Мексико је најближа тачка САД за „апокалиптични туризам“ и потенцијални транзитни коридор: ако се модел Ваманија преслика у Латинској Америци, да ли ће Мексико постати капија за прилив богатих северних избеглица и колики је капацитет северног Мексика (Сонора, Чивава, Доња Калифорнија) у таквом сценарију?
На питање Два Југа одговара Роберто Гутијерез, професор на Технолошком универзитету Корехидор, Керетаро.
— Што се тиче пројекта Wamani, могли бисмо тврдити да је реч о још једном лицу терминалног капитализма, болесног капитализма, који у својој понорној, грабљивој фази исцрпљивања природних богатстава и енергетских залиха сада позива велебогаташе у једну деспотску Нојеву барку, у којој ова друштвена класа показује холивудски цинизам по коме се, пред уништењем које су, иронично, сами изазвали, спасавају само они.
Пикети (2015) је указао на непосредну одговорност коју најбогатија десетина има у погледу емисије гасова с ефектом стаклене баште, али и потрошње енергетских ресурса. Конкретно, Шансел и Пикети (2015) тврде да је ова друштвена класа, односно 10% најимућнијих, одговорна за емисију 45% гасова с ефектом стаклене баште у атмосфери.
Стога је иронично што је управо та друштвена класа, која је истовремено и судија и џелат у еколошкој пропасти, та која одлучује ко ће имати право да преживи надолазећи глобални колапс.
У Мексику је немар милионера већ изазвао недавне еколошке катастрофе у региону суседном Сједињеним Државама. 2014. године рударске компаније излиле су 40.000 м³ закисељеног раствора бакар-сулфата (CuSO4) у поток Тинахас у општини Кананеа, Сонора (Влада Мексика, 2023). Последице по десетине хиљада људи трају и данас, а број компанија и лица позваних на одговорност представља практично још један случај еколошке некажњивости на коју је владајућа економска класа навикла.
Суседна држава Чивава, која се граничи са Сједињеним Државама, још је једно подручје које се припрема за долазак израелског капитала, чија је намера да успостави контролу над водом на територији те савезне државе, уз благослов локалне владе, која је отворено супротстављена савезној влади и која у више наврата и по различитим питањима тражи сарадњу Вашингтона, а у овом случају и Тел Авива.
Као и у многим другим случајевима, отпор овом насртају међународних елита лежи у народу и у координисаном деловању грађанских и еколошких организација. Управљање територијама пред оваквим потезима елита мораће да бране заиста народне владе и стална будност грађанског становништва, које је увек највише погођено, а најмање питано, док се бори да преживи еколошку катастрофу која је већ почела.
Извори:
Л. Шансел, Т. Пикети, Угљеник и неједнакост: од Кјота до Париза (2015)
Доступно: http://piketty.pse.ens.fr/files/ChancelPiketty2015.pdf
Влада Мексика, (2023). Доступно на
https://www.gob.mx/semarnat/acciones-y-programas/que-ocurrio-el-6-de-agosto-de-2014-en-el-rio-sonora
Пикети, Тома. 2015, О капитализму у двадесет првом веку
