. За њу је тај роман постао и професионална прекретница:
„Овим романом сам рекла: ја сам доктор антропологије; овим романом сам одбранила и докторат из књижевности“.
Превод, обрада и скраћења текста: Два Југа
Извор: La República
