Наслеђе. На данашњи дан, 14. јуна 1986. године, у Женеви је преминуо Хорхе Луис Борхес, један од најутицајнијих писаца XX века, чије дело наставља да се шири и живи.
Мало је писаца који су успели да превазиђу границе свог времена и свог језика као што је то учинио Хорхе Луис Борхес. 40 година после његове смрти, која се догодила 14. јуна 1986. у швајцарском граду Женеви, аргентински аутор и даље заузима средишње место у светској књижевности захваљујући опусу који је донео револуцију у савремену прозу и претворио теме попут лавирината, бесконачности, огледала и памћења у универзалне симболе.
Као приповедач, песник, есејиста и директор Националне библиотеке Аргентине, Борхес је створио дело које не престаје одушевљавати читаоце, академике и писце широм света. Књиге као што су Маштарије (Ficciones), Алеф (El Aleph), Свеопшта историја бешчашћа (Historia universal de la infamia), Творац (El hacedor) и Пешчана књига (El libro de arena) део су светског књижевног канона и задржавају актуелност која као да пркоси протоку времена.
Чувар бесконачне библиотеке
Више него писцем, Борхес је себе сматрао читаоцем. Једна од његових најпознатијих изрека сажима ту страст:
„Нека се други хвале страницама које су написали; ја се поносим онима које сам прочитао.“
Његов биограф Лукас Адур описао га је као „читаоца-библиотекара“, човека што је са светом великодушно делио дела која је волео. Од Вергилија, Дантеа Алигијерија и Мигела де Сервантеса, па све до Франца Кафке, Роберта Луиса Стивенсона, Хермана Мелвила или Артура Шопенхауера, Борхесова читања помогла су у новом тумачењу векова књижевне историје.
Утицај његове мисли допръо је до аутора разних покољења и земаља. Романописци попут Орхана Памука, Салмана Руждија, Марија Варгаса Љосе или нобеловке Хан Канг јавно су признали утицај његовог дела. Исто важи и за интелектуалце попут Умберта Ека, који је био надахнут Борхесом за стварање лика Хорхеа од Бургоса у роману Име руже, или Мишела Фукоа, који је надахнуће црпео из његових есеја.
Наслеђе које и даље расте
После смрти писца, Марија Кодама наследила је целокупну његову интелектуалну заоставштину, укључујући огромну библиотеку и ауторска права над његовим делима. Десетлећима је чувала и ширила Борхесов свет, све до своје смрти 2023. године.
Данас та одговорност лежи на петоро њених нећака и нећакиња, који су и даље на челу Борхесове Задужбине. Марија Викторија Кодама, садашња председница ове установе, изјавила је да је циљ да се одрже активности које је покренула њена тетка и да се ауторов опус приближи новим покољењима читалаца.
Задужбина непрестано прима захтеве за прилагођавање Борхесових текстова различитим форматима — од позоришних представа и филмских пројеката до интервенција уз помоћ вештачке интелигенције и балетских продукција..
Један од најамбициознијих пројеката је комплетна дигитализација пишчеве личне библиотеке. Ова збирка, која се чува под строгим условима контроле температуре, влажности и изложености светлости, има огромну академску вредност због руком писаних забелешки које је Борхес остављао на белинама књига.
Део тог наслеђа недавно је уступљен „Трезору слова“ (Caja de las Letras) Института Сервантес како би се зајемчило његово очување.
Између оспоравања и књижевне бесмртности
Лик Марије Кодаме годинама је био праћен спорењима. Поједини критичари су оспоравали то што је она била једини Борхесов наследник, док су други указивали на удаљавање писца од некадашњих пријатеља током последњих година његовог живота.
Међутим, под њеним управљањем, Борхесово дело никада није престало расти. Захваљујући заједничком раду са међународном књижевном агенцијом Wylie, његове књиге су наставиле да се изнова објављују и да трајно буду присутне у књижарама широм света.
У Аргентини је Борхес и даље део наставних програма у средњим школама, док његова некадашња кућа у Буенос Ајресу, заједно са седиштем Борхесове Задужбине, свакодневно прима посете студената и истраживача.
Ових дана се, поред тога, различитим манифестацијама обележава четрдесета годишњица његове смрти. У Мадриду је на изложби сабрано више од 90 оригиналних рукописа писца, укључујући нацрте кључних дела као што су Кружне рушевине (Las ruinas circulares) и Врт са стазама које се рачвају (El jardín de senderos que se bifurcan), омогућавајући јавности да се приближи стваралачком поступку једног од највећих аутора шпанског језика.
Извор: Última Hora
