Huan de Dios Gevara: Makroregion Centar I (2026-2031).

Rudarski, agroindustrijski i logistički koridor Sijere i Centralne Selve

U prethodnim tekstovima ove posebne serije „Pogled u budućnost“ bavili smo se globalnim geopolitičkim okvirom Perua do 2031. godine i geoekonomskim razvojem Makroregiona Sever. U ovom trećem nastavku ulazimo u proizvodno i intermodalno srce zemlje: Makroregion Centar I, koji obuhvata regione Ankaš, Uanuko, Pasko i Hunin.

Ovaj teritorijalni blok predstavlja pravu sponu između Tihog okeana, međuandskih dolina i centralne Amazonije. Na ovom prostoru susreću se rudarstvo polimetala svetske klase, ribarski i agroizvozni klasteri, prehrambena baza Lime i dragoceni rezervati biosfere. Međutim, njegov ogroman potencijal sudara se s uskim grlom saobraćajne infrastrukture — oličenim u preopterećenoj Centralnoj magistrali — kao i s neophodnošću popravljanja ekološke štete i rešavanja problema vododosnabdevanja.

U predvorju petogodišta 2026-2031. Makroregion Centar I mora napraviti skok od običnog tranzitnog koridora do tehnološki unapređene industrijske, logističke i agroprehrambene platforme.

Ankaš: Rudarsko-metalurško, ribarsko i vodno središte centralnog Pacifika

Nova paradigma: Preusmeravanje rudarskih i ribarskih prihoda ka industrijalizaciji

U periodu 2026-2031. Ankaš treba da učvrsti svoju ulogu jednog od glavnih finansijskih oslonaca državnog budžeta zahvaljujući prihodima od rudarske rente, istovremeno uraznoličujući svoju proizvodnu strukturu. Ključni zadatak regiona jeste povezivanje priobalnog i industrijskog pojasa — Čimbotea i Uarmeja — sa Kaljehonom de Uajlas i oblašću Končukosa, uz obezbeđivanje vodne sigurnosti u uslovima ubrzanog povlačenja glečera.

Regionalna konkurentnost: Ogromno bogatstvo uz velike socijalne i ekološke jazove

Prednosti ankaškog ekosistema: rudarske operacije svetskih razmera, poput Antamine (bakar i cink), kao i eksploatacija zlata; ribarski i lučki klaster u Čimboteu i Uarmeju; agroizvoz u dolini Santa (Činekas), Kasmi i Uarmeju; i izuzetno prirodno i arheološko nasleđe — Nacionalni park Uaskaran, Kordiljera Blanka i Čavin de Uantar.

Izazovi i ranjivosti: ozbiljan vodni stres usled otapanja glečera u Kordiljeri Blanki; istorijski zastoj i potreba za deblokiranjem Specijalnog projekta Činekas; nagomilana ekološka šteta u gradskim i industrijskim zonama zaliva Čimbote.

Pet strateških pravaca „Agende Ankaš 2026–2031“

1. Rekonverzija i konačno pokretanje Činekasa: tehničko deblokiranje projekta putem državno-privatnog partnerstva (DPP) ili sporazuma „Vlada Vladi“ (G2G) za jedinstveni zahvat i akumulacione brane (Nepenja/Kasma), čime se u agroizvoz uključuje više od 30.000 hektara.

2. Zelena infrastruktura i prilagođavanje klimatskim promenama: master-plan „Setve i žetve vode“ u slivovima reka Santa, Nepenja, Kasma i Uarmej, s akumulacijama u visokim planinskim oblastima radi ublažavanja posledica topljenja glečera.

3. Čimbote — agroindustrijsko, ribarsko i održivo središte: modernizacija luke Čimbote kao višenamenskog terminala i uvođenje kružne ekonomije u ribarsku industriju, sa ciljem nultog ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda.

4. Turistički koridor visokogorja i arheologije: proširenje aerodroma Anta kod Uaraza za masovne i međunarodne komercijalne letove i jačanje turističke rute Uaskaran-Čavin de Uantar.

5. Renta za konkurentnost: osnivanje Fonda za inovacije i razvoj Ankaša radi finansiranja industrijskih parkova, centara za tehnološke inovacije (CITE) i univerzitetskih stipendija u oblastima nauke i tehnologije.

Uanuko: Agrošumarski centar, prehrambena baza i čvorište Ualjage

Nova paradigma: Povezivanje Anda i Centralne Selve

U periodu 2026-2031. Uanuko treba da se učvrsti kao glavna logistička i poljoprivredna spona između centralnih Anda i Amazonije. Pred ovim regionom je izazov prelaska sa poljoprivrede za sopstvene potrebe na industrijsku preradu svojih karakterističnih proizvoda — domaćeg krompira, kakaoa, kafe i tropskog voća — kao i na održivo korišćenje hidroenergetskog potencijala.

Regionalna konkurentnost: Strateški položaj i fizička ranjivost

Prednosti uanukanskog ekosistema: vođstvo u proizvodnji domaćeg krompira u andskoj oblasti i snažan potencijal za posebne sorte kakaoa i kafe u Tingo Mariji, u slivu Ualjage; geografski položaj koji predstavlja sponu na putu ka Ukajaliju; hidroenergetski potencijal, oličen u Hidroelektrani Čalja.

Izazovi i ranjivosti: velika saobraćajna ranjivost zbog klizišta na prodornim putevima; nizak stepen agroindustrijske prerade, koji umanjuje prihode poljoprivrednika; i pritisak rašumljavanja u Puerto Inki i na rubu Selve.

Pet strateških pravaca „Agende Uanuko 2026–2031“

1. Agroprehrambeni industrijski park i CITE za krompir i voće: izgradnja Agroindustrijskog kompleksa Uanuko za preradu, pakovanje, dehidraciju i transformaciju proizvoda sa sertifikacijom porekla za izvoz.

2. Alternativno drumsko povezivanje i razvoj Puerto Inke: asfaltiranje koridora Uanuko-La Union-Ualjanka, radi povezivanja sa Ankašem, kao i deonice Tingo Marija-Pukaza, uz povezivanje okruga Puerto Inka sa rekom Pačitea i razvoj rečne plovidbe.

3. Tingo Marija — središte ekoturizma i biotrgovine: pozicioniranje grada kao centra ekoturizma Centralne Selve (Pećina sova, Nacionalni park Tingo Marija) i razvoj nutriceutskih proizvoda i fine čokolade.

4. Održivo upravljanje slivovima i komercijalno pošumljavanje: program pošumljavanja degradiranih područja u slivovima Ualjage i Pačitee visokovrednim vrstama drveta, s plaćanjem ekosistemskih usluga seoskim zajednicama.

5. Gradska modernizacija i komunalna infrastruktura Uanuko–Amarilis–Piljko Marka: sveobuhvatan plan vodosnabdevanja, kanalizacije i odvođenja atmosferskih voda za prestoničko područje, te izgradnja nove regionalne bolnice.

Pasko: Od istorijske rudarske tradicije do prestonice biosfere i energetike

Nova paradigma: Ekološkarekonverzija i agrošumarski potencijal Visoke Selve

Pasko u petogodište 2026-2031. ulazi s imperativom rešavanja ekoloških i istorijskih problema u andskom delu regiona (Sero de Pasko), istovremeno jačajući dinamični ekološki, stočarski i turistički potencijal svoje amazonske provincije (Oksapampa). To je region dva sveta: rudarskih visina i šumske biosfere.

Regionalna konkurentnost: Geografski kontrast i hitnost sanacije

Prednosti paskoskog ekosistema: polimetalna ležišta cinka, olova, srebra i bakra u Sero de Pasku i Danijel Alsides Karionu; rezervat biosfere Oksapampa-Ašaninka-Janeša, priznat od Uneska (fina kafa, stočarstvo, med i turizam); strateški centralni položaj.

Izazovi i ranjivosti: teška ekološka i zdravstvena kriza zbog rudarskog otpada u Sero de Pasku; saobraćajna izolovanost Oksapampe zbog klimatske ranjivosti; i nekontrolisana nezakonita seča šume.

Pet strateških pravaca „Agende Pasko 2026–2031“

1. Istorijska sanacija životne sredine i zdravstveni plan za Sero de Pasko: master-plan sanacije rudarskog otpada i izgradnja specijalizovanog zdravstvenog centra za lečenje oboljenja izazvanih teškim metalima.

2. Oksapampa — središte biotrgovine i održivog turizma: regionalni sertifikat „Održiva Oksapampa“ za posebne kafe, mlečne proizvode, prerađevine od mesa i sertifikovano drvo, sa zaštitom Nacionalnog parka Janačaga-Čemiljen.

3. Uzdužna putna veza Centralne Selve: asfaltiranje puta Čontabamba-Posuso-Kasu, radi povezivanja s Uanukom, kao i poboljšanje puta Pauartambo-Vilja Rika s trajnim mostovima.

4. Održivo rudarstvo i uraznoličavanje Anda: prelazak na podzemno rudarstvo sa standardima nultog otpada i razvoj tehnološki unapređenog uzgoja kamila — alpaka i vikunja — kao i uzgoja pastrmke.

5. Obnovljiva energija i uređenje vlasničkih odnosa nad zemljištem: projekti malih hidroelektrana, korišćenja biomase i regulisanja vlasništva/zajedničkog upravljanja zemljištem sa domorodačkim zajednicama Ašaninka i Janeša.

Hunin: Logističko, poljoprivredno i finansijsko čvorište Makroregiona Centar

Nova paradigma: Multimodalna platforma nacionalnog snabdevanja

U petogodštu 2026-2031. Hunin se potvrđuje kao logističko i trgovačko središte centralnog Perua. Njegov geografski položaj čini ga prirodnom sponom poljoprivredne, stočarske i rudarske proizvodnje Sijere i Centralne Selve sa tržištem prestoničke Lime i izvoznim lukama.

Regionalna konkurentnost: Trgovinska dinamika i saobraćajno usko grlo

Prednosti huninskog ekosistema: vodeća poljoprivredna i stočarska baza — povrće, krompir, kukuruz, mleko, citrusi i kafa iz Čančamaja i Satipa; Uankajo kao ekonomska, obrazovna i finansijska metropola centralnih Anda; rudarska infrastruktura (Toromočo) i hidroenergija (Mantaro).

Izazovi i ranjivosti: kolaps i kritična preopterećenost postojeće Centralne magistrale; nizak stepen prerade poljoprivrednih proizvoda u samom regionu; i zagađenje životne sredine u slivu reke Mantaro.

Pet strateških pravaca „Agende Hunin 2026–2031“

1. Novi Centralni put i multimodalni logistički sistem: prioritetna izgradnja auto-puta sa četiri trake (Danijel Alsides Karion), čime bi se vreme putovanja do Lime smanjilo na manje od tri sata, s modernizacijom Centralne železnice.

2. Logistička platforma i veleprodajno tržište Centra: veliki logistički i industrijski centar u dolini Mantaro, na području Hauha/Konsepsion, sa hladnim lancem za prikupljanje i raspodelu, dopunjen proširenjem aerodroma Fransisko Karle u Hauhi.

3. Izvozna agroindustrija Centralne Selve: agroindustrijski park u Čančamaju i Satipu za preradu citrusa — sokova i ulja — kafe i finog aromatičnog kakaoa, s podrškom obnovi plantaža kafe.

4. Pročišćavanje sliva reke Mantaro: izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Uankaju, Hauhi, Konsepsionu i La Oroji, s pošumljavanjem padina.

5. Metropolitanski Uankajo i tehnološke inovacije: integrisani sistem brzog gradskog prevoza za Uankajo i centar za inovacije u poljoprivredi i razvoju softvera, u partnerstvu sa regionalnim univerzitetima.

Sažeta matrica Makroregiona Centar I (2026–2031)

Rasterećeni centar za pokretanje zemlje

Makroregion Centar I više ne može da podnosi cenu izolovanosti i infrastrukture prošlog veka. Izgradnja Nove centralne magistrale, razvoj železničke mreže, realizacija projekta Činekas, ekološka sanacija Paska i tehnološko unapređenje poljoprivrede u Uanuku i Huninu nisu regionalni zahtevi: to su projekti od značaja za nacionalnu bezbednost i suverenitet.

Rasteretiti centralni Peru znači obezbediti hranu, energiju i devize na kojima se drži cela zemlja.

U četvrtom nastavku analiziraćemo Makroregion Centar II (Uankavelika, Ajakučo, Ukajali, provincije Lime i Kaljao), sa posebnim osvrtom na megačvorišta pacifičkih luka Čankaj-Kaljao, organsku poljoprivredu i integraciju VRAEM-a.

Izvor: Visión al Futuro