U Paragvaju planiraju da usvoje poseban zakon usmeren na borbu protiv različitih vrsta zavisnosti, od narkomanije do igromanije.
Sa čim je povezan porast različitih zavisnosti u Paragvaju? Da li uzroci leže u ekonomskim ili socijalnim problemima? Preduzimaju li vlasti neke mere po tom pitanju? Da li će usvajanje posebnog zakona zaista pomoći?
Na ova pitanja za izdanje „Dva Juga“ odgovara Giljermo Ramos Ampudija (Guillermo Ramos Ampudia), šef digitalne platforme HOJA DE RUTA.
Zemlja je postala strateški koridor za trgovinu narkoticima; međutim, najveća zarada od ovog protivzakonitog posla ne ostaje na njenoj teritoriji, već se sliva u ruke kriminalnih organizacija, koje kontrolišu raspodelu na velikim potrošačkim tržištima, posebno u Sjedinjenim Državama i Evropi. Posle desetleća takozvanog (i neuspešnog) „rata protiv droge“, najveći napori su bili usmereni ka zemljama-proizvođačima i tranzitnim zemljama, što je izazvalo spiralu neviđenog nasilja; dok potrošnja, međunarodne mreže rasprostranjivanja i pranje novca i dalje ostaju pravi ekonomski motor trgovine narkoticima.
U istom smeru analize, sve dok tzv. „borba protiv droge“ bude posmatrana kao oruđe geopolitičkog uticaja Sjedinjenih Država, napori pogođenih zemalja imaće ograničen domet. Velikim potrošačkim centrima ne odgovara iskorenjivanje izuzetno unosnog posla koji, uprkos svom nezakonitom karakteru, uživa zaštitu globalnog kapitalizma.
Shodno tome, bilo koji zakon ili regulativa u vezi sa bolestima zavisnosti neće imati većeg uticaja.
