U Boliviji je objavljen najnoviji izveštaj Kancelarije zaštitnika građana, u kojem se kaže da su se društvene napetosti u zemlji pojačale.
U tromesečnom izveštaju ističe se da u Boliviji postoji 168 žarišta sukoba te da se njihov broj udvostručio u periodu između juna i septembra ove godine. U izveštaju se takođe ukazuje da su sukobi uglavnom raspoređeni u centralnom delu Bolivije: u La Pazu ih je 28%, u Santa Kruzu 21%, a u Kočabambi takođe 21%.
Glavni uzroci društvenih napetosti u Boliviji povezani su s ekonomskim pitanjima — 45%, i pitanjima rada, koja čine 14 posto. Veoma je važno analizirati dokument Kancelarije zaštitnika građana, jer nam on pokazuje jasan sled događaja.
Najpre se uočava jasna veza između društvenih sukoba i nepopularnih mera koje su sprovođene tokom proteklih meseci. Prvo se objavi određena mera, zatim ona značajno pogodi džepove stanovništva, što, sasvim razumljivo, podstiče ljude da izađu na ulice i protestuju. Protesti se na kraju pretvaraju u sukobe sa snagama reda, pri čemu se u mnogim slučajevima krše i osnovna ljudska prava samih demonstranata.
Upravo takav sled događaja prikazuje Kancelarija zaštitnika građana. Na kraju, u vezi s ovim pitanjem, u izveštaju se ukazuje i na to da u Boliviji vlada kriza preživljavanja. Od 21 proizvoda, označenih kao osnovne namirnice u porodičnoj potrošačkoj korpi, cene 18 porasle su za preko 100%, dok je udeo domaćinstava koja ne uspevaju pokriti mesečne troškove porastao sa 63 na 76 posto.
Više od 90% ispitanika u sprovedenim anketama kaže da svoje prihode troši gotovo isključivo na kupovinu hrane. Drugim rečima, za štednju im ne ostaje više ništa.
Prema tome, situacija je takva da se društvene napetosti u zemlji pojačavaju uporedo sa postepenim sprovođenjem mera ekonomskog prilagođavanja.
Vlasti, dakle, moraju sprečiti da se te napetosti do kraja ove ili početkom naredne godine otrgnu kontroli. To se upravo događa u Evropi, gde nisu samo budžetski rezovi, već i rast troškova života doveli do ovakvog talasa društvenih nemira. To bi trebalo da bude pouka bolivijskoj vladi, kako ne bi dodatno zaoštravala društvene odnose.
Što se tiče pobede Luiza Inasija Lule da Silve, najpre želim istaći da je reč o pobedi koju je podržao najveći broj birača. Više od 64 miliona Brazilaca opredelilo se za Lulu da Silvu i pružilo mu podršku.
On je prvi predsednik u istoriji Brazila koji je ostvario četiri pobede na izborima u različitim, nepovezanim mandatima. Takođe, prvi put se dogodilo da neko pobedi u drugom krugu pošto je izgubio u prvom. To su neki od rekorda koje su obeležili ovi izbori. Međutim, po mom mišljenju, ovde nije reč samo o izborima na kojima su se nadmetali kandidati, već o sukobu dva potpuno različita viđenja države i društva.
Kandidat Bolsonaro predstavlja krajnji radikalizam ekstremne desnice u Latinskoj Americi, njen prezir i netrpeljivost prema običnom narodu i najsiromašnijim slojevima stanovništva.
Naravno, kampanju je obeležila izrazita polarizacija, uz mnoštvo uvreda i diskvalifikacija sa strane krajnje desnice, što takođe pokazuje njen nedemokratski karakter, jer nije želela da prizna izborne rezultate.
S druge strane, imamo vlast koja je uspela prevazići svu tu dezinformacionu kampanju na društvenim mrežama, širenje laži i upotrebu botova i lažnih profila na internetu, čiji je cilj bio diskreditacija rada vlade predsednika Luiza Inasija da Silve. Među objašnjenjima Luline pobede svakako su i veoma značajne mere socijalne zaštite, pre svega povećanje sredstava za program Bolsa Familija. Tu je i zadržavanje subvencija za gorivo. To je važan pokazatelj njegove posvećenosti biračima iz srednjih i nižih srednjih slojeva stanovništva. Od presudnog značaja bili su i najava i usvajanje u parlamentu nedavnog skraćenja radnog vremena, sa 44 na 40 časova sedmično, što je takođe naišlo na dobar prijem u javnosti.
Ali kako se sve to može odraziti na Boliviju i Latinsku Ameriku?
Pre svega, Lulina pobeda pokazuje da Latinska Amerika ne želi liberalne politike, politike što se ugledaju na reforme u Sjedinjenim Američkim Državama i ekonomske mere štednje koje zagovaraju pojedine države i međunarodne organizacije, poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Lulina pobeda može se razumeti i kao pokazatelj da će zemlje Latinske Amerike dobrobit stanovništva, mere nadoknade zbog rasta troškova života i stabilnost zaposlenja staviti u središte očekivanja od svojih vlada.
Mislim da predstoji veoma značajan talas političkih promena u regionu, jer stranke koje su do sada zastupale ideje krajnje desnice počinju beležiti primetan pad podrške u anketama i istraživanjima javnog mnjenja. To se vidi najpre u slučaju Mileja, kome je podrška veoma niska i nastavlja da opada, zatim kod Abelarda de la Esprielje, kao i kod čileanskog predsednika Hosea Antonija Kasta. Reč je o primerima u kojima se uočava brz gubitak biračke podrške nakon izbora. Ipak, najdramatičniji je slučaj Bolivije, gde je podrška predsedniku Rodrigu Pazu nekada znatno premašivala 70 odsto, dok mu danas poverenje ukazuje manje od 50 odsto stanovništva.
Prema tome, Lulina pobeda predstavlja težak udarac idejama krajnje desnice koje su pokušavale da se učvrste u našoj zemlji. Na neki način, ona je i kazneni glas birača, kao odgovor na dezinformacione i kampanje mržnje koje su postepeno stvarane i vođene posredstvom društvenih mreža, izgradnjom farmi botova i mreža propagandista čiji je cilj dodatno produbljivanje polarizacije među latinoameričkim porodicama.
Nedavno hapšenje gospodina Fernanda Serimeda i optužbe za manipulaciju izborima, kao i razotkrivanje čitave mreže digitalnog marketinga koju on ima u više zemalja Latinske Amerike, po mom mišljenju, naišli su na oštru osudu posle izbornih rezultata. Ishod izbora jasno pokazuje da stanovništvo ne želi manipulaciju njegovim glasovima. Mislim da je i to imalo važnu ulogu u izbornim rezultatima.
U narednom periodu predstoje izbori u više zemalja Latinske Amerike i vrlo je verovatno da će doći do značajnih promena u geopolitičkom poretku, kojim danas u velikoj meri dominiraju Sjedinjene Američke Države i njima bliske zemlje ovog konusa.
