Karina Pačeko jedan je od najznačajnijih glasova savremene peruanske i hispanoameričke proze. Za La República govorila je o svom najambicioznijem romanu „Šuma tvog imena“. „Umetnost, kultura, muzika, ples i brojni oblici negovanja sećanja omogućavaju nam da sačuvamo mogućnost da ostanemo ljudi.“
Šuma tvog imena (El bosque de tu nombre, Alfaguara), roman Karine Pačeko, monumentalno je delo smešteno u najmračnije godine povesti Gvatemale. U njemu ima i razobličavanja zločina i jasnog moralnog stava, ali je to istovremeno i pustolovni roman, što je osobina poetike ove spisateljice kojoj bi trebalo posvetiti više pažnje. A nije ni čudo — Karina Pačeko je romansijerka prvog reda.
Karina Pačeko o romanu El bosque de tu nombre govori kao o svom najambicioznijem i najtežem delu, u kojem je umetnička zamisao spojena s istraživanjem nasilja u Gvatemali i njegovog istorijskog značaja za celu Latinsku Ameriku. Spisateljica je naglasila da je rad na knjizi za nju predstavljao ne samo književno, već i duboko lično iskustvo.
Ona je u razgovoru objasnila kako joj je roman omogućio da u Gvatemali vidi „laboratoriju u kojoj se zlo razvijalo“ i podsetila da je za razumevanje kontinenta neophodno uzeti u obzir i to iskustvo:
„Gvatemala je zemlja bez koje je nemoguće razumeti ceo kontinent“.
Dodala je da tema nekažnjivosti zauzima ključno mesto u knjizi:
„Kada se dozvoli da nasilje prodre u sve oblasti društva, moramo biti oprezni, jer i sami možemo postati ravnodušni, opravdavati nasilje ili počiniti užasne postupke. I to je deo ljudske prirode.“.
Spisateljica je takođe poverila da je istraživanje za nju bilo emotivno teško i povremeno gotovo nepodnošljivo. „U tom istraživanju plivala sam kroz veoma duboke vode“ — kaže ona, priznajući da je, zbog količine užasa, više puta poželela odustati od projekta, jer sve ono što se događalo u Gvatemali „bilo je mnogo strašnije od onoga što se dogodilo u Peruu, Argentini ili Čileu, iako su i tamo počinjene čudovišne stvari. U Gvatemali su postojale dve Komisije za istinu. Jednu je vodio biskup Huan Hose Herardi, biskup Nadbiskupije Gvatemale. Predstavio je svoj izveštaj, a dva dana kasnije bio je ubijen. To vam pokazuje stepen nekažnjivosti i nasilja. Postojala je i međunarodna komisija koja je pomogla osnivanje Komisije za istinu u Gvatemali, a njom je predsedavao Nemac Kristijan Tomušat, stručnjak za zločine nacizma. On je rekao da je ono što se dogodilo u Gvatemali predstavljalo silazak u tamu“.
Pačeko je posebno naglasila da El bosque de tu nombre nije samo roman o političkom nasilju i porodičnim tajnama, već i pustolovni roman. Podsetila je da u njemu ima mnogo radnje, a sama struktura knjige izgrađena je oko priče o porodici u kojoj na površinu isplivavaju skrivene strane prošlosti. „Ovo je uistinu pustolovni roman“ — podvlači autorka. U razgovoru se spisateljica osvrnula i na misao o pamćenju kao neophodnom načinu otpora zaboravu. „Pamćenje je danas važnije nego ikad“ — rekla je Pačeko, povezujući to sa širim razumevanjem ljudske odgovornosti pred nasiljem, koje se, po njenom mišljenju, ne može čitati samo kao istorija jedne zemlje. Za nju je taj roman postao i profesionalna prekretnica:
„Ovim romanom sam rekla: ja sam doktor antropologije; ovim romanom sam odbranila i doktorat iz književnosti“.
Prevod, obrada i skraćenja teksta: Dva Juga
Izvor: La República
