Како оцењујете протеклу годину за Аргентину? Да ли се економија земље извлачи из кризе, с обзиром на политику Хавијера Милеја, или се ситуација погоршава? На ова питања за Два Југа одговарају аргентински економисти.
Хуан Валерди, економиста. Професор на Националном универзитету Ла Плата. Бивши саветник председника Централне банке, Националне банке, одсека за борбу против прања новца и Комисије за мала и средња предузећа Националног конгреса
Политика Хавијера Милеја, откако је преузео власт у Аргентини, далеко од тога да је ублажила кризу, заправо ју је изазвала. Њен циљ није био побољшање економске активности, запослености, нити развоја ради обезбеђивања раста и осталог, већ спровођење жестоког општег и фискалног прилагођавања, које он сам назива рекордним у свету.
То прилагођавање је погоршало економску ситуацију у Аргентини. Мада разним манипулацијама покушавају приказати да се она опоравља, никаквог правог сигнала опоравка нема, јер опоравка не може бити у земљи у којој је куповна моћ радника, пензионера и сиромашних који примају неку врсту државне помоћи, нагло срозана.
Стопа незапослености не расте само зато што људи не могу себи допустити да остану без посла, а ниво економске активности не само да се не опоравља, него се налази на веома ниском нивоу и наставља опадати, док неискоришћеност механизације и опреме у неким секторима достиже и 50%.
Ако томе додамо споразуме са Сједињеним Државама, који доносе кудикамо више предности САД, него Аргентини — која од њих нема практично никакве вајде — ситуација се може само погоршати. Нема никакве назнаке тога да влада ради на враћању привредног раста.
Каматне стопе су на изузетно високом нивоу како би се подстакао carry trade[1], а то такође нарушава економску активност.
Орасио Ровели, економиста родом из Тукумана
Милејева влада ради искључиво у интересу страног капитала. Цео врх, комплетан економски тим поставила је банка JP Morgan — највећа банка по имовини у САД. Министар Луис Капуто, као и председник и потпредседник Централне банке — сви они су сарадници Џ. П. Моргана.
Централном банком управља JP Morgan преко Сантјага Баусилија и Владимира Вернинга; затим заменик министра економије Хосе Луис Даза, садашњи министар спољних послова и бивши секретар за финансије Пабло Кирно, као и онај који је заменио Пабла Кирна у Секретаријату за финансије, Алехандро Лев. Председник компаније „Nucleoeléctrica Argentina“, која је наш произвођач нуклеарне енергије, Хавијер Енрикес — сви су они запосленици банке JP Morgan.
Оно што тај имбецил Милеј ради јесте само то да, без економског плана, прави хистеричне испаде на телевизији. Међутим, болесно становништво које га гласа држи га као истурену фигуру, али они који заиста управљају су JP Morgan.
Због тога држе курс валуте ниским како би могли да зарађују пласирањем обвезница у пезосима. То неће трајати заувек. У једном тренутку ће девалвирати, прилагодити валуту, и сву ту зараду коју су остварили у доларима искористиће да преузму нашу државну имовину, јавна предузећа — већ су почели са бранама у региону Комауе — а пре свега наше природне ресурсе: говорим о нафти, гасу, литијуму, бакру.
Они ће на крају динамитирати леднике око рудника Паскуа-Лама у Сан Хуану. Са чилеанске стране, Врховни суд Чилеа наложио је компанији, бившој Barrick Gold (данас Barrick Gold Mining), да затвори рудник.
Али они ће га отворити са наше стране!
[1] Carry Trade/Кери трговина – Стратегија куповине валуте која доноси високу камату наспрам валуте са ниском каматом на дужи временски период, са намером затварања трговине у одређеном моменту у будућности и узимања зараде. Докле год цена валуте која доноси високу камату не опада у односу валуту са нижом каматом, разлика између ове две камате ће представљати добит.
