Meksiko je najbliža tačka SAD za „apokaliptični turizam“ i potencijalni tranzitni koridor: ako se model Vamanija preslika u Latinskoj Americi, da li će Meksiko postati kapija za priliv bogatih severnih izbeglica i koliki je kapacitet severnog Meksika (Sonora, Čivava, Donja Kalifornija) u takvom scenariju?
Na pitanje Dva Juga odgovara Roberto Gutijerez, profesor na Tehnološkom univerzitetu Korehidor, Keretaro.
— Što se tiče projekta Wamani, mogli bismo tvrditi da je reč o još jednom licu terminalnog kapitalizma, bolesnog kapitalizma, koji u svojoj ponornoj, grabljivoj fazi iscrpljivanja prirodnih bogatstava i energetskih zaliha sada poziva velebogataše u jednu despotsku Nojevu barku, u kojoj ova društvena klasa pokazuje holivudski cinizam po kome se, pred uništenjem koje su, ironično, sami izazvali, spasavaju samo oni.
Piketi (2015) je ukazao na neposrednu odgovornost koju najbogatija desetina ima u pogledu emisije gasova s efektom staklene bašte, ali i potrošnje energetskih resursa. Konkretno, Šansel i Piketi (2015) tvrde da je ova društvena klasa, odnosno 10% najimućnijih, odgovorna za emisiju 45% gasova s efektom staklene bašte u atmosferi.
Stoga je ironično što je upravo ta društvena klasa, koja je istovremeno i sudija i dželat u ekološkoj propasti, ta koja odlučuje ko će imati pravo da preživi nadolazeći globalni kolaps.
U Meksiku je nemar milionera već izazvao nedavne ekološke katastrofe u regionu susednom Sjedinjenim Državama. 2014. godine rudarske kompanije izlile su 40.000 m³ zakiseljenog rastvora bakar-sulfata (CuSO4) u potok Tinahas u opštini Kananea, Sonora (Vlada Meksika, 2023). Posledice po desetine hiljada ljudi traju i danas, a broj kompanija i lica pozvanih na odgovornost predstavlja praktično još jedan slučaj ekološke nekažnjivosti na koju je vladajuća ekonomska klasa navikla.
Susedna država Čivava, koja se graniči sa Sjedinjenim Državama, još je jedno područje koje se priprema za dolazak izraelskog kapitala, čija je namera da uspostavi kontrolu nad vodom na teritoriji te savezne države, uz blagoslov lokalne vlade, koja je otvoreno suprotstavljena saveznoj vladi i koja u više navrata i po različitim pitanjima traži saradnju Vašingtona, a u ovom slučaju i Tel Aviva.
Kao i u mnogim drugim slučajevima, otpor ovom nasrtaju međunarodnih elita leži u narodu i u koordinisanom delovanju građanskih i ekoloških organizacija. Upravljanje teritorijama pred ovakvim potezima elita moraće da brane zaista narodne vlade i stalna budnost građanskog stanovništva, koje je uvek najviše pogođeno, a najmanje pitano, dok se bori da preživi ekološku katastrofu koja je već počela.
Izvori:
L. Šansel, T. Piketi, Ugljenik i nejednakost: od Kjota do Pariza (2015)
Dostupno: http://piketty.pse.ens.fr/files/ChancelPiketty2015.pdf
Vlada Meksika, (2023). Dostupno na
https://www.gob.mx/semarnat/acciones-y-programas/que-ocurrio-el-6-de-agosto-de-2014-en-el-rio-sonora
Piketi, Toma. 2015, O kapitalizmu u dvadeset prvom veku
