Nasleđe. Na današnji dan, 14. juna 1986. godine, u Ženevi je preminuo Horhe Luis Borhes, jedan od najuticajnijih pisaca XX veka, čije delo nastavlja da se širi i živi.
Malo je pisaca koji su uspeli da prevaziđu granice svog vremena i svog jezika kao što je to učinio Horhe Luis Borhes. 40 godina posle njegove smrti, koja se dogodila 14. juna 1986. u švajcarskom gradu Ženevi, argentinski autor i dalje zauzima središnje mesto u svetskoj književnosti zahvaljujući opusu koji je doneo revoluciju u savremenu prozu i pretvorio teme poput lavirinata, beskonačnosti, ogledala i pamćenja u univerzalne simbole.
Kao pripovedač, pesnik, esejista i direktor Nacionalne biblioteke Argentine, Borhes je stvorio delo koje ne prestaje oduševljavati čitaoce, akademike i pisce širom sveta. Knjige kao što su Maštarije (Ficciones), Alef (El Aleph), Sveopšta istorija beščašća (Historia universal de la infamia), Tvorac (El hacedor) i Peščana knjiga (El libro de arena) deo su svetskog književnog kanona i zadržavaju aktuelnost koja kao da prkosi protoku vremena.
Čuvar beskonačne biblioteke
Više nego piscem, Borhes je sebe smatrao čitaocem. Jedna od njegovih najpoznatijih izreka sažima tu strast:
„Neka se drugi hvale stranicama koje su napisali; ja se ponosim onima koje sam pročitao.“
Njegov biograf Lukas Adur opisao ga je kao „čitaoca-bibliotekara“, čoveka što je sa svetom velikodušno delio dela koja je voleo. Od Vergilija, Dantea Aligijerija i Migela de Servantesa, pa sve do Franca Kafke, Roberta Luisa Stivensona, Hermana Melvila ili Artura Šopenhauera, Borhesova čitanja pomogla su u novom tumačenju vekova književne istorije.
Uticaj njegove misli doprъo je do autora raznih pokoljenja i zemalja. Romanopisci poput Orhana Pamuka, Salmana Ruždija, Marija Vargasa Ljose ili nobelovke Han Kang javno su priznali uticaj njegovog dela. Isto važi i za intelektualce poput Umberta Eka, koji je bio nadahnut Borhesom za stvaranje lika Horhea od Burgosa u romanu Ime ruže, ili Mišela Fukoa, koji je nadahnuće crpeo iz njegovih eseja.
Nasleđe koje i dalje raste
Posle smrti pisca, Marija Kodama nasledila je celokupnu njegovu intelektualnu zaostavštinu, uključujući ogromnu biblioteku i autorska prava nad njegovim delima. Desetlećima je čuvala i širila Borhesov svet, sve do svoje smrti 2023. godine.
Danas ta odgovornost leži na petoro njenih nećaka i nećakinja, koji su i dalje na čelu Borhesove Zadužbine. Marija Viktorija Kodama, sadašnja predsednica ove ustanove, izjavila je da je cilj da se održe aktivnosti koje je pokrenula njena tetka i da se autorov opus približi novim pokoljenjima čitalaca.
Zadužbina neprestano prima zahteve za prilagođavanje Borhesovih tekstova različitim formatima — od pozorišnih predstava i filmskih projekata do intervencija uz pomoć veštačke inteligencije i baletskih produkcija..
Jedan od najambicioznijih projekata je kompletna digitalizacija piščeve lične biblioteke. Ova zbirka, koja se čuva pod strogim uslovima kontrole temperature, vlažnosti i izloženosti svetlosti, ima ogromnu akademsku vrednost zbog rukom pisanih zabeleški koje je Borhes ostavljao na belinama knjiga.
Deo tog nasleđa nedavno je ustupljen „Trezoru slova“ (Caja de las Letras) Instituta Servantes kako bi se zajemčilo njegovo očuvanje.
Između osporavanja i književne besmrtnosti
Lik Marije Kodame godinama je bio praćen sporenjima. Pojedini kritičari su osporavali to što je ona bila jedini Borhesov naslednik, dok su drugi ukazivali na udaljavanje pisca od nekadašnjih prijatelja tokom poslednjih godina njegovog života.
Međutim, pod njenim upravljanjem, Borhesovo delo nikada nije prestalo rasti. Zahvaljujući zajedničkom radu sa međunarodnom književnom agencijom Wylie, njegove knjige su nastavile da se iznova objavljuju i da trajno budu prisutne u knjižarama širom sveta.
U Argentini je Borhes i dalje deo nastavnih programa u srednjim školama, dok njegova nekadašnja kuća u Buenos Ajresu, zajedno sa sedištem Borhesove Zadužbine, svakodnevno prima posete studenata i istraživača.
Ovih dana se, pored toga, različitim manifestacijama obeležava četrdeseta godišnjica njegove smrti. U Madridu je na izložbi sabrano više od 90 originalnih rukopisa pisca, uključujući nacrte ključnih dela kao što su Kružne ruševine (Las ruinas circulares) i Vrt sa stazama koje se račvaju (El jardín de senderos que se bifurcan), omogućavajući javnosti da se približi stvaralačkom postupku jednog od najvećih autora španskog jezika.
Izvor: Última Hora
