Potpisivanjem sporazuma o obradi, očuvanju i upravljanju arhivskom građom, koja se odnosi na kršenja ljudskih prava počinjena u zemlji između 1968. i 1985. godine, Urugvaj je proširio svoju politiku traganja za osobama uhapšenim i nestalim u godinama diktature. Sporazum, potpisan u ponedeljak u Montevideu, predstavlja produbljivanje strateškog dogovora koji su državne institucije postigle u februaru.
Sporazum su potpisali Ministarstvo prosvete i kulture (MEC), preko Generalnog arhiva nacije, Nacionalna institucija za ljudska prava i Kancelarija ombudsmana (INDDHH), kao i Univerzitet Republike (Udelar). Ministar prosvete Hoze Karlos Mahija izjavio je da je ovaj korak od suštinskog značaja za „napredak u utvrđivanju istine i ostvarivanju pravde“, jer omogućava pristup podacima od presudne važnosti za sudske istrage i za ostvarivanje prava žrtava na pravdu. Prema njegovim rečima, država „mora da pomogne kada postoji tako velika rasutost dokumenata“, naglasivši da će obrada informacija biti vođena isključivo stručnim kriterijumima kako bi se obezbedila objektivnost.
Najvažnija novina jeste uključivanje Univerziteta Republike, koji će obezbediti svoju tehnološku infrastrukturu za uspostavljanje jedinstvenog spremišta, koje će omogućiti sistematizaciju, dostupnost i širenje podataka. Predsednica Nacionalne institucije za ljudska prava, Marijana Mota, ocenila je da takva institucionalna saradnja predstavlja način da se resursi delotvornije iskoriste u suočavanju sa zadatkom analize arhivske građe, rasute po različitim državnim ustanovama. Ona je ovaj proces povezala i sa već dobijenim dozvolama za pristup arhivama Ministarstva odbrane.
Mota je naglasila da je neposredan pristup tim dokumentima od presudnog značaja za rasvetljavanje tekućih istraga. Povodom nedavnog priznavanja još osam slučajeva uhapšenih i nestalih osoba, ona je objasnila da mnogi dosijei koji se trenutno proučavaju sadrže „veoma oskudne informacije“, zbog čega je temeljno istraživanje državnih arhiva od ključnog značaja za rekonstrukciju okolnosti života svake osobe, utvrđivanje njene političke aktivnosti ili mesta kretanja, kako bi se slučajevi sa većom sigurnošću potvrdili ili isključili.
Potraga se sprovodi u skladu sa Zakonom 19.822 i obuhvata period od 13. juna 1968. godine — kada je tadašnji predsednik Horhe Pačeko Areko prvi put uveo takozvane „hitne mere bezbednosti“ — do februara 1985. godine. Tako su obuhvaćene godine koje su prethodile državnom udaru 1973. godine, kao i period potonje civilno-vojne diktature. Prema podacima Sekretarijata za ljudska prava pri Predsedništvu Republike, u tom periodu uhapšeno je i nestalo 197 osoba, od kojih su mnoge bile žrtve Operacije Kondor, koordinisanog represivnog delovanja južnoameričkih diktatura.
Izvor: MercoPress
