Ugo Kabijeses Kubas je ekonomista i ekolog, bivši zamenik ministra za strateški razvoj prirodnih resursa Ministarstva zaštite životne sredine, MINAM, Peru (2011). Istraživač i aktivista andsko-amazonskog bioma i branitelj teritorijalnih prava domorodačkih naroda, član je Panamazonskog socijalnog foruma (FOSPA) i Instituta za razvoj i mir Amazona (IDPA).
Predsednički izbori u Peruu 2026. godine već su nazvani „najsloženijim izbornim procesom dosad“, očigledno zbog broja učesnika — 37 kandidata! I izgleda da tu nije kraj. Po vašem mišljenju, ko se već može smatrati jasnim favoritom i pretendentom na mesto šefa države?
Mi se zapravo ne nalazimo u složenom izbornom procesu, već u prevarnom izbornom procesu, ne samo zbog prisustva 37 kandidata, što je samo po sebi skandalozno, već i zato što su pravila igre koja je uspostavio Kongres Republike, kršeći Ustav iz 1993. godine, proces koji u začetku isključuje mogućnosti za one organizacije što predlažu promene u politici, ekonomiji i društvu Perua.
Što se tiče toga ko bi mogao da pobedi u aprilu 2026. godine, stvari još uvek nisu jasne, iako kandidat krajnje desnice u Peruu trenutno vodi u anketama. Verujem da je najverovatnije da će u drugi krug ući gospođa Fuhimori, iz stranke „Narodna snaga“ (Fuerza Popular), i gospodin Rafael Lopez Alijaga, koji pripada krajnjoj desnici.
Ipak se čini očiglednim da će se završna borba 10. aprila 2026. voditi između ultradesnice i desnih snaga, bez mnogo šansi za centar ili levicu, premda će ovi poslednji verovatno osvojiti značajan broj poslaničkih mesta.
Kako ocenjujete krivični postupak protiv Pedra Kastilja? Da li je opravdan ili ima političke motive? Da li je s tim povezan slučaj Beti Čavez, njegove bivše premijerke?
Krivični postupak protiv Pedra Kastilja ima ozbiljne pravne i ustavne manjkavosti. Njima se ne sudi na pravičan način, već je jasno da je reč o procesu političkog karaktera.
U oba slučaja, Meksiko je zaštitnik Kastilja i Čavezove. Koji je interes Meksika da se meša u peruanska pitanja?
Meksiko jednostavno sledi svoju višegodišnju politiku pružanja utočišta političkim progonjenicima. I Kastiljo i Čavezova se u Peruu smatraju politički progonjenima, i Meksiko deluje u skladu sa tim.
Zašto je iz izborne trke odstranjena partija „Narodna akcija“ (Acción Popular) i kakve posledice to ima po sociopolitičku sliku Perua?
„Narodna akcija“, koja je partija desnog centra, isključena je zbog unutrašnjih nesuglasica i međusobnih optužbi za prevaru. Ovo smanjuje broj partija sa realnim šansama u Peruu.
Možete li nam ponuditi opšti pregled situacije u vezi sa javnom bezbednošću i organizovanim kriminalom u Peruu?
Situacija sa javnom bezbednošću i organizovanim kriminalom u Peruu je veoma zabrinjavajuća, sa najvećim brojem ubistava u poslednjim decenijama. To je tema kojom svi pokušavaju da se bave, od desnice do levice. Ona je povezana sa porastom siromaštva, korupcijom, sivom ekonomijom, nekažnjivošću i nedavnim (2021–2025) političkim odlukama Kongresa, gde preovlađuju ultradesničarske snage, naklonjene kriminalu i proamerički orijentisane. Političke snage, vlada Boluarte i Herija, pa čak i oružane snage i policija, bili su i ostali saučesnici, što je pogodovalo porastu organizovanog kriminala u različitim oblicima.
