Канадска новинарка, списатељица и активисткиња Наоми Клајн, ауторка великог броја чланака и занимљивих дела о политичким темама, написала је књигу „Доктрина шока“ 2007. године.
Књига „Доктрина шока“ излаже да су неолибералне економске политике (Милтона Фридмана и Чикашке економске школе) успеле да се успоставе путем утицаја на социјалну психологију изазваних катастрофама или ванредним околностима. То доводи до тога да се, услед општег шока и страха, могу наметнути непопуларне социјалне, политичке и економске реформе.
На Блиском истоку
Са геополитичке тачке гледишта, доктрину шока можемо уочити у ратовима изазваним ради стварања хаоса и преузимања природних ресурса. Као пример памтимо рат у Ираку (од 2003. до 2011. године), где су тобоже производили хемијска оружја, што је довело до жестоке интервенције САД под изговором борбе против тероризма. То је проузроковало слом ирачке привреде, нафтне производње, оштећење инфраструктуре и друштвеног ткива, да би затим САД преузеле нафтна поља и уговоре за обнову инфраструктуре.
У Латинској Америци
Међународним неолибералним шоком у Латинској Америци успешно су стављена под контролу природна богатства попут нафте, сребра, цинка, бакра, каучука, дрвета, шећера; затим стратешке руте (Панамски канал), обезбеђена је јефтина радна снага, освојена су потрошачка тржишта и учвршћено господарење над холдинзима — метод модерног робовласништва.
У Јужној Америци, залихе воде, нафте и литијума постају стратешки циљ транснационалних компанија са геополитичком моћју; наш регион је одувек био извор ресурса и сировина за светску индустрију.
Историјски су се дешавале разне врсте „шокова“, као на пример: рушење социјално оријентисаних влада, атентати на високе званичнике, трговинске и економске блокаде, изазвани ратови и пандемије — све са циљем да се изазову хаос, страх и смутња код становништва.
У Еквадору
Данас је свету потребна нова сировина за технолошки и економски развој. Наша земља, Еквадор, налази се у „Литијумском троуглу“ (заједно са другим земљама као што су Боливија, Чиле, Аргентина и Перу), где се налази 85% светских залиха.
Овај минерал је тражен за производњу батерија, како за комуникациону опрему, тако и за растућу аутономну аутомобилску индустрију. То чини Еквадор метом за примену доктрине шока, уз подршку неолибералних влада и хегемонистичке штампе.
Желео бих нагласити да сматрам како је пандемија ковида-19 била шок од ког су корист имале транснационалне фармацеутске компаније.
Унутрашњи рат против криминалних група (означених као терористичке), који је прогласио садашњи председник Еквадора, служи за примену доктрине шока и омогућавање страног војног мешања, чији су холдинзи главни добитници. Економска прилагођавања, са пореским оптерећењем становништва, спроводе се у корист финансијских холдинга (банака и ММФ-а).
Наводно заузимање телевизијског канала у граду Гвајакилу од стране криминалних група касније се испоставило као нетачно и потврђено је да је то била медијска монтажа за изазивање хаоса и опште хистерије. Све то како би садашња влада могла да донесе антинародне мере, попут повећања ПДВ-а (пореза на додату вредност, са 12% на 15%), тобоже ради борбе против тероризма, а заправо ради испуњавања захтева ММФ-а.
Домаћа производња
Вреди напоменути да ова економска прилагођавања, попут повећања ПДВ-а, не утичу на велике производне и/или трговинске ланце, јер они овај порез пребацују на крајњег потрошача — већину становништва.
Пореско бреме непосредно утиче на потрошаче средње класе, а још више слојеве с оскудним приходима, одузимајући им платежну моћ и ограничавајући њихову куповину строго на оно што је неопходно за преживљавање.
Чињеница је да „Доктрина шока“ на крају задаје тежак ударац домаћој производњи, малој и средњој индустрији (42% предузећа), породичним предузећима (85% радно активног становништва) и пољопривредном сектору (9% БДП-а).
Општи страх који настаје као последица доктрине шока приморава мала и средња предузећа да обуставе рад, што доводи до отказа, неиспуњавања обавеза према повериоцима, а држава губи један од главних извора прихода по основу наплате пореза.
Шта урадити поводом овог институционалног, економског, социјалног и психолошког хаоса?
Морамо образовати становништво, усмерити га ка истраживању и политичкој анализи без острашћености, преваспитавати га у духу етичких вредности и љубави према сопственој култури, те му пробудити љубав према домовини.
Tакође нам је хитно потребна социјално оријентисана влада која ће улагати у здравство, образовање и јавне радове — што покреће економију — и која ће нам, пре свега, вратити суверенитет и национално достојанство.
Извор: Педро Пабло Хихон
