Kako ocenjujete proteklu godinu za Argentinu? Da li se ekonomija zemlje izvlači iz krize, s obzirom na politiku Havijera Mileja, ili se situacija pogoršava? Na ova pitanja za Dva Juga odgovaraju argentinski ekonomisti.
Huan Valerdi, ekonomista. Profesor na Nacionalnom univerzitetu La Plata. Bivši savetnik predsednika Centralne banke, Nacionalne banke, odseka za borbu protiv pranja novca i Komisije za mala i srednja preduzeća Nacionalnog kongresa
Politika Havijera Mileja, otkako je preuzeo vlast u Argentini, daleko od toga da je ublažila krizu, zapravo ju je izazvala. Njen cilj nije bio poboljšanje ekonomske aktivnosti, zaposlenosti, niti razvoja radi obezbeđivanja rasta i ostalog, već sprovođenje žestokog opšteg i fiskalnog prilagođavanja, koje on sam naziva rekordnim u svetu.
To prilagođavanje je pogoršalo ekonomsku situaciju u Argentini. Mada raznim manipulacijama pokušavaju prikazati da se ona oporavlja, nikakvog pravog signala oporavka nema, jer oporavka ne može biti u zemlji u kojoj je kupovna moć radnika, penzionera i siromašnih koji primaju neku vrstu državne pomoći, naglo srozana.
Stopa nezaposlenosti ne raste samo zato što ljudi ne mogu sebi dopustiti da ostanu bez posla, a nivo ekonomske aktivnosti ne samo da se ne oporavlja, nego se nalazi na veoma niskom nivou i nastavlja opadati, dok neiskorišćenost mehanizacije i opreme u nekim sektorima dostiže i 50%.
Ako tome dodamo sporazume sa Sjedinjenim Državama, koji donose kudikamo više prednosti SAD, nego Argentini — koja od njih nema praktično nikakve vajde — situacija se može samo pogoršati. Nema nikakve naznake toga da vlada radi na vraćanju privrednog rasta.
Kamatne stope su na izuzetno visokom nivou kako bi se podstakao carry trade[1], a to takođe narušava ekonomsku aktivnost.
Orasio Roveli, ekonomista rodom iz Tukumana
Milejeva vlada radi isključivo u interesu stranog kapitala. Ceo vrh, kompletan ekonomski tim postavila je banka JP Morgan — najveća banka po imovini u SAD. Ministar Luis Kaputo, kao i predsednik i potpredsednik Centralne banke — svi oni su saradnici Dž. P. Morgana.
Centralnom bankom upravlja JP Morgan preko Santjaga Bausilija i Vladimira Verninga; zatim zamenik ministra ekonomije Hose Luis Daza, sadašnji ministar spoljnih poslova i bivši sekretar za finansije Pablo Kirno, kao i onaj koji je zamenio Pabla Kirna u Sekretarijatu za finansije, Alehandro Lev. Predsednik kompanije „Nucleoeléctrica Argentina“, koja je naš proizvođač nuklearne energije, Havijer Enrikes — svi su oni zaposlenici banke JP Morgan.
Ono što taj imbecil Milej radi jeste samo to da, bez ekonomskog plana, pravi histerične ispade na televiziji. Međutim, bolesno stanovništvo koje ga glasa drži ga kao isturenu figuru, ali oni koji zaista upravljaju su JP Morgan.
Zbog toga drže kurs valute niskim kako bi mogli da zarađuju plasiranjem obveznica u pezosima. To neće trajati zauvek. U jednom trenutku će devalvirati, prilagoditi valutu, i svu tu zaradu koju su ostvarili u dolarima iskoristiće da preuzmu našu državnu imovinu, javna preduzeća — već su počeli sa branama u regionu Komaue — a pre svega naše prirodne resurse: govorim o nafti, gasu, litijumu, bakru.
Oni će na kraju dinamitirati lednike oko rudnika Paskua-Lama u San Huanu. Sa čileanske strane, Vrhovni sud Čilea naložio je kompaniji, bivšoj Barrick Gold (danas Barrick Gold Mining), da zatvori rudnik.
Ali oni će ga otvoriti sa naše strane!
[1] Carry Trade/Keri trgovina – Strategija kupovine valute koja donosi visoku kamatu naspram valute sa niskom kamatom na duži vremenski period, sa namerom zatvaranja trgovine u određenom momentu u budućnosti i uzimanja zarade. Dokle god cena valute koja donosi visoku kamatu ne opada u odnosu valutu sa nižom kamatom, razlika između ove dve kamate će predstavljati dobit.
