Потписивањем споразума о обради, очувању и управљању архивском грађом, која се односи на кршења људских права почињена у земљи између 1968. и 1985. године, Уругвај је проширио своју политику трагања за особама ухапшеним и несталим у годинама диктатуре. Споразум, потписан у понедељак у Монтевидеу, представља продубљивање стратешког договора који су државне институције постигле у фебруару.
Споразум су потписали Министарство просвете и културе (MEC), преко Генералног архива нације, Национална институција за људска права и Канцеларија омбудсмана (INDDHH), као и Универзитет Републике (Udelar). Министар просвете Хозе Карлос Махија изјавио је да је овај корак од суштинског значаја за „напредак у утврђивању истине и остваривању правде“, јер омогућава приступ подацима од пресудне важности за судске истраге и за остваривање права жртава на правду. Према његовим речима, држава „мора да помогне када постоји тако велика расутост докумената“, нагласивши да ће обрада информација бити вођена искључиво стручним критеријумима како би се обезбедила објективност.
Најважнија новина јесте укључивање Универзитета Републике, који ће обезбедити своју технолошку инфраструктуру за успостављање јединственог спремишта, које ће омогућити систематизацију, доступност и ширење података. Председница Националне институције за људска права, Маријана Мота, оценила је да таква институционална сарадња представља начин да се ресурси делотворније искористе у суочавању са задатком анализе архивске грађе, расуте по различитим државним установама. Она је овај процес повезала и са већ добијеним дозволама за приступ архивама Министарства одбране.
Мота је нагласила да је непосредан приступ тим документима од пресудног значаја за расветљавање текућих истрага. Поводом недавног признавања још осам случајева ухапшених и несталих особа, она је објаснила да многи досијеи који се тренутно проучавају садрже „веома оскудне информације“, због чега је темељно истраживање државних архива од кључног значаја за реконструкцију околности живота сваке особе, утврђивање њене политичке активности или места кретања, како би се случајеви са већом сигурношћу потврдили или искључили.
Потрага се спроводи у складу са Законом 19.822 и обухвата период од 13. јуна 1968. године — када је тадашњи председник Хорхе Пачеко Ареко први пут увео такозване „хитне мере безбедности“ — до фебруара 1985. године. Тако су обухваћене године које су претходиле државном удару 1973. године, као и период потоње цивилно-војне диктатуре. Према подацима Секретаријата за људска права при Председништву Републике, у том периоду ухапшено је и нестало 197 особа, од којих су многе биле жртве Операције Кондор, координисаног репресивног деловања јужноамеричких диктатура.
Извор: MercoPress
