Kako su ozloglašene „Trampove tarife“ uticale na ekonomiju Paragvaja? Elizardo Lopez, član organizacije za borbu za zemlju OLT Paragvaj, član Partije narodne socijalističke konvergencije (PCPS), član Guasu fronta (Širokog fronta) i bivši odbornik okruga Takuaras, odgovara na ovo pitanje posebno za „Dva Juga“.
U Paragvaju agrobiznis već nekoliko decenija ima veoma snažan položaj. Proizvodnju žitarica (sirovinskih proizvoda) kao što su soja, i travarica, poput pšenice, kontrolišu velike severnoameričke transnacionalne kompanije. Trgovina žitaricama se odvija preko trgovinskih mreža tih preduzeća.
Što se tiče mesnog sektora, već dugo se pokušava izaći na severnoameričko tržište, ali su tamošnji proizvođači uvek sprečavali potpisivanje trgovinskih sporazuma sa Paragvajem. Ironija je u tome što bi povećanje carina na paragvajsku robu, poput mesa, moglo — suprotno očekivanjima — povećati njegovu ponudu na domaćem tržištu. Nadajmo se.
U Paragvaju se proizvodi dovoljno hrane da se prehrani 100 miliona ljudi, pa iako zemlja ima svega 7 miliona stanovnika, ogromni slojevi stanovništva i dalje pate od gladi. Pritom, agrobiznis praktično ne plaća poreze — svega simboličnih 1%,— kaže Lopez.
