Ова необична животиња својим изгледом подсећа и на лисицу и на вука, а збуњује и научнике и лаике; и као да необичности није довољно, мирис урина ове врсте сличан је мирису марихуане.
Гривасти вук из породице паса представља јединствену животињу која лута равницама Бразила и Аргентине. О томе колико је ова животиња необична говори и чињеница, да упркос имену које носи, збуњује научнике који тврде да ова врста није ни лисица ни вук, иако им је слична.
Научно име ове животиње – Chrisocion brachiurus – сугерише да је у питању у потпуности издвојена животиња која не припада ни једној познатој породици животињског света. Ипак ово није највећа брига научника. Постојање ове врсте угрожено је људским активностима.
Све о невероватном вуку са гривом
Тело гривастог вука прекривено је густом црвеном длаком, док су му дуге ноге и грива црне боје. На врху главе има велике уши, сличне лисичијим. Низ врат му се спушта грива по којој је ова животиња карактеристична и којој дугује и име. Истраживачи са Смитсонијана наводе да тежина гривастог вука може да досегне и невероватних 130 килограма, док у висину расте око 90 цм.
Овај сваштојед углавном води ноћни живот у окружењима налик савани, а интересантно је да су научници открили да урин гривастог вука има мирис сличан марихуани. Раније је био широко распрострањен у земљама попут Аргентине и Уругваја, али убрзани развој и урбанизација су га довели готово до изумирања. Гривасти вук је присиљен да мигрира ка северним пространствима јужноамеричког континента.
Chrisocion brachiurus је према речима научника усамљен ловац, који више воли да се храни сам него у чопору. И иако је сваштојед, преферира сезонско воће и поврће, као и мање птице и инсекте. Природних непријатеља нема пуно, а у питању су домаћи пси и пуме.
О њиховом начину парења се мало зна, али оно што са сигурношћу може да се каже је да су моногамна врста која када, изабере једног партнера, са њим остаје цео живот.
Човек као највећи непријатељ
Поред тога што човек урбанизацијом уништава његова станишта и утиче на смањење броја ове необичне врсте – гривасти вук се суочава и са заразним болестима које углавном имају смртни исход.
Ту се списак негативних утицаја људи на њихов опстанак не завршава. Међу претњама се налазе и аутомобили, који их неретко газе и убијају. Такође, локално становништво често организује акције лова на читаве чопоре, јер верују да им убијају кокошке.
У Бразилу је забележена и пракса коришћења делова тела гривастих вукова у медицинске сврхе – мада никада није потврђено да помажу у лечењу. Поред тога, ловљен је и због очију за које неки Бразилци верују да су талисмани и да доносе срећу.
Иако животиња није проглашена изумрлом, научници и еколози су свесни да је њено постојање угрожено, стога предузимају кораке како би осигурали њен опстанак.
Напори да се спасе гривасти вук
Chrisocion brachiurus се званично налази на листама ESA као угрожен и IUCN као рањив. Међутим, њихова популација годинама непрестано опада, а стручњаци верују да ће ускоро на листама бити премештен у категорију “угрожен”.
У сврху очувања, људи из струке су се усредсредили на природна станишта ове врсте; стога су у Бразилу, Уругвају и Аргентини донети закони који забрањују лов на гривастог вука, а поједини зоолошки вртови помогли су да критичне популације преживе и напредују у заштићеном окружењу.
Коректура и делимична опрема чланка: Два Југа
Извор: Вести online
