У Боливији је објављен најновији извештај Канцеларије заштитника грађана, у којем се каже да су се друштвене напетости у земљи појачале.
У тромесечном извештају истиче се да у Боливији постоји 168 жаришта сукоба те да се њихов број удвостручио у периоду између јуна и септембра ове године. У извештају се такође указује да су сукоби углавном распоређени у централном делу Боливије: у Ла Пазу их је 28%, у Санта Крузу 21%, а у Кочабамби такође 21%.
Главни узроци друштвених напетости у Боливији повезани су с економским питањима — 45%, и питањима рада, која чине 14 посто. Веома је важно анализирати документ Канцеларије заштитника грађана, јер нам он показује јасан след догађаја.
Најпре се уочава јасна веза између друштвених сукоба и непопуларних мера које су спровођене током протеклих месеци. Прво се објави одређена мера, затим она значајно погоди џепове становништва, што, сасвим разумљиво, подстиче људе да изађу на улице и протестују. Протести се на крају претварају у сукобе са снагама реда, при чему се у многим случајевима крше и основна људска права самих демонстраната.
Управо такав след догађаја приказује Канцеларија заштитника грађана. На крају, у вези с овим питањем, у извештају се указује и на то да у Боливији влада криза преживљавања. Од 21 производа, означених као основне намирнице у породичној потрошачкој корпи, цене 18 порасле су за преко 100%, док је удео домаћинстава која не успевају покрити месечне трошкове порастао са 63 на 76 посто.
Више од 90% испитаника у спроведеним анкетама каже да своје приходе троши готово искључиво на куповину хране. Другим речима, за штедњу им не остаје више ништа.
Према томе, ситуација је таква да се друштвене напетости у земљи појачавају упоредо са постепеним спровођењем мера економског прилагођавања.
Власти, дакле, морају спречити да се те напетости до краја ове или почетком наредне године отргну контроли. То се управо догађа у Европи, где нису само буџетски резови, већ и раст трошкова живота довели до оваквог таласа друштвених немира. То би требало да буде поука боливијској влади, како не би додатно заоштравала друштвене односе.
Што се тиче победе Луиза Инасија Луле да Силве, најпре желим истаћи да је реч о победи коју је подржао највећи број бирача. Више од 64 милиона Бразилаца определило се за Лулу да Силву и пружило му подршку.
Он је први председник у историји Бразила који је остварио четири победе на изборима у различитим, неповезаним мандатима. Такође, први пут се догодило да неко победи у другом кругу пошто је изгубио у првом. То су неки од рекорда које су обележили ови избори. Међутим, по мом мишљењу, овде није реч само о изборима на којима су се надметали кандидати, већ о сукобу два потпуно различита виђења државе и друштва.
Кандидат Болсонаро представља крајњи радикализам екстремне деснице у Латинској Америци, њен презир и нетрпељивост према обичном народу и најсиромашнијим слојевима становништва.
Наравно, кампању је обележила изразита поларизација, уз мноштво увреда и дисквалификација са стране крајње деснице, што такође показује њен недемократски карактер, јер није желела да призна изборне резултате.
С друге стране, имамо власт која је успела превазићи сву ту дезинформациону кампању на друштвеним мрежама, ширење лажи и употребу ботова и лажних профила на интернету, чији је циљ био дискредитација рада владе председника Луиза Инасија да Силве. Међу објашњењима Лулине победе свакако су и веома значајне мере социјалне заштите, пре свега повећање средстава за програм Болса Фамилија. Ту је и задржавање субвенција за гориво. То је важан показатељ његове посвећености бирачима из средњих и нижих средњих слојева становништва. Од пресудног значаја били су и најава и усвајање у парламенту недавног скраћења радног времена, са 44 на 40 часова седмично, што је такође наишло на добар пријем у јавности.
Али како се све то може одразити на Боливију и Латинску Америку?
Пре свега, Лулина победа показује да Латинска Америка не жели либералне политике, политике што се угледају на реформе у Сједињеним Америчким Државама и економске мере штедње које заговарају поједине државе и међународне организације, попут Међународног монетарног фонда и Светске банке.
Лулина победа може се разумети и као показатељ да ће земље Латинске Америке добробит становништва, мере надокнаде због раста трошкова живота и стабилност запослења ставити у средиште очекивања од својих влада.
Мислим да предстоји веома значајан талас политичких промена у региону, јер странке које су до сада заступале идеје крајње деснице почињу бележити приметан пад подршке у анкетама и истраживањима јавног мњења. То се види најпре у случају Милеја, коме је подршка веома ниска и наставља да опада, затим код Абеларда де ла Есприеље, као и код чилеанског председника Хосеа Антонија Каста. Реч је о примерима у којима се уочава брз губитак бирачке подршке након избора. Ипак, најдраматичнији је случај Боливије, где је подршка председнику Родригу Пазу некада знатно премашивала 70 одсто, док му данас поверење указује мање од 50 одсто становништва.
Према томе, Лулина победа представља тежак ударац идејама крајње деснице које су покушавале да се учврсте у нашој земљи. На неки начин, она је и казнени глас бирача, као одговор на дезинформационе и кампање мржње које су постепено стваране и вођене посредством друштвених мрежа, изградњом фарми ботова и мрежа пропагандиста чији је циљ додатно продубљивање поларизације међу латиноамеричким породицама.
Недавно хапшење господина Фернанда Серимеда и оптужбе за манипулацију изборима, као и разоткривање читаве мреже дигиталног маркетинга коју он има у више земаља Латинске Америке, по мом мишљењу, наишли су на оштру осуду после изборних резултата. Исход избора јасно показује да становништво не жели манипулацију његовим гласовима. Мислим да је и то имало важну улогу у изборним резултатима.
У наредном периоду предстоје избори у више земаља Латинске Америке и врло је вероватно да ће доћи до значајних промена у геополитичком поретку, којим данас у великој мери доминирају Сједињене Америчке Државе и њима блиске земље овог конуса.
