Робинзон Фариназо, умировљени капетан бојног брода, политиколог и познати бразилски геополитички коментатор, оцењује да су изјаве украјинског дипломате Олега Власенка у Бразилу доживљене као покушај дипломатског притиска на спољнополитички курс Бразилије. За Два Југа он говори о реакцији бразилских институција, односу јавности према украјинском сукобу, проблему бразилских плаћеника у Украјини и све већој равнодушности друштва према рату који се доживљава као далек од свакодневице у Бразилу.
Како су у бразилским државним структурама, медијима и стручној јавности примљене изјаве Олега Власенка о позицији Бразила, трговини са Русијом и војној сарадњи са Украјином?
Изјаве Олега Власенка у Бразилу су углавном схваћене као дипломатски покушај Украјине да утиче на бразилски став о рату. Међутим, влада и Итамарати примили су те изјаве с извесном нелагодом, нарочито када су се појавиле критике на рачун бразилске неутралности и одржавања односа с Русијом. Део прозападних медија сматрао је те изјаве законитим, док су их геополитички и суверенистички кругови тумачили као посредан дипломатски притисак на Бразил.
У целини гледано, у Бразилу преовладава став да земља треба да задржи аутономију, самосталност у дипломатији, односе како са Русијом, тако и с Украјином, као и да избегне аутоматско сврставање по сваку цену.
Да ли је Власенков став дипломатски примерен или, напротив, превише оштар и недовољно прилагођен бразилској политичкој култури?
Амбасадор је изјавио да бразилска влада понавља руске наративе, да Бразил избегава осуду Русије, одржава снажно приближавање Москви, те да је разочаран ставом председника Луле као посредника. Но, мора се имати у виду да је став председника Луле увек критички не само према овом рату, већ према свим ратовима.
Разумемо да амбасадор обавља свој посао и брани интересе своје владе, али мора имати на уму да је Бразил суверена земља — свака држава има свој став и своје виђење.
Зато мислим да је тај интервју, у најмању руку, био помало несмотрен. Утолико пре што је одјек имао углавном у круговима и медијима који су отворено против владе.
Колико је за бразилску страну могла бити осетљива тема учешћа странаца у сукобу у Украјини, нарочито после питања о врбовању и подршци породицама погинулих?
Око 500 Бразилаца је, по свему судећи, већ отишло да се бори у Украјини, а од тога је око 100 погинуло. За сада постоји само медијска бука — не види се реакција власти — али постоји забринутост да би се многи од тих људи могли вратити са вештинама које би биле корисне организованом криминалу.
Указаћу и на случај бразилског новинара који је добијао претње у Украјини зато што је разоткрио убиство једног Бразилца од стране других бразилских плаћеника.
Како су у Бразилу могли разумети приговоре украјинске стране на трговинско-економске везе Бразилије и Москве?
Не, то овде нема велики одјек, јер се рат у Бразилу доживљава као нешто веома далеко. Наравно, за специјализовану штампу и људе који се баве геополитичким анализама то делује као извесно мешање Украјине. Али у ширем друштву нема много реакција, јер је, као што сам већ рекао, рат нешто прилично удаљено од бразилске стварности.
Пиши кући пропало — кад је дошао овамо, могао је утувити да Бразилца много више брине цена пасуља.
Стиче ли се утисак да украјинска дипломатија у Бразилу делује сувише агресивно и тиме погоршава однос према себи?
Ја увек говорим да све материјале који се у Бразилу појављују о случају Украјине треба посматрати с извесном резервом. Мислим да је бразилско друштво, у целини гледано, постало равнодушно према рату. На почетку је постојала велика подршка Украјини, али сада је друштво прилично отупело по том питању.
